Umri ženski

Olga Tokarčuk, čudesna Poljakinja, rođena je 1962. godine u Sulehovu, gde je provela najranije detinjstvo, pre preseljenja njene porodice u grad Kjetš. Prve priče objavljivala je rano, u omladinskim književnim časopisima. Diplomirala je psihologiju na Univerzitetu u Varšavi, gde je još dok je studirala volontirala pomažući psihički bolesnim ljudima. U njenom radu, i kao psihologa i kao književnika, oseća se veliki uticaj Karla Gustava Junga, naročito u delu „Ana In silazi u Donji svet“.

Od 1989. godine se potpuno posvetila književnom radu, a 1993. izlazi njen prvi roman „U potrazi za knjigom“. Potom objavljuje romane „E.E.“, „Pamtivek i druga doba“, koji je, pored odličnih kritika, kakve su imali i prethodni njeni romani, doživeo i veliki uspeh među čitaocima, a postao je i deo školske lektire u Poljskoj. Objavljuje i nekoliko zbirki kratkih priča i eseja, a onda i romane „Dnevna kuća, noćna kuća“, „Ana In silazi u Donji svet“.

Četiri puta su je čitaoci proglašavali za najčitanijeg pisca u okviru najznačajnije poljske književne nagrade „Nike“ koju je dobila 2008. godine za roman „Beguni“. Za taj roman dobila je i Bukerovu nagradu 2018. godine, a za „Knjige Jakovljeve“ ponovo, 2015. godine, bila je po drugi put dobitnica najveće poljske književne nagrade. Roman „Vuci svoje ralo po kostima mrtvih“ takođe je 2016. godine bio nominovan za tu prestižnu nagradu.

Deklariše se kao feministkinja, vegetarijanka i budni je kritičar vlasti Poljske. U televizijskom intervjuu nakon što je osvojila nagradu „Nike“, Tokarčuk je iznervirala desničarske patriote rekavši da je, suprotno pokušajima da se predstavi kao „okoreli preživljavač ugnjetavanja“, sama Poljska počinila „stravična dela kolonizacije“ tokom istorije. Označili su je kao „targovičanina“ – izdajnika – pa je njen izdavač morao da angažuje telohranitelje kako bi je štitili od eventualnih napada. Nobelovu nagradu za 2018. dobila je sa zakašnjenjem zbog krize Nobelovog komiteta.

Vidite još

Izložba: Mika Alas i sve što nismo znali o njemu

Ne propustite

Izložba: Mika Alas i sve što nismo znali o njemu

Maj nam donosi brojne pozorišne premijere

Bogat program

Maj nam donosi brojne pozorišne premijere

Neki klinci još sviraju rok

Za njih će se tek čuti

Neki klinci još sviraju rok

Video

Muzej na otvorenom

Književni guru

Muzej na otvorenom

Kratki roman „Ana In silazi u Donji svet“ piše Tokarčuk kao Jungova sledbenica. Ili sestra. Kao psiholog i „književni arheolog“. Ono što nam ostavlja nakon njegovog čitanja je suvo blago o arhetipovima, smrti, senci, raspadanju, demonima, htonskim bićima, svetlu i tami, konstrukciji i destrukciji, izgradnji i razgradnji. O činjenici da se ne može dva puta umreti, odnosno da se retko ko vratio iz Donjeg sveta, čak i u mitovima. Neki biblijski opisi vaskrsenja, recimo vaskrsenja Lazarevog, govore o zadahu smrti koji izbija iz tela donedavnog leša poput otrovnog gasa, dok koža miriše na tutkalo crkotine.

Tokarčuk je umetnički obradila najpoznatiji sumerski mit o boginji Inani, zvanoj Ištar kod Akađana, boginji neba i svetlosti, o njenom silasku u podzemlje. Inanina sestra bliznakinja Ereškigal je njena potpuna suprotnost, boginja tame, i živi u grobnicama. Inana se uželela sestre i odlučila je da siđe dole da je vidi. Pošto je morala da skida deo odeće ili nakita svaki put kad je prošla kroz svaki od sedam krugova, odnosno kapija Donjeg sveta, do sestre je stigla potpuno naga. Lepa kao priviđenje.

Kažu kritičari, Tokarčukova je napisala sajberpank bajku, spojivši budućnost i prošlost, supersoničnu budućnost i arhetip, zapisane u genima i iskonu.

Kao što je Prometej od bogova ukrao vatru i darivao je ljudima, Inana je zarad ljudskog roda pobedila smrt i uništila joj žalac. Podarivši mu mogućnost besmrtnosti.