Scena
29.07.2021. 12:25
Nebojša Jevrić

Jasmina Stijović

Najpoznatiji srpski pisac na društvenim mrežama

jasmina stijković
Izvor: marko stevanović

Jasmina Stijović, vitalna, razigrana, uvek opuštena i nasmejana baka svojim unucima i raspoložena da šeta sa svojim psom mezimcem, može se sresti svakoga dana na šetalištu u Bloku 45. Pesnik iz 21. veka. Dok pesnici štampaju svoje knjige u tiražima od 300 primeraka, Jasmina se hrabro upustila u rat za srpski jezik i književnost i do sada ima 50.000 pratilaca na mreži kojima govori svoje pesme i priče, ponekad i tuđe. Za nju se slobodno može reći da je apsolutno najpoznatiji srpski pesnik na društvenim mrežama. Svakog dana u pet.

Pogrešno uzeta reč čuda stvara, kaže Miljković. Da li treba hrabrosti da čovek krene u avanturu zvanu reč?

„Hvala na pitanju, mislim da se u tu avanturu ne kreće odlukom i da hrabrost kao pogonsko gorivo nije uzeta u obzir prilikom inicijalnog momenta koji te određuje i nepovratno upućuje na put ka prekrajanju sopstvene, a ponekad i tuđih misli. To je, rekla bih, jedna datost koja se bez pitanja i dozvole uvuče pod kožu, izaziva svrab mozga koji on prenosi u prste i zahteva momentalnu akciju slaganja slova u reči koje prerastu u rečenice, misli i snove, tako da bi se moglo reći – ona je snovoslagač. To sad ja lepo o sebi govorim.“

Biti pesnik u 21.veku, kakva je to avantura?

„Mojom srećom, pesnik sam čije se stvaranje proteže od prethodnog, a nastavlja u ovom tužnom veku kome se trudim dodati malo boje da ne bude, kao što reče pesnik M. Odalović, Ako nestane trava uvenuće nebo. Ta strepnja da će sve propasti ako mu ne dodam malo energije pretekle iz mojih moždanih vijuga održava me među rečima koje govorim bez obzira na činjenicu da niti posedujem oružje niti štit donkihotovske lude odvažnosti. Sad sam skromna. To je upravni govor razgovor koji traži potpunu prisutnost bića i njegove ispovedne kutke i dubine. Od paganskog ekstatičnog do traženja Bogočoveka put do sopstva i sopstvenosti ide u pulsirajućim talasima srca. Ako bi se prepisivao neki recept za ozdravljenje duše, kaže Boda Marković, sigurno bi to bile njene reči sadenute u pesmu.

Šta Vama znači poezija, a šta Vi onima koji je slušaju?

„Moja poezija je moj alter ego, a moja reč onima koji me slušaju vredi kao podsticaj i putokaz. Bar tako mislim. To bi trebalo njih da pitamo.“

Koliko pesnik, kuda god da krene, nosi zavičaj sa sobom?

„Od zavičaja se, i da hoćeš, ne može pobeći i svaki pokušaj te vrste bekstva tretiram kao kukavičluk i slabost duha. Moja pesma ’Nedeljom’ jer subota je bila radna, nekad leti kad je vrućina da poludiš, peške u koloni jedan po jedan desnom stranom bez trotoara od vatrogasnog doma prema Zakićevu išli smo na Rasinu da se kupamo i sunčamo i čim stignemo je l’ mogu u vodu i posle ogladniš. Beli leba na kriške Branko Perišić proizvodnje, jetrena pašteta u jednu ruku, a u drugu paradajz koji kad zagrizeš curi ti niz ruku tako da moraš opet odmah u vodu, ali samo ruke da se operu jer se ne sme punog stomaka u duboko, a pojam duboko definisan merom od sedamdesetak centimetara. E, pa taj paradajz. E, pa taj paradajz je zavičaj. Da nije bilo njega, ne bi ni mene ovakve bilo.“

Gde je savremena poezija danas?

„Ne bavim se teorijom književnosti iako sam je studirala. Moje je da beležim, a gde će se moje reči, otrgnute od mene, naći u vrednosnom sistemu... Nikad ne konkurišem ni za kakve nagrade. Nema me na pesničkim večerima i predstavljanjima knjiga sa izuzetkom jedne, ’Potomcima bogova’, koju sam priredila u Udruženju književnika čiji sam član. Savremena poezija je nepravedno i nepromišljeno oterana u ćošak umetnosti, kako kaže Vidan Arsenijević.

Ja sam pesnikinja krhotina, delića onog šta se zbilo ili šta je postojalo koji u svest doplivavaju iznenadno kao iz vode ostaci potopljene lađe, stihovi u kojima srce govori dosežu dubinu i visinu obuhvatajući more i nebo prizivajući mitski vetar da bi mu se predalo i sjedinilo sa svim. Svuda i zauvek. Kao pesnik se ne trudim i ne težim da otkrivam velike tajne. Bavim se sopstvenim malim stvarima, pitanjima od ličnog značaja i ne marim za to da dostignem univerzalno jer se ono nenametljivo podrazumeva. Ono šta je meni važno jeste da bude svakome. Savremena poezija danas bi trebalo da dotakne svačiju dušu pod svetlom saznanja da nam je dekretima zabranjuju i smatraju retrogradnom ostavštinom davno prošlih vremena.“

jasmina stijović
Izvor: Marko Stevanović

Bez mita, mitologije, nema ni savremene poezije. Koliko je mitologija bitna za pesnika?

