Džon Kenedi Tul

Preporuka za čitanje: "Zavera budala"

Knjiga, čitanje knjige — Izvor: Shutterstock

Džon Kenedi Tul, rođen 1937, završio je svoj život pre vremena, 1969.

Diplomirao je engleski jezik i književnost na Univerzitetu Kolumbija i predavao na Koledžu Hanter u Njujorku i Dominikanskom koledžu u Nju Orleansu. Napisao je dva romana, "Neonsku Bibliju“ i "Zaveru budala“, koji su posthumno objavljeni. Nakon što je nekoliko izdavača odbilo da objavi "Zaveru budala“, depresivni Tul izvršava samoubistvo u 31. godini života. Nekoliko godina potom, Tulova majka je donela rukopis romanopiscu Vokeru Persiju, koji je doprineo izdavanju ove knjige ovenčane 1981. Pulicerovom nagradom za književnost.

Ignjacije Ž. Rajli, korpulentni Don Kihot, bez Sanča Panse, hranjen instant i brzom hranom, ispunjen gasovima i otrovima, nadmeni, intelektualni, nekonvencionalni, mrzovoljni, narcisoidni tridesetogodišnjak, bez dana radnog staža, socijalnog života, devojke, posla, odgovornosti, bitiše životom ljudskog lenjivca, sa majkom udovicom koja živi od svoje penzije i udovičkog dodatka u oronulom delu grada, u najmanjoj kućici u ulici, u kojoj je naš antiheroj kao slon u staklenom kavezu. Glavna zvezda svog Brodveja. Redak posetilac njihovog doma, pita se kako ovaj korpulentni i naduti džin uopšte može da prođe uskim hodnicima kao da je zarobljen u kući za lutke.

Njegov život usmeren je na izležavanje, gluvarenje, gledanje televizije, kritikovanje drugih i sistema, znojenje, kupanje, deklamovanje, ispisivanje svojih zapažanja u školske sveske koje kao prljave čarape odlaže ispod kreveta bez ikakvog reda i sistema, nazivajući to svojim magnum opisom, proročki, kako se ispostavilo.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Jelena🍀. (@bookswithpeka)

Beskorisni diplomac prisiljen je da se zaposli i izađe iz svoje uljuljkujuće rutine kako bi pomogao majci da otplati dug koji je iznenada nastao, čime započinje prezriva farsa, groteska, komedija situacije, praznik cinizma i kritički osvrt na američko društvo koje više nema prava da zagovara ostvarenje američkog sna.

Pozornica se proširuje na eksterijer Nju Orleansa, gde svetla velegrada žmirkaju ili tamne, crnci su obespravljeni, mizerno plaćeni, predodređeni samo za nižerazredne poslove kakvi su čišćenje i fizički rad, nestankom srednje klase, kojoj je pripadao Ignjacije sa svojom majkom. Ostale su dve suprotstavljene klase, bogati i sirotinja, kojoj neminovno pripada i ovaj korpulentni Don Kihot, edipovac koji nije pripremljen za spoljašnji svet. Isprva se zapošljava u kancelariji tekstilne fabrike, potom, nakon što je dobio otkaz, kao prodavac viršli u kolicima koje gura kroz turističke kvartove, delimično kostimiran zbog svoje superveličine, noseći gusarski mač, kapu i minđušu.

Njegovi radni zadaci koje mu određuju poslodavci ne zanimaju ga, njemu je sve jasno, arhivu i kartoteku propale fabrike baca svakodnevno i ravnodušno u đubre jer ničemu ne služi, organizuje sindikalne aktivnosti, štrajk koji uprkos njegovim naporima nije eskalirao ili ujdurmu građanske neposlušnosti, zbog kojih dobija otkaz na oba posla. Tačnije, otkaz dobija jer ne radi ono što mu se kaže, odbijajući da postane izdanak kapitalističkog stila života, već radi ono što misli da treba, i što je čitaocu zabavno i inovativno. I bez obzira na to koliko subverzivan bio, čini se da svojim protestnim aktivnostima pomaže stvarima da krenu sa mrtve tačke.

Ignjacije Rajli naizmenično potcenjuje i precenjuje svoju majku. Napetost tog edipovskog čvora nateraće ga da prevaziđe svoje strahove i odabere neočekivano razrešenje.

Mladen Milosavljević: "Ponašamo se kao da bolujemo od viška istorije"