Preporuka za čitanje
Mesto u kome umiru jednorozi
Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih svetskih pisaca, rođen je 1949. godine u Kjotu, hiljadugodišnjoj japanskoj prestonici.
Dobitnik je više prestižnih međunarodnih književnih nagrada: “Franc Kafka“, “Jerusalim“, “Hans Kristijan Andersen“, “Frenk O’Konor“, “Princeza od Asturije“, a Nobelova mu zasad nepravedno izmiče.
Neki od najčuvenijih njegovih romana su: “Fliper“, “Potera za ovcom“, “Okorela zemlja čuda i Kraj sveta“, “Norveška šuma“, “Igraj igraj igraj“, “Južno od granice, zapadno od sunca“, “Sputnik ljubav“, “Kafka na obali mora“, “1Q84“, “Ubistvo Komtura“ i “Grad i njegove nestalne zidine“, knjige priča: “Ponovni napad na pekaru“, “Posle potresa“, “Tokijske misterije“, “Muškarci bez žene“ i “Prvo lice jednine“; knjiga sećanja “O čemu govorim kad govorim o trčanju“; eseji “Pisac kao profesija“ i dokumentaristička proza “Metro“.
Radnja romana “Grad i njegove nestalne zidine“, na koji je njegova verna publika čekala šest godina, prati junaka koji u svojoj mladosti, na pragu života, upoznaje devojku koja je u njemu probudila život i ljubav.
Priča se odvija kroz tri faze akterovog života: adolescenciju, zrelost i srednje godine, i oslikava njegovu potragu za identitetom i istinom. Jer, ljubav ga je napustila, njeno postojanje je izbrisano sa lica zemlje. Svaki trag joj se zatro. Ali, on neće prestati da je traži.
Sudbina se ostvarila rano, kada se 17-godišnji mladić zaljubljuje u 16-godišnju devojku nakon što oboje osvoje nagradu na konkursu za eseje. Započinje romantična veza, strastvena, čista i nevina, bogata prepiska, povremeni sastanci i poljupci, bez konačnog telesnog predavanja.
Devojka mu daje nadu i odgovara na njegove izlive emocija, ali ponekad izjavljuje da njeno pravo ja postoji u gradu iza zidina, odnosno da oseća da ovde u stvarnom svetu, u mestašcu pored Tokija nije autentična ona, iako je od krvi i mesa.
Tvrdi da njeno pravo ja živi u gradu okruženom zidinama, u kome umiru samo jednorozi. I zaljubljeni mladić to prihvata jer dolazi od voljene. Zajedno zamišljaju taj grad detaljno, ali devojka iznenada nestaje. On ostaje na vetrometini. Sam.
Kasnije, ne više tako mlad, pronalazi njen grad u kome mora da se odvoji od svoje senke da bi ušao unutra. Svakodnevno, on čita snove koji su pohranjeni u biblioteci umesto knjiga, dok mu kao asistentkinja pomaže devojka, njegova voljena, koja nije ostarila ni dana od kada je nestala, ali ga ne prepoznaje.
Iz tog sumornog i hladnog sveta, ali u kome živi ona, katapultiran je protiv svoje volje i vraćen u realnost koja je vrlo slična mizanscenu Grada opasanog zidinama, samo što je sada direktor prave biblioteke, a ne Čitač snova, gde upoznaje zanimljive likove, vitalnog starca, svog prethodnika na čelu provincijalne ustanove, dečaka fotografskog pamćenja sa duksericom na kojoj je predstavljena Žuta podmornica, jasna asocijacija na čuvenu pesmu “Bitlsa“, i ostale. Svi oni tragaju za smislom, preciznije – za svrhom života.
Murakami je izjavio da je u romanu ponovo obradio temu koja ga je intrigirala više od četiri decenije, nadahnut pričom koju je objavio 1980. godine. Čak je napisao i pogovor da bi objasnio svoju motivaciju, što veoma retko radi.
Njegovi likovi objasniće među sobom tajnu, delić koji znaju, slute ili sanjaju, i koji će ih dovesti do ekstaze kao učesnike drevnih misterija. Iniciraće i svoje čitaoce, pripadnike murakamijevskog kulta.