Preporuka za čitanje
Ko to kopa bunar iglom?
Pejami Safa rođen na pragu 20. veka, umro je 1961. godine.
Potiče iz čuvene spisateljske porodice kasnog osmanskog perioda, a njegov rano preminuli otac bio je poznati pesnik.
Smatra se najplodnijim turskim književnikom.
Objavio je pet stotina dela, raznorodnih žanrova, između ostalog i danas cenjenu gramatiku turskog jezika.
Kao konzervativac, Pejami Safa postao je poznat po svojoj čuvenoj polemici sa proslavljenim turskim piscem Nazimom Hikmetom, levičarom, koji je bio zatvoren, skrajnut, prokažen, najzad i prognan.
Autor je 15 romana, izuzimajući one pisane pod pseudonimom.
Većina njegovih romana nastala je pre 1940, a njihova tematika proizlazi iz konflikta Istoka i Zapada, od kojih su najveću pažnju privukli romani “Fatih – Harbije“, predstavljen svojevremeno u ovoj rubrici, “Deveto odeljenje“, i “Sami smo“ koji sada preporučujemo.
Radnja romana smeštena je u vilu u istanbulskom kvartu Ješilkoj nakon Drugog svetskog rata, gde žive braća Samim i Besim, njihova sestra Mefharet, udovica, i njena deca Selmin i Ajdin.
Samim je glava kuće, radi u banci, piše svoju utopiju o mestu u budućnosti, filozofski je nastrojen, dok je Besim praktičar, hedonista, dokoličar. Porodica je dobrostojeća, ima služavku.
Mefharet je brižna i uznemirena majka u stalnom sukobu sa svojom punoletnom ćerkom koja je posmatra kao kočnicu svojoj slobodi i ne krije od nje da je ostala u drugom stanju, nakon što je raskinula sa svojim verenikom, odbijajući da otkrije identitet oca.
Ćerkina tvrdoglavost njenu majku dovodi u stanje bolesne sumnje. Zaključak majke je da ona ima šta da krije.
To je neka velika sramota, možda skandalozni incest sa starijim ujakom. Atmosfera u kući postaje usijana, kao u vulkanskom grotlu.
Stvari se otimaju kontroli. Špijuniranje podiže temperaturu, ali Mefharetina sumnja je demantovana. Najboljim dokazom, devojka je devica.
Ovaj šlagvort jeste kopanje bunara iglom, ali na pravom mestu, gde ima žive vode, incest sa drugim akterima, iz druge kuće i u drugim kombinacijama, možda postoji, ali nije dokazan.
Može se reći da predstavlja tajnu koja će biti odneta u grob.
Lakomislena devojka, školska drugarica Selmin i sestre njenog verenika, otišla je u Pariz gde se udala za starca od 65 godina, obrukavši svoju porodicu.
Sada se vratila u Istanbul, i pošto ne može kući, odsela je u raskošnom hotelu, odakle zivka i vrbuje svoje drugarice da pođu u Grad svetlosti s njom, njenim stopama, izazivajući duha pobune u njima.
U romanu “Sami smo“ ima svega ‒ intriga, tajni, snova, predosećanja, bolesti, razvoda, preljube, mahnite mladosti, velikih razlika u godinama, udovištva, tradicionalnog vaspitanja, vlasti brata nad sestrom, zavisti.
Ali ima i zamaha hezarfenskog duha. Koji kroz ključaonice prolazi i penje se na nebo. Pevajući o slobodi.
A Hezarfen Ahmed Čelebi, javio je Evlija Čelebija, prvi je poleteo kao orao sa kule Galata, što je odjeknulo u srcima ljudi, do današnjih dana.
Roman je podeljen na tri dela, obećava klasičnu grčku dramu u tri čina, koju čitalac dobija toliko silovito, kao da su reči oživele i proključale, pokuljale napolje, iz uljuljkujuće književne sage u buru istanbulske noći u kojoj su sporedne tajne razotkrivene, a glavne odnete u grob.
Ali, ne možemo vam prepričati zaplet, nema koristi, izuzev sudara starog i novog sveta u svakom Safinom liku, unutrašnjeg i spoljašnjeg, što vodi do razrešenja.
Kraj je neočekivan, maestralan i vredan čitanja.