JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE SLAVI 70. ROĐENDAN: Sećanje na prvu predstavu u JDP Cankarova " Kralj Betajnove"

Izuzetne predstave i literarne obrade, Jovan Ćirilov, Milan Dedinac, vatrena stihija 17. oktobra, sve su to momentalne asocijacije kada se pomene Jugoslovensko dramsko pozorište, i na današnji dan se obeležava 70 godina od prvog velikog otvaranja ovih "dasaka koje život znače".

Prva predstava  izvedena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila je obrada čuvene Cankarove drame "Kralj Betajnove", izvedene 1948. godine u režiji Bojana Stupice, a večeras, povodom dana JDP-a i dodele godišnjih nagrada, ovo neprolazno delo će još jednom zaživeti na pozornici, i to u režiji Milana Neškovića. Izuzetno je značajno što će drama Ivana Cankara baš večeras biti predstavljena, jer njen odabir služi i kao metaforični podsetnik na dugu tradiciju ovog pozorišta, ali i kao poruka da kriterijumi Jugoslovenskog dramskog nisu isparili pred udarima popularne kulture i njenog nezasitog tržišta.

"Pozorište je prolazilo kroz različite momente u istoriji, bilo je i uspona i padova, ali od početka je bilo jasno da su postavljeni najviši umetnički kriterijumi i najviši standardi pozorišne umetnosti", izjavila je Tamara Vuckovic-Manojlovic, direktorka JDP-a.

https://youtu.be/ztjvgmUyJ3k

I zaista, od samog osnivanja, ovo pozorište je očuvalo neukaljanu reputaciju umetničkog gnezda u kome su režija, nivo glume, scenografija, i predstave na izuzetno zavidnom nivou, uprkos tome što je istorija samog pozorišta obeležena misterioznim katastrofama, koje su toliko često pogađale ovu instituciju, da se krišom šaputalo praznoverje o "ukletoj zgradi". Ali budući da se ovo pozorište i rodilo iz požara, koji je pogodio negdašnju zgradu Kraljevskog konjičkog ekskardrona, deluje simbolično sa su požari obeležili istorijski duh pozorišta i njegov komplikovan razvoj. Iako je požar iz 1929. godine bio jedan od najpogubnijih za samu zgradu, budući da se pozorište još nije zvanično "uselilo" u nju, upravo će požar iz 1997. godine ostati u sećanju Srba kao najsnažnija vatrena stihija koja je udarila neku umetničku instituciju u moderno doba, i po značaju može se porediti sa čuvenim požarom koji je progutao poznato elizabetansko pozorište Gloub, inače dom prvih Šekspirovih dela. Zanimljivo je da se i dan danas ne zna zasigurno uzrok požara u JDP-u, mada se taj nemio događaj pripisuje navodnom kvaru na instalacijama.

Ipak, sve velike katastrofe i iskušenja sa kojima se suočilo Jugoslovensko dramsko pozorište, nisu uspeli da oskrnave umetničku snagu i inspiraciju kojima odiše ova institucija.

Velika imena, poput upravnika Bojana Stupice i Jovana Ćirilova, svoj ogromni doprinos srpskoj umetničkoj baštini su stvorila baš u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a može se očekivati da će rad JDP-a i u budućnosti osvetlati obraz našim umetnicima.