Najbolja istorijska drama svih vremena - na šta ste PRVO POMISLILI?

Da li je to „Schindler’s List“, možda „Braveheart“, ili „Saving Private Ryan“, „12 Years a Slave“, „The Pianist“…  Filmovi koji u sebi nose težinu epohe i duboke moralne teme?
Velike su šanse da se film „The Favourite“ Jorgosa Lantimosa nije našao na vrhu te vaše liste. I upravo u tome leži začetak iznenađenja.

Upravo je ovaj film grčkog reditelja po mišljenju britanskog magazina „Tajm aut“ proglašen za najbolju istorijsku dramu. Iznenađujuće. Ne zato što je problem u filmu. Naprotiv. Ukoliko volite Lantimosa, njegov prepoznatljiv pečat i ukoliko vas intrigira svaka nova uloga Eme Stoun onda ćete voleti (ili volite) i ovo izuzetno filmsko ostvarenje. Međutim, baš najbolja istorijska drama svih vremena? Tu već počinju pitanja i to ne o kvalitetu filma, već o kriterijumima.

Za one koji nisu odgledali film, „The Favourite“ se na velikim ekranima pojavio 2019. godine. Radnja je smeštena u rani 18. vek, za vreme vladavine britanske kraljice Ane, a u fokusu su dvorske intrige, trulež plemstva, borba za kraljičinu naklonost. U prvom planu su tri izvrsne glumice Rejčel Vajs, Ema Stoun i Olivija Kolman koja je toliko brilijantna da joj je ova uloga donela Oskara.

Ali ono što film izdvaja nije samo priča, već ton. Ovo nije epska, tradicionalna drama. To nije priča o ratovima, diplomatiji i sudbini naroda, već o ljubomori, manipulaciji, želji i poziciji žene u svetu moći. I sve to bez trunke patetike. Verovatno jedan od najnetipičnijih istorijskih filmova.

Kritika ga je obožavala: 93 odsto na Rotten Tomatoes, 91 odsto na Metacriticu. Film je zaradio više desetina miliona dolara širom sveta. Pokupio 10 nominacija za Oskara, osvojio Oskara, osvojio brojne nagrade… U svakom pogledu – trijumf. Ali...

Da, „The Favourite“ je izvanredno ostvarenje. Ali ako govorimo o „najboljoj istorijskoj drami svih vremena“, kako to opravdati u konkurenciji filmova koji su duboko oblikovali našu kolektivnu svest o istoriji?

„Schindler’s List“, film koji ne samo da dočarava Holokaust, već menja pogled gledalaca na čovečnost i zlo. „Barry Lyndon“ takođe remek-delo. Potom „Braveheart“, jedno od emotivno najsnažnijih filmskih ostvarenja ikada. „Saving Private Ryan“? „12 Years a Slave? The Pianist“?... Da ne nabrajamo. Konkurencija u ovom žanru toliko je snažna da bi svako rangiranje među tim naslovima moglo zvučati kao filmski prestup.

Ti filmovi ne samo da su istorijski, oni su definisali način na koji doživljavamo prošlost. Naspram toga, „The Favourite“ je – dekonstrukcija. Svojim satiričnim tonom i skoro apsurdnim dijalozima on namerno ruši predstavu o istorijskoj veličini i ozbiljnosti.

I upravo tu dolazimo do pitanja šta su bili kriterijumi pa se „Miljenica“ našla na prvom mestu.

U tekstu „Tajm aut“-a se navodi: „Uprkos svojoj naglašenoj bizarnosti, mračna komedija, vizionarskog ekscentrika Jorgosa Lantimosa, ipak je zasnovana na nekom nivou istine... Ali Lantimos sve to obavija svojom jedinstveno čudnom estetikom, pretvarajući celu tu spornu aferu u nešto što deluje kao nadrealno snoviđenje u groznici. To je najneobičniji film na ovoj listi, ali i najneprijatniji – što ga možda čini i najtačnijim prikazom tog vremenskog perioda.“

Dakle, akcenat je na umetničkoj svežini, inovaciji, drugačijem čitanju istorije i stavu koji film zauzima prema njoj. Drugim rečima, ne nagrađuje se prikaz istorije, već njeno propitivanje. Nije bitno koliko su bitke bile velike, već koliko su intimne bitke uverljivo prikazane.

Senzacionalistički naslovi služe da nas trgnu. I ovaj jeste uspeo. Pročitali smo, razmislili. Ali on nas je i naveo da se zapitamo da li je danas moguće proglasiti bilo koje umetničko delo za „najbolje svih vremena“.

U svetu u kojem se kriterijumi menjaju iz dana u dan, u kojem algoritmi diktiraju šta gledamo, a pažnja traje tri sekunde, da li išta ima šansu da opstane dovoljno dugo da postane klasik?  Da li je merilo broj lajkova i ocena? Ili možda otpor vremenu? Ili se sve svodi na subjektivni osećaj, na to koliko nas je neko delo „pogodilo“?

Ili možda živimo u vremenu gde je „najbolje“ samo trenutno. Samo „najviše se priča o“. I to je u redu.

„The Favourite“ je bez sumnje sjajan film. Hrabar, drugačiji, duhovit i stilizovan. Film koji dovodi u pitanje sve što znamo o žanru istorijske drame, rastavlja ga i sastavlja ponovo, po sopstvenim pravilima. Ali da li je zaista „najbolji svih vremena“? Za neke – verovatno nije. Za druge možda i jeste jer ne pokušava da nas poduči, već da nas isprovocira.

A možda je, kao i svi veliki filmovi, najbolji onima koji su u njemu pronašli nešto svoje. A to ne može da rangira nijedna lista.