’Nemoj krasti božje dane, piši, grešni Milovane.’

Bila je sreda 16. februar, uz jutarnju kafu pročitao sam pesmu i odmah pozvao Milovana da ga pitam "zar baš ćemo je nakriviti"?

Nije se javio! Pomislih, moguće da su ga političari pozvali da svojom pojavom začini nekakvu od čestih prigoda koje redovno prate slične događaje. Javiće se, pomislih, jer uvek se javi, navikao sam na njegovu pitomu ćud već decenijama koliko se poznajemo. Nije se javio. Nažalost, javili su se drugi.

Bedno je malen ovaj prostor na kojem se opraštamo od mudrog i tihog čoveka. Najpre suočite se sa pitanjem – kako sve napisati za jedan ljudski vek sve što je on uradio? U jednom razgovoru pitao sam – kako?

"Svako jutro se budim sa postulatom koji sam pozajmio: ’Nemoj krasti božje dane, piši, grešni Milovane.’"

 

Napisao je pedesetak književnih naslova, ogledao se u svim literarnim naslovima, sve objavljeno u više od dve stotine izdanja. Sve što je dotakao svojim perom pretvorilo se u bestseler. Poslednje što je završio oko Božića ove godine jeste dramski tekst o Svetom Savi.

Rekao mi je: "Zateklo me je koliko sam malo znao o Rastku Nemanjiću."

Šira javnost upoznala je Vitezovića u polemici sa Oskarom Davičom.

To je ujedno i početak njegove pobune protiv Brozovog režima.

VITEZOVIĆ PORED VOŽDA

Scena 18.09.2018. 18:59

VITEZOVIĆ PORED VOŽDA

Daviču je dao ime Očivad (čitao mu je prezime otraga), pobunio se protiv čoveka skromnog literarnog učinka, a sam se proglasio za vrhovnog sudiju jugoslovenske kulture.

Daviču se naravno nije dopala knjiga Vitezovićevih aforizama "Srce me je otkucalo" u kojem je bio i ovaj:

"Živeo kongres mercedesa na Trgu Marksa i Engelsa".

 

Predgovor je napisao Branko Ćopić. Knjiga je javno spaljena 1969. godine. A tek Milovanova pesma koja počinje pitanjem "Misli moja, moj u glavi crve, jel’ sve počelo četrdeset prve..."

Kad se na prvu ruku sabere životno delo Milovana Vitezovića, osnovni sud bi morao biti da je on svoje delo ispisivao ljubavlju prema Srbiji, njenoj kulturi i istoriji. Pokušao i uspeo da ubedi Srbe da su oni narod evropske kulture i istorije, dokazujući im da moraju najpre da poštuju sebe i svoje. Pamtićemo ga po prozi "Šešir profesora Koste Vujića", "Čarape kralja Petra", "Simfonija Vinaver", "Lajanje na zvezde", "Hajduk Veljko Petrović"...

Televizijska serija o Vuku Karadžiću je uživo uselila Vuka u svaki srpski dom, ali je i uvršćena u kulturnu baštinu Evrope.

Film "Lajanje na zvezde" zapravo je srpski Amarkord. Pričao je da je, spremajući dramski tekst o Vuku Karadžiću, tri godine proučavao jezik kojim je tada Srbija govorila, da bi sve bilo autentično.

Vitezovića, kao i svakog velikog pisca, valjalo je pažljivo slušati. Otvarajući „Dane komedije“ u Jagodini 1991, poručio je:

Malo ko je zabeležio da je Vitezović jedini uspeo da pomiri dve kraljevske kuće – Karađorđeviće i Obrenoviće. U pomenutom dodatku "Novosti" on piše:

"Veruje se čak da se nacionalni karakter tokom dva veka formirao na ovoj podeli, kolebajući se između dva antipoda, čineći pri tom i značajne istorijske greške, koje su sezale i do današnjih dana i umnožavale se..."Pre toga on je Karađorđa i Miloša precizno uobličio njihovim zaostavštinama.

"Karađorđe je etika, Miloš je politika." 

Da bi to dopunio sudom "Karađorđe je sloboda, Miloš je država".

Milovan je toliko puta javno odredio sebe. Pomenimo samo da je 1999. kad je na RTS-u bio urednik kulturnog programa, na zahtev direktora da mu dostavi imena zaposlenih koje valja otpustiti zbog "nastale situacije" Milovan poslao pismo sa imenom Milovan Vitezović. Bio je kažnjen uklanjanjem sa programske špice...