URBANE LEGENDE: Dobri čovek Mihail i magarac

Dubrovački Jevrejin Mihail došao je u Beograd da studira i otkrio Savu. Sitan, crnpurast i uvek nasmejan. Vežbao je na konju sa hvataljkama i bio mišićav. Čitao je knjige, voleo muziku. Stanovao je u Bloku 45 i bio tehnički crtač. Bio je vrhunski majstor. Posle je samo stanovao u bloku. Mucao je.

Pripadao je urbanim legendama sa Save.

Na Savi se niko nije smejao njegovom mucanju. Svi su ga kao svoga prihvatili kao što su sve prihvatali. Kad bi počeo da peva, prestajao je da muca.

Imao je sina i prelepu ženu Danicu. U struku da je prekineš.

„Ona moja sssisata kkkurva Danica“, tako ju je zvao. Pronašao je negde na Žarkovu.

Za vreme rata, dok su kroz blok šetali dečaci sa „kalašnjikovima“, niko nikad nije mrko Gošpara pogledao. Pričala je savska sirotinja legende o njegovoj kući u Dubrovniku i kolekciji vrednih slika, koje su bile toliko vredne da nisu mogle da se iz zemlje iznesu. O porodičnoj grobnici na dubrovačkom groblju.

Povezane vesti - URBANE LEGENDE: Kuršum

Uoči rata ušao je u kafić u Dubrovniku gde su sedeli zapadni Hercegovci i sa vrata zakukurekao:

„Ššta je usstaše, opet bi da koljete, mmmamu vam jebem!“

Poskače ljuta hecegovačka bojna, ali ga odbrane Dubrovčani.

„Nemojte, ljudi, to je naš Miha!“

Božić je slavio u Ljuboviji.

Krenula ’ajdučka družina sa Save na Drinu.

Trajalo je to obilaženje kafana nekolika dana.

Na kraju završe u hotelu. U hotelu još Titina slika na zidu. JBT u mornarskoj uniformi na „Galebu“.

Mihail uzme banku. “Dražu čekkkate, brade puštate, a morrrnara držite još na zidu.“

I tu opet frka.

Kad su se vratili, negde krenulo po đavolu. Sin se navukao na dop. Napravio žurku. Bilo svega preko mere i tu je overdozirao Buda Konobar. Iznesu ga mrtvog i stave pored lifta, a žurka se nastavi. Ujutru su ga našli stanari.

A stigao je i sinovac iz Dubrovnika u Beograd, kod strica.

Sisata strina Danica se zaigrala sa sinovcem.

Kao kad je ludi Ahmo iz Ciganmale pevao kad se napije:

„Trp’o bi te, mila moja strina,

Da mi nisi žena daidžina!“

Povezane vesti - PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Mala pljačka

Bila je to igračka plačka. U jesen se strina porodila. Dobila sa sinovcem dva sina. I, naravno, ostala zajedno sa sinovcem u stanu kod muža Mihaila dobrog.

„Ttttošo“, pitao je Mihail Gošpar Dubrovački, “jesam li ja sad njima očččuh ili stric?“

Kako na Savi ne treba mnogo povoda za slavlje, rođenje dečaka bilo je proslavljeno sve sa pečenjem i trubačima na splavu kod Toše.

Iako ni ranije nije mnogo mario za kuću, Gošpar se preselio sasvim na Savu.

Sina je vodio kod gospe u Međugorje u nadi da će mu pomoći. Onda u neki samostan na odvikavanje.

Sin odatle utekne.

U stanu kod Mihaela ostala je „kkkurva sisata Danica“ i sinovac.

Nije se to na Mihaelu mnogo primećivalo.

U proleće je na vašaru u Rumi kupio kućnog ljubimca.

Pule, magarence dugih ušiju koje je na bambija podsećalo.

Vezivao ga je da pase ispred Tošine mehane.

Povezane vesti - PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Zaštićena zona

Kud god bi krenuo Mihael, pule ga je pratilo. Donosili smo mu šargarepe i jabuke.

Pule raslo i postao veliki, krupan magarac koji je sablažnjavao svojim spolovilom mnogobrojne šetačice po Savi. Majke su devojčicama pokrivale oči.

Štitio je od nepoželjnih gostiju Tošin splav. Znao je da nezvanom gostu zubima otkine rukav jakne. Da udari kopitom.

Mihael ga je navukao na pivo. Kad se napije, magarac napadne kobilu Draganu Joce Ciganina. Prevrne kola ciganska. Otpusti hidrauliku. Valja se po travi.

Livada pored šetališta je omiljeno mesto gde ponosni vlasnici izvode rasne pse u šetnju.

Jedne večeri je magarac junački odbio kopitama napad pasa. Pri tom je jedan od njih stradao. Sutradan je po prijavi došla policija i magarac je morao biti uklonjen.

Toša je magarca prodao, navodno, u svoje selo, a u stvari mesaru iz Jakova za kobasice.

Uskoro je umro i Mihail.