SAJAM KNJIGA U BEOGRADU: Velika žurka taštine i bola

Četrdeset godina dolazim na Sajam knjiga. Na Sajam sam prvi put došao sa Miodragom Bulatovićem. Njegovoj prestupničkoj estetici nije bilo dopušteno da plati ulaznicu. Znao je sve igre i strahove mlitavog komunizma.
"Oni su sa mnom", rekao je pokazujući na Branu Šćepanovića, tada slavnog pisca ("Usta puna zemlje"), i mene, i prošao napred. Ostavio je čuvare na vratima da se pitaju ko je sad pa on. Znao je da se ne usuđuju da postave pitanje.

Tako je počelo moje druženje sa Sajmom. Prestupnički. Sad sam odrtavio i imam bolesnu kičmu, ali dok sam kupovao kartu za Sajam, bilo me je pomalo stid. Ovaj sajam je bolje od svih pokazao šta je to kapitalizam u kulturi. Ne vide se više pisci sa kesama poklonjenih knjiga. Niko nikom knjigu ne poklanja. Sećam se Brane Crnčevića. Prilazi mu jedna gospođa i pita ga: "Izvinite, jeste li vi gospodin Crnjanski?" "Naravno, gospođo!", veselo će Brana.

"Ja sam još dobro prošao", kaže Brana posle. "Kostu Čavoškog su pitali da li je on onaj filozof Čaušesku.

Na bilbordima Isidora Bjelica, Mira Bobić, Ljilja Habjanović... Dame su sposobnije u marketingu. Dokaz da se žensko pismo kod nas više čita kao i u svetu. Na drugom kraju u sajamskom bifeu položaj drže Čemerni Knez i Mariokov. Ni tu nije lako uteći. Izmešali se živi i oni koji su odavno mrtvi.

Šta još misli o jednoj od najvećih kulturnih manifestacija u Beogradu pisac i kolumnista našeg lista Nebojša Jevrić, pročitajte u novom broju Ekspresa koji je od danas u prodaji.