"Albatros"
Dan kada je rođen PROKLETI PESNIK
Bio je pesnik, esejista, kritičar, utemeljitelj modernizma, čovek koji je otvorio vrata modernoj književnosti... Boem, pesnik velegrada, čovek čiji se život izjednačava sa porokom i prezirom prema životu koji jedino vrednuje benigna zadovoljstva konformizma...
Na današnji dan 1821. godine rođen je jedan od najpoznatijih svetskih pesnika Šarl Bodler.
Rođen je u Parizu, a bez oca ostaje kao jako mlad, sa svega šest godina. Ovaj događaj je u velikoj meri uticao na njegov kasniji život i formiranje njegove ličnosti, pre svega zbog činjenice da mu se majka preudala što ga je naročito pogodilo.
Mlad odlučuje da napusti porodični dom I odlazi u kraljevski internat, a zatim u gimnaziju Luj veliki, da bi prve pesme napisao već sa 18 godina.
U isto vreme počinje da posećuje boemska mesta i putuje. Opijao se, pisao, prevodio Edgara Alana Poa, odevao elegantno i uvek bio u pranji prostituke… Dok je putovao posebno se oduševio Mauricijusom u kom se zaljubljuje u čari opijuma i hašiša… Sa takvim načinom života brzo je potrošio nasleđen novac. Upao je u dugove, pokušao samoubistvo…
Međutim, koliko god je njegov boemski život bio zanimljiv istorija ga neće pamtiti po tome... Porok je samo bio okidač za umetnost koju je stvarao. Koliko je bio nadaren umetnik svedoči njegovo najpoznatije delo, zbirka pesama "Cveće zla" koju je objavio 1857. godine.
Zbirka pesama u to vreme nije bila prihvaćena i prilično je šokirala francusku javnost. U njoj je Bodler otvoreno govorio o porocima, seksu, melanholiji, smrti... Najpoznatije pesme iz ove zbirke su "Veze" i "Albatros".
Upravo u pesmi "Albatros" Bodler je se identifikuje sa životinjom koju muče mornari. Bodler u albatrosu vidi sebe, a mučenje ga podseća na emocionalnu torturu koju je prošao u detinjstvu.
Albatros je za Bodlera u ovoj pesmi simbol mučenika, stanje koje on itekako dobro poznaje.
"Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči."
Zbirku pesama „Cveće zla“ Bodler je pripremao čitavih 10 godina, da bi je konačno izdao kada i Gustav Flober roman „Gospođica Bovari“. Oba dela su završila na sudu pod optužbom da su njima prikazuju lascivne i nemoralne scene.
Bodler je preminuo u 46. godini života i nije doživeo priznanje i uspeh njegovog najpoznatijeg dela. Možda za je za savremenike bio neshvaćen, ali iz današnje perspektive Bodlerova poezija je izvršila snažan prodor u druge evropske književnosti i uticala na njene dalje tokove. Postala je uzor, inspiracija, a na njenim temeljima je postavljena poetika simbolizma – najsnažnijeg i najprodornijeg književnog pravca evropske moderne.
Živeo je bomeski, opijao se, drogirao, putova... Živeo je onako kako je jedino znao i mogao. Jer porok je za njega bio beg od stvarnosti koju nikada nije mogao da prihvati.
"Treba uvek biti pijan. Sve je tu: to je jedino pitanje. Da ne biste osećali strašno breme Vremena koje vam slama pleća i povija vas prema zemlji, treba da se opijate bez predaha. A čime? Vinom, poezijom ili vrlinom, kako vam volja. Ali opijajte se. Pa ako se katkad , na stepeništu kakve palate, na zelenoj travi u nekom jarku, u sumornoj samoći svoje sobe probudite, kad je pijanstvo već popustilo ili nestalo, zapitajte vetar, talas, zvezdu, pticu, časovnik, sve što juri, sve što kruži, sve što huči, sve što peva, sve što govori, zapitajte koji je čas; i vetar, talas, zvezda, ptica, časovnik, odgovoriće vam: Čas je da se opijate! Da ne biste bili mučeničko roblje Vremena, opijajte se; opijajte se bez prestanka! Vinom, poezijom ili vrlinom, kako vam volja".