"Postali smo toksično društvo"

Nenad Marić rođen je u Čačku, ali je punu stvaralačku afirmaciju doživeo u Beogradu, gde se preselio na početku studiranja. Diplomirao je 2006. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Do sada je održao nekoliko izložbi slikarskih radova. Još u srednjoj školi imao je svoj bend, ali tek oko 2000. godine započeo je kantautorsku karijeru pod pseudonimom Kralj Čačka.

Njegovi muzički počeci bili su vezani za razne beogradske klubove. Objavio je tri muzička albuma: Zemlja snova (2016), Spusti svetlost na put (2018) i The Final Adventure of Kaktus Kid (Original Soundtrack (2020). Zbirku poezije Na margini objavio je 2016. godine. Godine 2017. dobio je nagradu Strune od svetla, koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. Tokom 2019. godine, zajedno sa bratom Markom, komponovao je muziku za film Realna priča. U decembru 2022. godine predstavio je video-singl Zemlja nije moj dom. Pesma je nastala još krajem 2019. i naslovljena je isto kao i izložba Marićevih crteža koja je u leto te godine bila postavljena u Domu omladine Beograda. Isti naslov ponela je i druga zbirka Marićeve poezije, početkom 2023. godine.

U proizvodnji Radio-televizije Srbije, snimljen je i dokumentarni film Zemlja nije moj dom, koji govori o ovom kantautoru i članovima njegove grupe. Ovih dana izašao je novi, dupli album Kralja Čačka pod nazivom "Dobro jutro, dobri ljudi“. O novom albumu, muzici, poeziji, slikarstvu, ali i vremenu današnjem u intervjuu za "Ekspres“ govori muzičar i likovni umetnik Nenad Marić – Kralj Čačka.

Kako biste predstavili svoj novi album "Dobro jutro, dobri ljudi“ i otkuda baš takav naziv?

"To je dupli album na kome su se našle pesme koje do sada nisam snimio, kao i neke novije pesme. Naslov albuma je po pesmi koju sam već izvodio na koncertima i ranije, pa je tek sad dobila priliku da ugleda svetlost izdavačkog dana, nažalost i dalje aktuelna. Album počinje tom pesmom, ’Dobro jutro, ljudi’, a završava pesmom ’Prazno veče’. Žanrovski je raznovrstan i na neki način obuhvata moj kantautorski rad kroz razne faze koje sam prolazio godinama unazad. Ima 24 pesme, kao dan sate, jedna pesma za svaki sat. Sad kad je konačno objavljen, može da se sluša, a može i da se ne sluša, što nije mala stvar za slobodu izbora.“

Šta možemo očekivati od koncerta 15. maja u "MTS dvorani“?

"U ’MTS dvorani’ predstaviću novi album. Čuće se neke pesme koje do sada nismo svirali, kao i pesme koje ne možemo a da ne odsviramo.“

Jednom ste izjavili da su teška vremena za Vas "prirodno stanje“. Čini se da živeti na ovim prostorima znači briga manje za inspiraciju, barem kada je o pesmama reč?

"Da, to je trauma, a jedan od načina lečenja od te traume jeste pisanje pesama. Mada bih lično voleo malo više nekih drugačijih inspiracija, ali ne ide to tako jednostavno jer pesma se ne da namestiti van onoga što se misli, oseća, živi, ma koliko postojala nekakva težnja za nekim drugim inspiracijama. Ima takvih primera, ali oseća se neiskrenost ili nekakvo unutrašnje slepilo. Nije to baš sasvim jednostavan proces.“

Kako je Nenad Marić postao Kralj Čačka?

"Iz čiste frustracije, možda i gorepomenute traume, uz osećanje bunta i potrebe za izraziti se, što i dalje provocira na to da se odustane od površnog gledanja na stvari.“

Da li sebe smatrate lokalpatriotom?

"Ne. Nemam tu vrstu osećanja.“

Nekad je rokenrol bio pokret promena u celom svetu, gde je rok muzika danas?

"Rok muzika je danas na margini i poneko eksplodira tu i tamo. Mada ga više ima i sistemski je malo više podržan u razvijenijim društvima pa deluje kad se gleda odavde da ta vatra i dalje gori. Kod nas je, kao što rekoh, rokenrol na margini, nepodržan i skrajnut. Održava se u životu zahvaljujući kolegama muzičarima i pojedincima koji ne mogu bez njega jer u srži rokenrol je jedan vid i izraz čiste slobode.“

Kako vidite položaj mladih u Srbiji danas?

"Položaj mladih je sistemski opstruiran u svakom smislu jer mladi žele i donose pozitivnu promenu. Postali smo toksično društvo i ako ne uspemo da napravimo promenu nabolje, gledaćemo još gori pakao nego što ga sada gledamo.“

Može li veštačka inteligencija da ugrozi prave umetnike?

"Ne može u stvaralačkom smislu. Umetnost je stvar psihe, duše, osećanja, a mašina dušu i osećanja nema, a kamoli veštačka inteligencija koja je zapravo zbir informacija. Može da ugrozi ili već ugrožava u smislu većeg prisustva, na primer generički AI muzika na nekim javnim mestima, što dovodi do toga da mašina ’stvara’, zarađuje i ’živi’, a sa druge strane umetnik ne može da preživi. Branko Miljković je imao proročki stih u ’Zajedničkoj pesmi’ koji kaže ’...Mi pevamo da se postide roboti’“.

Osim muzike, uspešno se bavite i slikarstvom. Gde kod Vas prestaje muzika, a počinje likovna umetnost ili su one u Vašem slučaju trajno isprepletane?

"Slikarstvo sam malo stavio na stranu zbog rada na albumu. Tu i tamo povučem pokoju liniju, ali slikarstvo traži posvećenost i nadam se da ću u nekom narednom periodu moći da mu se malo više posvetim. Iskustva koja nosim iz slikarstva mi dosta pomažu u radu na pesmama i obrnuto.“

Da li je lako danas i ovde biti "Kralj Čačka“?

"Nije lako verovatno ni nekad i negde, ali ionako nije poenta da bude lako.“