Preporuka za čitanje: "Putujući cirkus sa zaposlenima"

Primedba carinika verovatno je prouzrokovana menažerijom najmlađeg njenog člana, Džeralda Darela, jer se on svakako prilikom preseljenja nije hteo odreći svoje vredne zoološke zbirke, aparature, kaveza, kutija, epruveta, akvarijuma, staklenki, koju je počeo da stvara kao desetogodišnji dečak.

Najpoznatiji član porodice Darel svakako je Lorens, pisac „Aleksandrijskog kvarteta“. Lorens je taj koji je uspeo da nagovori majku na preseljenje na Mediteran, iz hladne Britanije u toplije krajeve. Bez njegovih ideja najmlađi član komune Darel ne bi napisao „Krfsku trilogiju“, prevedenu na 31 jezik, zbog koje je stekao milionsku publiku širom sveta, iako je po vokaciji bio prirodnjak.

Džerald Darel bio je britanski prirodnjak, vlasnik zoološkog vrta, pisac i televizijski voditelj. Rođen je u Indiji, a nakon smrti oca sa porodicom se preselio u Englesku, a potom 1935. na Krf, gde je ostao četiri-pet godina. Osnivač je fondacije za očuvanje divljine, a najpoznatiji je po svojim autobiografskim knjigama, u kojima najviše mesta posvećuje prirodi i životinjama. Period boravka na Krfu opisao je u „Krfskoj trilogiji“, a njen prvi deo „Moja porodica i druge životinje“ mu je najpoznatije delo. Pored ove knjige, „Krfsku trilogiju“ čine i „Ptice, zveri i rođaci“ i „Vrt bogova“.

„Ovo je priča o mom petogodišnjem boravku s porodicom na grčkom ostrvu Krfu. U početku sam nameravao da ona bude pomalo nostalgičan opis ostrvske prirode, ali sam napravio veliku grešku uvodeći članove svoje porodice na prvih nekoliko strana knjige. Čim su se pojavili u knjizi, oni su nastavili da se po njoj baškare, pa i da pozivaju svakojake prijatelje da im prave društvo po poglavljima. Samo uz najveće poteškoće i sa popriličnom domišljatošću, uspeo sam da tu i tamo zadržim pokoju stranicu posvećenu isključivo životinjama.“ – Džerald Darel.

„Moja porodica i druge životinje“ je humoristički roman, koji opisuje neobičnu i beskrajno zabavnu porodicu koja u svojim redovima ima genijalnog pisca, čija se slava uočava i u mladosti, drugog brata koji voli oružje a prezire čitanje, sestru koja je opsednuta svojim fizičkim izgledom i nigde ne putuje bez metara svile i muslina, najmlađim Džeraldom koji je zaljubljenik u prirodu i kome ta božanstvena iskra uzvraća ljubav i dolazi mu na noge.

Tri psa mužjaka i jedna kučka žive sa Darelovima na imanju. U kavezima ili Džeraldovoj sobi figuriraju majmuni, pelikan, lešinar, laste, golub, galeb, gušter, svrake, bogomoljka, vodene zmije, gatalinke, žabe krastače, leptiri, vilini konjici, zlatne ribice, sove buljine, kornjače, konopljarke, češljugari, delfini, kišne gliste, larve, crvi, ševe i kanarinci. Tu su i koze, svinje, mazge i magarci, najčešće prevozno sredstvo na ostrvu.

Darelovi po dolasku iz Engleske jedva pronalaze kuću sa kupatilom. Za pet godina, preseliće se još dva puta. Iako su na samom početku videli deset vila, nijedna nije imala kupatilo jer su Grci smatrali da im ono pored beskrajnog mora nije potrebno.

„Životinje predstavljaju ogromnu većinu, koju niti ko čuje, niti ima pravo glasa, koja može opstati samo uz našu pomoć“, napisao je pisac ove fascinantne knjige, umom desetogodišnjaka očaranog prirodom. Trebalo bi mu verovati na reč.

Džerald Darel: „Moja porodica i druge životinje“; prevodilac: Bojan Radić, izdavač: „Hoplit.“