Kako preživeti film

Film „Osvajač“ je imao sve preduslove da bude dobar film, ali ni kod publike ni kod filmske kritike nije pobrao lovorike i verovatno bi, i pored sjajne glumačke ekipe, bio davno zaboravljen da nije umrlo 92 ljudi koji su učestvovali u njegovom snimanju. Snimljen je 1954. godine, glavne uloge su igrali Džon Vejn, Suzan Hejvord i Pedro Armendariz, a priča o burnoj ljubavnoj vezi između mongolskog ratnog vojskovođe Temujina i prekrasne kćeri njegovog najgoreg neprijatelja je u realnom životu doživela potpuno neočekivani kraj.

Naime, producenti filma su za snimanje izabrali mesto u Nevadi nadomak zabačenog grada Sent Džordž, u pustinji Juta, samo stotinak kilometara od zloglasnog mesta za nuklearna testiranja. Tokom pedesetih godina na toj lokaciji je testirano oko sto nuklearnih bombi raznih jačina. Oblaci u obliku pečuraka dosezali su visinu od nekoliko stotina metara, a jaki vetrovi nosili su radioaktivne čestice sve do pustinje Juta. Mnogi su kasnije tvrdili da su, kada je počelo snimanje filma „Osvajač“, brda oko Sent Džordža još bila prekrivena slojem nuklearne prašine.

Povezane vesti - Na njima stanuje samo smrt

Ni do danas nije razjašnjeno ko je dozvolio da se mesto snimanja označi kao bezbedno od štetnih uticaja kada se znalo da su uočene nenormalne količine zračenja prilikom ispitivanja područja. Kasnija istraživanja dokazala su da je tlo oko grada Sent Džordž bilo radioaktivno i početkom 2000. godine pa je sasvim izvesno da je smrt od karcinoma, bezmalo polovine glumaca i filmske ekipe, posledica dugotrajne izloženosti zračenju.

Među glumcima koji su nakon snimanja filma oboleli i preminuli bili su Vejn, Hejvordova i Armendariz. Džon Vejn je prvo oboleo od raka pluća, da bi umro od raka želuca 1979. godine. Iako su mnogi prijatelji pokušali da ga uvere da je njegovo stanje posledica izloženosti zračenju na setu „Osvajača“, on je tvrdio da je bolest uzrokovana njegovom zavisnošću od cigareta. Naime, Vejn je pušio neverovatnih šest kutija na dan.
Kasnije su ozbiljne zdravstvene probleme imali i sinovi Džona Vejna. Mnogi su tvrdili da je to posledica poseta ocu dok je sniman film. Vejnovi sinovi Patrik i Majkl imali su benigne tumore koje su morali da odstrane.

Suzan Hejvord osvojila je svoju prvu i jedinu nagradu Oskar 1958, dve godine nakon što je „Osvajač“ objavljen, za ulogu zatvorenice sa smrtnom kaznom u uspešnom filmu „Želim živeti!“.
Petnaest godina kasnije njena karijera se naglo završila kad joj je dijagnostikovan rak mozga. Umrla je 1975, u 57 godini života.

Povezane vesti - Fenomen jednostavne priče

Hauard Hjuz je bio glavni producent. S obzirom na to da je upravo on odobrio snimanje na ovoj lokaciji, najverovatnije je i znao da postoji potencijalna opasnost. Platio je 12 miliona dolara za kupovinu svih postojećih primeraka filma. Iako nikada nije pouzdano dokazano da su karcinomi od kojih su ovi ljudi oboleli direktno povezani sa zračenjem, stručnjaci tvrde da se toliko slučajeva smrtonosne bolesti među ljudima koji su radili na setu ne može odbaciti kao puka slučajnost.

Film koji se našao na spisku „smrtonosnih“ je i „Antrum“, koji je snimljen sedamdesetih godina minulog veka u Kaliforniji. Prikazan je samo jednom - 1988. u Budimpešti, a ubrzo nakon projekcije bioskop je izgoreo. U požaru je stradalo 56 ljudi i film nakon toga niko nije video, osim nekoliko festivalskih selektora koji su takođe umrli. Među njima je i Dženet Hilberg sa Festivala „Džons Park“, koja je umrla od moždanog udara samo 24 sata pošto je odgledala film. Toma Stilijuma, sa festivala „Kolorado“, ubila je struja jutro posle projekcije. Jednog od selektora je na bizaran način usmrtila otrovna riba, a poslednja smrt koja je obelodanjena pre tajanstvenog nestanka filma dogodila se u San Francisku 1993.

Uprkos svim tragedijama koje su pratile prikazivanje ovog filam, vlasnici jednog bioskopa su ipak odlučili da ga prikažu, ali čim je počela projekcija u sali je zavladala nervoza, ljudi su pokušavali da što pre izađu i nastala je opšta panika i tuča u kojoj je nastradala trudnica i povređeno 30 ljudi. Nakon ovog događaja svi su verovali da su trake na kojima se nalazio film zauvek uništene, ali kopija filma je nađena 2014. godine. Majkl Lejsini i Dejvid Amito, obožavaoci andergraund filma, odlučili su da ga ponovo prikažu.

Povezane vesti - Kad je film blatio stvarnost

Film je prikazan i na festivalu na Paliću, ali su gledaoci morali da potpišu saglasnost da na svoju odgovornost gledaju film „Antrum“ u bioskopu „Abazija“. Iako je pred bioskopom bilo mnogo ljubitelja horor filmova, samo mali broj je ipak potpisao saglasnost i ušao u salu.

Nesreće su pratile još jedno horor ostvarenje. Reč je o seriji „Poltergejst”, a za kratko vreme umrlo je čak četvoro glumaca. Zbog toga su mnogi ovo holivudsko delo zvali kletva „Poltergejst“, a sve je počelo od smrti male Heder O’Rurk, koja je imala 12 godina kada je dobila ulogu. Tumačila je Kerol En u sva tri filma serijala o “Poltergejstu”. Njena pojava i jeziva rečenica “Oni su ovde” u prvom delu serijala donela joj je velike simpatije publike, ali devojčica je iznenada preminula tokom operacije opstrukcije creva. Njena smrt 1. februara 1988. izazvala je prve sumnje da film prati loša karma. Nisu pomogla čak ni objašnjenja da je dobila opstrukciju creva usled Kronove bolesti.

I Dominik Dan, koja je debitovala  u “Poltergejstu” kao starija sestra Kerol En, preminula je. Glumicu je 1982. zadavio njen dečko Džon Svini. Lekari su sve pokušali da je spasu, ali Dominik je preminula pet dana nakon napada, a Svini je kasnije proglašen krivim za ubistvo.

U septembru 1985. godine umro je i Džulijan Bek, koji je igrao najstrašnijeg duha, lidera kulta Kejna u “Poltergejstu 2”. Nije doživeo da vidi ovaj nastavak, imao je 60 godina kad je izgubio bitku sa rakom. Još jedna tragedija bila je i smrt  Vila Sempsona. Igrao je prijateljskog duha Tejlora u drugom delu filma. Umro je 1987, u 53. godini, nakon bolesti uzrokovane hroničnim degenerativnim stanjem.

Čak ni lekarski izveštaji o smrtima ovih glumaca nisu razuverili publiku da je sve to bio samo splet nesrećnih okolnosti. Ovi filmovi su za njih ipak ostali ukleti.