PRE 58 GODINA

Dan kada je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu

"Nobelovu nagradu smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje", bila je reakcija Ive Andrića na vest da je dobitnik Nobelove nagrade za književnost, koju mu je Švedska kraljevska akademija dodelila na današnji dan 1961. godine za delo "Na Drini ćuprija", kao i za sveukupan njegov književni rad.

Odluku o izboru laureata Nobelove nagrade iz oblasti književnosti Ivo Andrić je primio telefonom u svom stanu u Beogradu na današnjiem Andrićevom vencu.

U najužem izboru su, pored Andrića, bili i engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Džon Štajnbek i Italijan Alberto Moravija.

Pored Ive Andića koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost, laureati 1961. godine bili su: Amerikanac Melvin Kalvin (dobitnik nagrade za hemiju), Nemac Rudolf Mesbauer i Amerikanac Robert Hofštater (za fiziku), Amerikanac Đerđ fon Bekeši (za medicinu) i Dag Hamaršeld kome je posthumno dodeljena Nobelova nagrada za mir.

Povezane vesti - IVO ANDRIĆ: "Toliko je u životu stvari kojih smo se bojali. A samo je trebalo živeti"

Nagrada je Andriću dodeljena u Stokholmu 10. decembra 1961. godine, u dvorani Koncertne palate Švedske kraljevske akademije.

Književnik je celokupni novčani iznos od Nobelove nagrade, književnik je poklonio, iz dva dela, bibliotekarskom fondu Bosne i Hercegovine.

Zahvalnost za ovo priznanje, Andić je izrazio govorom "O priči i pričanju", čije delove vam u nastavku izdvajamo:

"Moja domovina je zaista "mala zemlja među svetovima", kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore, i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona dâ svoj odgovarajući prilog. Vaše priznanje jednom od književnika te zemlje znači nesumnjivo ohrabrenje tom prodiranju. Stoga nas ono obavezuje na zahvalnost, i ja sam srećan što vam u ovom trenutku i sa ovog mesta, ne samo u svoje ime nego i u ime književnosti kojoj pripadam, mogu tu zahvalnost jednostavno ali iskreno da izrazim."

"Najposle, zar se u prošlosti kao i u sadašnjosti ne suočavamo sa sličnim pojavama i istim problemima? Biti čovek, rođen bez svog znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga. A povrh svega, treba još izdržati svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti čovek."

Povezane vesti - ZABRANJENI ANDRIĆEV DOKUMENT: Strategija iseljavanja Arbanasa i muslimana

"Pisac istorijskih romana mogao bi na svoje delo da stavi kao natpis i kao jedino objašnjenje svega, i to svima i jednom zauvek, drevne reči: "Cogitivi dies antiquos et annos aeteornos in mente habui." (Razmišljao sam o drevnim danima i sećao se godina večnosti.)"