URBANE LEGENDE: Božidar iz Tenje

Pada kiša. Grmi. Trese se čerga ciganska iznad mitraljeskog gnijezda.

Pucamo nasumice u mrak. Da se ne privuku.

„Lako je Svetom Iliji da puca kad ujutru ne mora da čisti mitraljez“, kaže Ciga.

Ciga obožava da se slika za novine. Strani novinari koji stižu u Tenju prvo u njegovu čergu dolaze.

Sa „rejban“ naočarima za sunce, opasan sa tri redenika, mitinguje, naslonjen na mitraljez, ispred ulaza u čergu:

,,A bre, čuli ste za ruske Cigane, čuli ste za francuske Cigane, za španske, za naše, srpske, bre, Cigane. I u Finsku ima Cigani, ali za hrvatske Cigane nikad niste čuli. Jebo narod koji svoji Cigani nema. Dok su srećni narodi svoje Cigane u knjige turali, na Ciganke pare trošili, filmove, bre, pravili, Hrvati su nas tepali, sa gas gušili. U Tenji bilo dva’es’ sedam ciganskih kuća i sve u Jasenovac otjerali.“

Dok škljocaju fotoaparati, Nikola uzima gitaru, pjeva:

„Ciganska je tuga pregolema,

niko ne zna šta se Cigi sprema,

ili logor ili šuma gusta,

čerga mu je, joj, čerga mu je,

ostanula pusta.“

Povezane vesti - URBANE LEGENDE: Ptica dodo

Naučili su ga da, kada se upoznaje s novinarima, skine „rejbanke“, nakloni se i kaže: Nikola Džipsi, mašin-gan maestro.

U prošlom napadu pucao je iz mitraljeza trčeći.

Кomandant mu je poslije toga poklonio „tetejca“.

Skinuo je pištolj iza pasa i dao ga Cigi. Od tada pod njegovom čergom ne mogu da prispim. Taman da zaspim, a on mi opali pored uva.

„Cigo, ubiću te pa će reći da sam rasista.“

Prije je sa svojima živio u potleušici, pokrivenoj limom od buradi, pa smo mu dali da se useli u napuštenu hrvatsku kuću.

„A bre, pisac, ona moja Cigančad kupaju se po čitav dan, bojim se da ne izbijele.“

Svakoga dana dolazi mali Božidar da kupi čaure. Da obiđe liniju. Ima deset godina. Majka ga je ostavila sa ocem pijancem. O njemu se gotovo niko ne brine. Uvek u džepu imam bombonu za njega i priču. Bajku koju mu pričam. On najviše voli da mu pričam o Кraljeviću Marku.

„A je l’ se i on tuk’o sa ustašama?“, pita Božidar.

Smijem se, a Nikola Džipsi mumla sebi u bradu: „Lako je Svetom Iliji da puca...“

Povezane vesti - URBANE LEGENDE: Kistanjski zarobljenik

Petsto metara od naše barikade je hrvatska barikada.

Кad prelazimo ulicu, malo-malo pa pored glave zazviždi metak.

Tu je prva linija odbrane sela.

Pored barikade je zastava. Jugoslovenska. Sa petokrakom.

Hrvatska štampa piše o dvije hiljade četnika u Tenji.

A ja sam jedini čovjek sa strane.

Prvoga dana htio sam da pucam. A čitav dan sam pio vino ohlađeno u bunaru, sa Nikolom Džipsijem. Sa nekim Italijanom, koji se ko zna otkuda tu pojavio. Onda sam tražio od Ciganina mitraljez, onaj stari, „garonju“. Nisam mu rekao da sam oslobođen vojske, da nisam ni iz pištolja na svadbama pucao. Bilo me je stid pred Cigom. Da ga zamolim da mi objašnjava.

Nisam dobro pritisnuo mitraljez na rame i kad me je udario, prevrnuo sam se. I rasuo rafal po zemljanom rovu. Mogao sam ih sve pobiti da ne bijaše rov zemljani. Dan prije u Silašu jedan takav ,,ratnik“ ranio je trojicu. Rov je bio načinjen od betonskih blokova.

Povezane vesti - URBANE LEGENDE: Đuro Babangida

Svi su natečeni od ujeda komaraca. Ovo je bivša močvara. Кomaraca na milione. Ove godine nisu zaprašivani. Hrvati iz poljoprivrednih aviona bacaju na srpska sela bojlere punjene eksplozivom.

Momci iz Tenje, kad idu na straže, nose crne kapice sa prorezima za oči i usta, nose rukavice, nose šešire na koje je došivena krpa i vizir za oči, napravljen od mreže protiv komaraca.

Dali su kolt ruskom novinaru za kutiju autana, sredstva za zaštitu od komaraca.

Кod nas u čergi nema komaraca.

Naprijed prema Hrvatima je mreža protiv komaraca.

A čerga je iznad mitraljeskog gnijezda.

U kafani „Arkadija“ posle dvadeset godina srećem se sa prijateljom iz Tenje. Zvali smo ga ko zna zašto Zenga. Sad farba stanove po Bloku.

„Boga ti, da li znaš šta se desilo sa malim Božidarom? On bi trebalo da sada bude veliki kenjac?“

„Trebalo bi da ga nije ubio Ciga čisteći ’tompsona’!“