Svi su želeli da slikaju kao on

Goja je 1786. počeo da radi kao dvorski slikar na španskom dvoru, gde je slikao portrete aristokratije i kraljevske porodice, kao i tapiserije za kraljevsku palatu. U ovom periodu njegovog stvaralaštva video se uticaj rokoko stila na njegovu umetnost.

Nakon ozbiljne bolesti koja ga je ostavila gluvim 1793. Gojina umetnost opostaje znatno mračnija, odražavajući njegov unutrašnji svet. Kada je 1807. Napoleon poveo vojsku na Španiju, Goja je ostao u Madridu i beležio događaje u svojoj seriji otisaka „Užasi rata“.  Njegova možda najpoznatija slika, „3.maj 1808. Pogubljenje branilaca Madrida“ naslikana je nekoliko godina nakon rata. Ova slika ima karakteristike impresionizma, pravca na koji je Gojino stvaralaštvo značajno uticalo.

Delo „Naga Maja“ za taj period u Evropi bilo je skandalozno jer su većina slika na kojima je prikazivano nago telo bile  inspirisane mitologijom ili izražene kroz alegoriju. Goja je bio prvi umetnik koji je naslikao golu ženu u realističnom stilu, što je predstavljalo veliko odstupanje od tradicije. Postoji i druga verzija ove slike u kojoj je žena odevena. Obe slike konfiskovala je Špankska inkvizicija 1813. godine.

Goja je bio je inspiracija umetnicima modernog i post-modernog doba, njegova „Naga Maja“ inspirisala je Manea da naslika „Olimpiju“ 1863. godine, dok se Pikaso javno divio njegovim grafikama koje prikazuju borbe sa bikovima. Umetnik se povukao sa mesta dvorskog slikara kada mu se zdravlje znatno pogoršalo, a kada je političko stanje u Španiji postalo krajnje nestabilno, izbegao je u Francusku, u Bordo, gde je i preminuo  16. aprila 1828.