PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Kada se u Crnoj Gori dogodio Bog

Kada je vladika Rade, Petar Petrović II Njegoš, trebalo da stupi na presto, stigao je na Cetinje guvernadur Radonjić sa grupom svojih pristalica. Tražili su političke promene i smenu vlasti. Guvernadur je zastupao interese Mletačke republike. Ne znam šta su vikali, ali verujem da je glavna parola bila „Viva vero Montenegro“.

Ni tada, kao ni danas, broj njihovih pristalica nije prelazio pet posto.

To je ostalo kao ekcem na licu Crne Gore, koji s vremena na vreme bukne pa se smiri. Naročito u smutnim vremenima, posle buna i ratova.

Njegoš (daleko dopire puška vladičina, kako se nekad govorilo za njega) namamio je guvernadura u Cetinjski manastir i zatvorio ga u ćeliju preko puta manastirske pekare. Tu ga je držao gladnog, dok je do njega dopirao miris hleba. Tako govori legenda.

Povezane vesti - PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Putovanje

Kad je Aleksandar došao na vlast, došlo je do božićne pobune. Prvo što su uradili bilo im je da pobiju poštare i opljačkaju pošiljku novca. Koliko je tome doprinela bahata vlast činovnika nove države posebna je priča, ali su činjenice da je buna nestala posle razgraničenja Jugoslavije i Italije.

Trinaestojulski ustanak u kojem je oslobođena gotovo cela Crna Gora nisu izazvali Italijani, već Sekula Drljević, koji je proglasio Neovisnu Crnu Goru 12. jula.

U zatvorima stare Jugoslavije robijali su zajedno pohvatani božićni ustanici koji su se proslavili nedelima nad civilima - ustaše, balisti, komunisti i raznorazni kriminalci.

Kad su komunisti dolazili na vlast, i njihovi prijatelji iz zatvorskih kolektiva su im se pridružili. I čekali svoj čas.

I čas je došao četrdeset pete, onda sedamdeset četvrte i na kraju referendumom o nezavisnosti. Verovali su da je ideja guvernadura Radonjića definitivno pobedila.

Povezane vesti - PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Ćutnja

A onda je vlast Crne Gore napravila grešku u koracima i donela zakon. Zakon o oduzimanju imovine Crkvi. I krenule su litije. Nešto neviđeno u pravoslavnom svetu. Ako se na Gazimestanu dogodio narod, u Crnoj Gori se dogodio Bog.

Izašli su na ulice đedovi sa unucima jednim poslom. Generacija koja nije zapamtila drugog vladara. I to u dvadeset prvom veku.

Sećam se rušenja Vidoja Žarkovića i starih komunista. Tad su faksovima slate pesme o Žutoj Gredi. Umnožavanje na kopir aparatima.

Ali stasala je generacija koja je odrasla sa mobilnim.

Sveštenici koji se koriste naoružanjem dvadeset prvog veka. To više niko nije mogao da zaustavi. Stotine guslarskih pesama o vladajućoj familiji. Svak je dobio priliku da kaže ono što ima. Grupe na Fejsbuku.

I naravno portal IN4S koji su svi pratili i čitali besmrtne besede oca Jovana Plamenca, Miša Vujovića i stotina drugih koji su imali priliku da ostave svoje komentare.

Nije bilo mesta više toj TV manipulaciji.

Povezane vesti - PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Priča iz Harlema

Zaludu je podurlavao Darko Šuković sa TV ekrana kad su televizori bili ugašeni a preko telefona stizale pesme Fanđa sa Romanije.

Ostaje još mnogo toga da se desi. Ali grupa NE DAMO SVETINJE jednom formirana nikad više neće nestati.

I ovo je možda kraj istorije koja je ovde predugo trajala. Svi pozivaju na pomirenje. I biće najbolje ako se što pre desi. Dritan je dao Besu, i tu može da bude početak, a možda i kraj neke priče.

Za to vreme, u uvek slobodnom gradu Herceg Novom, izborna pobeda proslavljena je u Igalu dvadesetčetvoročasovnom žurkom i auto-litijom oko Boke.

U Podgorici guvernadur Radonjić organizuje zajedno sa Sekulom Drljevićem miting pod imenom NE DAMO DRŽAVU. Kao da mu neko državu traži.