Scena
05.03.2023. 09:59
Scena
16.03.2023. 23:45
Dragan Vesić
Kolumna
Dragan Vesić: Tanatos u Liverpulu
Završena je "Beovizija“, a na "Evrosongu“ u Liverpulu, 13. maja, Srbiju će predstavljati mladi Luka Ivanović (Luke Black, umetničko ime) pesmom "Samo mi se spava“. Pesma je u tehno maniru, a porediti njegovu i Konstraktinu pesmu "In corpore sano“ – koja je prošle godine u Torinu zauzela peto mesto – naprosto nije moguće jer su poruke i scenski nastup sasvim drugačiji.
Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da pesma Ane Đurić ima mnogo snažniju poruku, dok je ova pesma tipično evrovizijska jer se uklapa u šablon onoga što se tamo može čuti: pesma "Samo mi se spava“, kao i scenski nastup, nosi neke poruke, ali svi, naročito muzičari, tumače je na svoj način.
Ima mišljenja i da je pesma plagijat...
Ali, zadržimo se na tumačenju da pesma veliča đavola – tačno je da je scenografija kao iz pakla, da je scena puna đavolskih repova, a "pevaču se samo spava dok svet gori...“
On želi zauvek da spava, dakle da umre. Savest spava, razum spava, đavo na ramenu, kraj je i on želi večnim snom da pobedi Đavola. Oko tih stihova vrti se praznjikava poruka i još gori nastup, uz skromne vokalne mogućnosti, ali to je baš evrovizijski. Baviti se skrivenim porukama u besmislenom tekstu je, naravno, besmisleno.
Dakle, ako se zaista radi o veličanju Palog Anđela, to neće fascinirati ni Evropu ni Engleze jer je to njima, danas, sasvim normalno – njih bi šokiralo i uplašilo veličanje Anđela ili samog Hrista, a demona i Satane svakako ne. Već ga veličaju ne samo implicitno, nego i eksplicitno i to odavno, pre neoliberalne epohe (pogledajte samo hevi metal npr., njega nema bez Đavola).
Ok, Luka je samo hteo da fascinira rezistentne: one koji su oguglali na okultno jer im Đavo dođe kao "kućni prijatelj“ – ni deca ga se više ne plaše. U tom slučaju, Luka je sebi dao autogol, čak je od silnog ushićenja preskočio neke stepenice epohe pa došao do njenog kraja, do dekadencije, jer Đavo ide na kraju i ne služi se hladan.
Scena
14.03.2023. 11:33
Luke Black nastupio u Švedskoj i super je prošao! (VIDEO)
Još uvek je ljubav prema sebi najuzvišenija moguća ljubav, a mržnja prema drugima najviše moralno načelo. Ejdžizam se podrazumeva – odvratnost prema onima što znaju da su mir i snovi iza, a strah i neizvesnost ispred njih – zato što stare i nikakve kreme im ne pomažu, a taj "greh“ starenja neoliberalizam ne prašta.
Telo mora biti zdravo, poručivala je Ana Đurić na prošlogodišnjem "Evrosongu“: poručila je, kroz pesmu, da je duh bolestan samo što to nikoga ne zanima jer ova epoha nema ni dušu ni duh i to je, sa stanovišta self care koncepta, sasvim normalno baš kao i nasilje ili odsustvo empatije. Aegrotus spiritus in corpore sano (U zdravom telu bolestan duh) – nije li ta poruka deplasirana kada je u pitanju telo bez duha, odnosno svet bez duha?
Danas postoji samo puki materijalizam i to je njegova jedina emanacija.
Čemu može da se nada pesma "Samo mi se spava“ izvođača Luka Bleka u Liverpulu na "Pesmi Evrovizije“? Šta će se desiti na tom cirkusu od muzičkog festivala Evrope – ne zna niko. Pesma jeste evrovizijska, a kao i do sada odlučiće ne kvalitet, nego trend. Prošle godine znalo se da će pobedu da odnese Ukrajina, a ove?
Neko će već da se seti šta je politički konjunkturno tako da Luka može mirno do tada da spava, kao i đavo na njegovom ramenu, i da sanja da će, spavanjem spasti svet, ako se iza te glupe poruke ne krije neka još gluplja, ali nama nedokučiva.
Luka je požurio, momak se zaneo – nije još sve uništeno. Moraće da čeka odgovor tek kad sve bude uništeno.
Do tada ima puno da se čeka, ali do "Evrosonga“ ne.
Na kraju – koga još zanima đavo kada su demoni svuda oko nas.
I nije spas u čekanju Đavola, nego anđela da najave strašni sud. Odabrani će prepoznati znake. Zvuči nekako biblijski kao u Jovanovom otkrovenju?
Ne, ovo nije kraj teksta jer ono najvažnije je ostavljeno za kraj. Naime, na početku je rečeno da je nemoguće porediti Konstraktinu i Lukinu pesmu. Nije rečeno koja je ta snažnija poruka? Konstrakta se ruga "divnom novom svetu“ dok joj taj svet aplaudira i divi joj se. U tome je njena epohalna zasluga jer to niko pre nje nije učinio otkad je svet, sa maketom đavola na ramenu, otišao u pm, a otišao je odavno.
Ana Đurić se, dakle, inteligentno i na estetski način podsmeva svetu bez duše, dok mu se ostali, računajući i ovog momka, uvlače. Tu nema ni estetike ni morala, ali ima nekakvog benefita – ne odudaraš jer si deo mase koja ne zna da misli, sanja, voli i pomaže nesrećnima.
U tome, svakako, nema časti, ali zar je to važno u ovom sveopštem haosu u kome je svet?
Naravno da nije i nevažno je ko će pobediti jer svi su isti.
Nego, jel’ mora da se kaže da se navija za Srbiju (?) pošto je to tako patriotski, a đavole će ionako svi nositi na ramenu.
Komentari
