PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Putovanje

Ko pogodi cilj, promašio je sve ostalo - čuo sam nedavno maksimu gubitnika koja mi se dopala.

Od Samograda na Bjelasici krenuli smo terencem da tražimo Šiško jezero.

U Samograd, proplanak okružen sa svih strana i do trideset metara visokim stenama, ulazi se kroz uzan prolaz. Tu je manastir Sv.

Pantelejmona i iguman Isaija.

Ni čudnijeg mesta ni čudnijeg igumana. Iz dalekih stepa preko Svete zemlje tu stigao. Kao da je to mesto ko zna kakva božja promisao odredila  za svetilište.

Svake nedelje moj mlađi brat se penje uz Bjelasicu i peva na liturgiji. Pošto smo zapalili sveće, u podnožju stene, na kojoj je na visini od deset metara freska Svetog Pantelejmona, raspitali se za put, krenuli smo dalje da tražimo jedino planinsko jezero okruženo livadama i bez dotoka lednika i u kojem se može okupati. Sva ostala su ledena.

Pusta je Bjelasica.

Davno su prošla vremena kad se pjevalo:

„Bjelasicom pasla stada,

Čuvala ih lijepa Rada.“

Rada sad radi kao kelnerica na primorju, a stado su pojeli vuci i jagnjofuci.

Povezane vesti - PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Ćutnja

Stižemo do grebena na kojem se putevi ukrštaju. Nigde nikog. Samo vetar.

Krećemo, ali naravno pogrešnim putem. Ili je to onaj bio pravi.

Put se penje sve visočije i visočije.

"Uključi redukciju i teraj", kažem sinovcu.

Prvo nailazimo na šarene konje. Onda na kravu i ovce.

Put tu nestaje, ali nastavljamo travnatim grebenom da pogledamo dokle smo došli.

Iza brda se pojavljuje starac sede duge brade i duge kose.

Zove na kafu.

Umesto katuna, dva kontejnera za stanovanje.

"Komšije mi zapalile kolibe. Zbog politike", kaže.

Uz kafu priča.

"Ja sam Bratonožić, a žena mi iz Pipera. Otac mi je poginuo u tridesetoj. Bio sam jedinac.

Ali imam dvanaestoro đece i šesnaestoro unučadi."

"A ja imam nju jednu“, kažem i pokazujem na Ikoniju koja sa sinovcem Petrom kotrlja niz livadu. Slika paunove, guske, ovce, planinu.

Svega ima kod mog dobrog domaćina.

"Da Bog da pleme od nje nastanulo."

A onda počinje:

"Ti si čujo za Mata Glušca iz Korita u ’Ercegovini. Rek’o je jednom knjazu Danilu, Zeku Malom da će ga ubit žena u Kotor. Knjaz je naredijo perjanicima da ga dobro izparapucaju.

Prebi ti mene, gospodaru, ne vjeruješ Matu Glušcu. Vidiš onu suždrebnu kobilu. Da znaš da će oždrijebit muško ždrijebe, šareno.

Knjaz naredi da se zakolje kobila i u nju se nađe šareno muško ždrijebe.

A Mata u ’Ercegovinu otjera.

Povezane vesti - PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Priča iz Harlema

Kad je Smail-aga Čengić kret’o za Drobnjak, prorokovao mu je Mato Glušac da će na crnom konju ući u Cetinje. Glavu Smail-age u zobnici donio je na crnome konju Novica Cerović na Cetinje.

I još je rek’o Mato da će kralj vaporom uteć od Ćesara preko mora.

I da će posle doć još jedna vojna gde će čovjek Mojsijeve vjere sa svojim društvom unijet smutnju, da će brat brata omrznuti, žene puške nositi i zla činiti.

Da će se u crkve ovce ugoniti a popovi kastigat.

Da će se polje Ćemovsko krvlju zalit.“

A onda, obazirući se oko sebe, iako kilometrima sem zvjeradi i šume nije bilo ničeg, samo vjetar koji je kroz  grane šumio, reče: „I još je Mato reka’: Pojaviće se čovjek sijede kose koji je velike škole izučio iz Stare Crne Gore i posle sedamdeset pet godina otjerat bogomrsce. I sav će narod biti sa njim.“

Smijao sam se do Bijelog Polja, a onda sutradan u Boku, u Kumbor.

Gledao sam u pučinu i čekao glas.

I glas je stigao tridesetog.

Javio se Mato Glušac. I vatromet je iznad mora počeo.