„Retko nalazim, a možda i ne tražim, uticaj naše mitologije na život i umetnost osim ako se silinom arhetipskog sećanja provuče nesvesno i tu ostane, u odbranu našeg mitskog. Moje prve tri knjige imaju sledeće naslove – ’Nek se javi ko je ovde krvonoša’, ’Ljudima istočnog neba’ i ’Potomcima bogova’ – i ta tri naslova čitana kao jedna misao moj je dug našem prošlom koje se gura pod ponjave ili tepihe brčko-berlinske usmerenosti na internacionalno, anacionalno. Sledi se, rekla bih, još uvek marksengelsovska težnja da sve srpsko svakako treba uništiti fizički prostom eliminacijom mislećih ljudi, a posredno bombardovanjem biblioteke. Na primer, era internacionalnog potkopava temelje sećanja smatrajući ga nepotrebnim. Nije uzalud Flober predvideo da su internacionalisti jezuiti budućnosti.“

Koliko god da je bitan pesnik, bitan je i njegov čitalac, slušalac. Eho poezije da li se čuje?

„To je istina. Nalazim često kod mojih poštovalaca kako koriste segmente mojih pesama da opišu stanje u kome su i meni to, što da se lažemo, prija.“

Pripadate onim retkim pesnicima koji su se hrabro uhvatili u koštac sa novim tehnologijama. Umesto da Vi njima služite – one služe Vama.

„Istini za volju, to se desilo sasvim slučajno. Na jednoj od mreža sam od sinje davnine, a na ovoj, koju sam kasnije upotrebila, dospela sam slučajno. Neko me je snimio dok negodujem i šta sad. Treba i na Instagram da proširim delovanje, kad je opšte poznato da nemam šta da obučem za Instagram. Misleći da je to mreža gde se samo slikaju da ispadnu lepo u nekoj odeći ili bez nje. Taj snimak stvarnog, nenameštenog, neusiljenog i spontanog govora napravio je bum. Hiljade ljudi počelo je da me prati očekujući šta ću sledeće izjaviti. Moj neposredan narodski pristup, govor lišen intelektualnog elitizma i svake vrste nameštanja, pripreme i šminke u studiju doneo mi je desetine hiljada pratilaca što sam naravno iskoristila da moj alter ego, odnosno moja poezija, kroz pristup mrežama dopre do slušalaca, ali i čitalaca.

U početku su se čudili – otkud ova keva? To ja, na mrežama, očekujući samo mlada, lepa našminkana tela, uzvraćala sam, ne bežeći od psovki da sam sama kupila telefon i sama plaćam internet pa ću ga koristiti kako meni odgovara, a kome se ne sviđa bude blokiran. Tako se moja poezija, i ne znajući to, bori protiv svake vrste ejdžizma toliko prisutnog svuda u svetu napumpanih bildovanih mišića i ispravljenih i usmerenih moždanih vijuga. Hvala Tesli!“

Kažete: Kad čovek kaže „neću“, već je na putu ka slobodi.

„Kažem da je neću reč koja znači pola zdravlja. Omogućava nam da ne koristimo laž u obraćanju spakovanu u frazu ne mogu koja ništa ne znači jer ćeš uvek biti pitan zašto ne možeš. Pa onda moraš laž da proširiš na izmišljanje novih opravdanja i na kraju zaboraviš šta si kome rekao pa uključiš sigurnosno ćutanje. Ovako lepo kažeš neću i gotova stvar. Svako ko pita zašto nećeš ispada glup u društvu. Neću jer neću. Ako možeš bez ustručavanja reći da nešto nećeš, u velikoj si meri slobodan.“

Ko su Vaši preci u poeziji? Koje pesnike čitate, koje pesnike volite? 

„Pesnik citiran na samom početku ovog razgovora mi je svojevremeno, čitanjem svoje poezije, nemušto dao pristanak i odobrenje koje me oslobađa svakog napora i preispitivanja. Oslobodio mi put i dozvolio da ga svojim stopama utabam.

Čuveni Boda Marković je, citiram, rekao, ’Pesme uglavnom govore same za sebe ili kao neko treći bez učešća pisca i njegove vidljivosti. Ovde nepisac Jasmina, čovečica, povezuje večno sa ljudskim, beskrajno sa običnim, kosmičko sa kolevkom’, govoreći u pogovoru mojim ’Ljudima istočnog neba’, na čemu mu hvala. Ali moram priznati da izbegavam čitanje drugih autora da mi se podsvesno i nesvesno ne desi da plagiram, ne samo reči, nego i ideju.“

Gde vidite svoje mesto u savremenoj srpskoj poeziji?

