Da li ste gledali?

Keri se vratila – horor koji je postao još strašniji

Kada je Stiven King 1974. objavio „Keri“, teško da je mogao da pretpostavi koliko će dugo živeti njegova priča o povučenoj devojci koju maltretiraju školski drugovi, dok je kod kuće guši fanatično religiozna majka. Više od pola veka kasnije Keri Vajt se ponovo vraća, ali u svetu koji je prema tinejdžerima možda još nemilosrdniji od onog koji je King opisao.

Nova televizijska adaptacija „Keri“, iza koje stoji Majk Flanagan, od 7. oktobra dostupna je na platformi Prime Video. U naslovnoj ulozi je Samer H. Hauel, dok njenu majku Margaret igra Samanta Slojan. U glumačkoj ekipi su i Sijena Agudong, Alison Tornton, Džoel Ulet, Džozi Tota, Artur Konti, Amber Midtander i Metju Lilard.

Osnovna priča je poznata svakome ko je čitao Kingov roman ili gledao neku od njegovih ekranizacija. Keri je povučena devojka koja odrasta pod kontrolom dominantne i religiozno opsednute majke. U školi je autsajder, predmet podsmeha i laka meta za vršnjake. Istovremeno otkriva da poseduje telekinetičke sposobnosti – da snagom uma može da pomera predmete i utiče na fizički svet oko sebe.

Ali nova verzija menja okruženje.

Smrt oca dovodi Keri u javnu srednju školu, gde ubrzo postaje žrtva nasilja koje prerasta u viralni skandal. Njeno poniženje više nije ograničeno na svlačionicu, hodnik ili nekoliko desetina učenika koji su se našli u blizini. U eri mobilnih telefona, društvenih mreža i snimaka koji se za nekoliko minuta mogu proširiti među hiljadama ljudi, maltretiranje praktično nema izlazna vrata.

I upravo tu nova „Keri“ dobija razlog za postojanje.

Kingova junakinja nikada nije bila strašna zato što može pogledom da pomeri sto ili zalupi vrata. Strašno je bilo ono što joj prethodi – način na koji grupa ljudi, malo-pomalo, može nekoga da gurne preko granice. Natprirodna moć bila je samo posledica.

Originalna „Keri“ zato nije toliko priča o čudovištu koliko o njegovom nastanku.

U sedamdesetim godinama bilo je moguće pobeći iz škole i makar privremeno ostaviti nasilnike iza sebe. Današnji tinejdžer nosi ih u džepu. Fotografija, video, komentar ili laž mogu da ga prate kući, stignu u njegovu sobu i ostanu na internetu praktično zauvek. Flanaganova verzija zato nema potrebu da izmišlja novi razlog za Kerin bes – dovoljno je da staru priču prebaci u 2026. godinu.

Majk Flanagan je za takav posao gotovo logičan izbor. Autor „The Haunting of Hill House“, „Midnight Mass“ i drugih zapaženih horor ostvarenja već godinama pokazuje da ga natprirodno zanima prvenstveno kao način da govori o ljudima. Duhovi, čudovišta i neobjašnjive sile u njegovim pričama najčešće su manje zastrašujući od tuge, porodičnih trauma, usamljenosti, vere ili osećaja krivice.

To se savršeno uklapa u Kingov svet.

Jer „Keri“ je od početka bila neobična mešavina tinejdžerske drame, horora i tragedije. Čitalac zna da se približava katastrofa, ali istovremeno vidi koliko je malo bilo potrebno da ona bude sprečena.

Keri Vajt je u popularnu kulturu definitivno ušla samo dve godine nakon objavljivanja romana. Brajan de Palma je 1976. snimio film sa Sisi Spejsek u glavnoj ulozi, a prizor devojke na školskom balu, prekrivene krvlju dok oko nje počinje haos, postao je jedna od najprepoznatljivijih slika američkog horora.

Film je imao još jednu važnu osobinu: publika se plašila Keri, ali je istovremeno saosećala sa njom.

To je komplikovanija emocija od klasičnog straha od negativca. Keri nije Majkl Majers ni neki serijski ubica koji se pojavljuje iz mraka. Pre nego što postane opasna, ona je žrtva. Gledalac praktično posmatra nastanak katastrofe i zna ko je, korak po korak, učestvovao u njenom stvaranju.

Zbog toga je priča preživela decenije, nastavke, televizijske verzije, pozorišne adaptacije i nove filmove. Među poznatijim ekranizacijama je i verzija iz 2013. sa Kloi Grejs Morec i Džulijen Mur.

Ali svaka generacija dobija svoju Keri.

Sedamdesetih je predstavljala strah od adolescencije, seksualnosti, verskog fanatizma i okrutnosti školske hijerarhije. Danas tome treba dodati algoritme, društvene mreže, kamere koje su neprestano uključene i kulturu javnog poniženja.

U Kingovoj priči nasilnici su Keri mogli da ponize pred školom.

U 2026. mogu da je ponize pred svetom.

Zato nova adaptacija ima potencijal da bude mnogo više od još jednog pokušaja da se zaradi na poznatom naslovu. Produženi format serije daje dovoljno prostora da se razviju učenici, porodica i čitava zajednica oko glavne junakinje, umesto da sve vodi samo ka čuvenom završnom obračunu.

Prva sezona ima osam epizoda, uglavnom dugih oko 50 minuta. Pored Flanagana, među rediteljima su Kejt Sigel, Aksel Kerolin, Kajra Sedžvik i Hiromi Kamata. Sam Stiven King nalazi se među producentima serije.

I možda je upravo sada pravi trenutak za povratak njegovoj prvoj velikoj priči.

Tehnologija se promenila, škole su se promenile, način komunikacije se promenio. Ono zbog čega je „Keri“ nastala nije.

Potreba grupe da pronađe nekoga slabijeg, potreba pojedinca da pripada toj grupi i užas koji može da nastane kada svi odluče da je tuđa patnja samo zabava ostali su isti.

Samo sada postoji i dugme „share“.

A kada ga pritisnete pogrešnoj devojci, možda bi bilo dobro da ona nema moć da pomera stvari mislima.

The Savant - Serija koju je stvarnost sustigla