„Ne tražim i ne sagledavam svoje mesto u našoj savremenoj poeziji. Zadovoljna budem ako me pratioci, čitaoci, citiraju.“

Šta se sprema novo u Vašoj pesničkoj radionici?

„Tek što je izašla pesnička kompilacija, the best of... hahahaha, pod naslovom ’Zašto mi izgleda kao da nisam tu’. Naslov je prilagođen ovom tužnom i otuđenom trenutku u kome, rekla bih, samo trajemo. Neki od nas i brazdu za sobom ostavljaju.

U radu je mala zbirka mojih kratkih priča, najčešće razgovor sa odrazom u ogledalu uz dozvolu da svi čuju i prisustvuju, i izbegavanje podsmehu personalnih trenera, duhovnika i lajf koučeva, gde kažem da su nas upropastili sve govoreći da budemo pozitivni što nije popularan rezultat ovih dana. I za strah od smrti takođe imam recept koji se izvodi pred ogledalom gde, otvoreno se gledajući u oči, kažeš ’ajde, umri, mamu ti je..m, al’ ja da te gledam’.

Unekoliko se strukturom razlikuje od mog poetskog iskaza, ali je na isti način neposredna, čitka i lako razumljiva. Jedino mogu sebi da zamerim, a neću, upadljivo nasilje nad pravopisom i interpunkcijskim, ja ih zovem podštapalicama, koje otvoreno i namerno izostavljam. Pišem kao što govorim, na mestima gde stavim trotačku uzimam vazduh, e da bih mogla priču da nastavim.“

Last but not the least – ispričajte čitaocima „Ekspresa“ kako ste postali najpoznatiji srpski pisac na društvenim mrežama.

„Iako sam član Udruženja književnika Srbije, nerado se uključujem fizički u tribine i svaku vrstu sastajanja sa kolegama. Ne učestvujem u pesničkim konkursima i takmičenjima, zamara me komunikacija sa ljudima koji najčešće ne podnose da im se kaže istina. Zato sam se pod punim imenom počela pojavljivati na Tviteru i tamo stekla 2500 pratilaca. Ljudi su bili iznenađeni mojom pojavom. Nenameštenom, nenašminkanom i često mrzovoljnom jer sam snimajući se najčešće govorila o nečemu što me uzrujava. Nisam pisala, nego sam uživo govorila, real talk, reče jedan.

Ubrzo sam zamrzla svoje učešće na toj mreži jer sam uvidela da korisnici obožavaju da pljuju vladu i bajku (hahaha) i pažnju obraćaju samo na unutrašnju politiku za koju smatram da ne postoji. Ne bih dalje o ovome. Okrenula sam se Fejsbuku i tamo stekla 5000 prijatelja i 33.500 pratilaca. Sve ovo pričam jer sam uvidela da me neko sluša, što sam iskoristila uređujući lični program uživo. Da mlađim naraštajima podastrem neke druge vrednosti, za razliku od onih na koje su navikli. Pre svega, naglasila sam živ srpski ćirilični govor, čitala im knjige, na Jutjubu sam svojevremeno u nastavcima pročitala ’Ljubav u doba kolere’ i ’A planine odjeknuše’. Svako uključenje sam počinjala nekom legendom ili nekom poezijom pa se tako prirodom nametnulo da pročitam i pokoju svoju pesmu što je izazvalo odobravanje i divljenje. Što da se lažemo, prijalo mi je. Nisu marili za poeziju dok nisu čuli mene kako je govorim, i to ne samo moju, već raznih autora po mom izboru.

Neki od njih šalju mi svoje početničke radove, tako su moje pesme našle put do čitalaca. E sad, to nisu milionski tiraži, ali meni bude drago kad na Instagramu osvane neki moj citat, potpisan, naravno. Na Instagramu trenutno imam negde oko 14.000 pratilaca pošto sam preživela krađu prethodnog naloga sa 45.000 duša. Tražili su otkup. Na Jutjubu imam oko 6500 pratilaca i svi čekaju da čuju i vide šta ću sad da im čitam.

Upravo je iz štampe izašla moja knjiga kratkih priča pod naslovom ’Odjebi je pola zdravlja’ koja se lepo prodaje, a naslov je proizašao iz jednog obraćanja na ne znam više kojoj mreži. Bila sam izazvana malignom manipulacijom nad maloletnim bićima koja podležu pedofilskim slatkorečivim neljudima. Sad, po najnovijem, ispostavlja se da će pedofiliju legalizovati. Nadam se, ne kod nas i ne dok sam prisutna na mrežama gde svakodnevno skrećem ljudima tok misli prema lepom, prema književnosti, slikarstvu i umetnosti i muzici. Nekako sam sebi zadala taj zadatak i još uvek istrajavam.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Preminuo književnik Miroslav Toholj
Sveće

Nakon kraće bolesti

24.07.2021. 12:33

Preminuo književnik Miroslav Toholj

Srpski književnik Miroslav Toholj preminuo je u Beogradu nakon kraće bolesti u 64. godini, potvrdeno je Srni u porodici Toholj. Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni, prenosi RTRS.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
30°C
25.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve