URBANE LEGENDE: Luda kuća

Kafana „Luda kuća“. Na kafani oglas. Traži se konobar/ica. Na zidovima slike Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Slobe Miloševića, Putina, Gadafija, sela sa Durmitora. Kafana - četiri stola, pepeljare pune pikavaca, na vratima WC piše:

„Samo za malu nuždu.

Kenjaj kod kuće. Nema vode.“

Vlada, Pisac, Bata Kapetan, Blaža, Isus. Bata u beloj uniformi rečnog kapetana, sa naočarima i cigaršpicom. Izbrijan. Ostali mamurni sa bradama od tri dana.

Stižu prvi gosti. Cupkaju uz unučiće. Ispred vrata.

U radničkom kombinezonu dolazi Pavke: „Šta je, nema gazde? Čekajte, imam ja ključ.“

Ulaze, pale svetla, nabijaju se na šank.

PAVKE: Nema čistih čaša.

VLADA: Jebo čaše, daj taj vinjak, pićemo iz flaše.

ISUS: Sve je bilo drugačije kad sam ja radio. Evo mu kurac. Ali on 'oće meni platu. Kakvu platu. Pola-pola. Lapo-lapo.

VLADA: Šta ćeš sad?

ISUS: Sad ću da pijem ko što sam dosad pio. Valjam tabletice „napnikura”, naskakujem babe, sto evra skok i boli me kurac.

PISAC I ISUS (pevaju): ”Dve barabe jebu babe, joj, mrtve babe uz tarabe joj”.

Bata Kapetan na usnoj harmonici ih prati.

Pisac otvara frižider i uzima kiselu vodu. Opere čašu i vraća se za šank.

BLAŽA: Je l' znate kakav je on bio konobar? Dođe mu gost, naruči kafu, a Isus izvadi sto kinti, da mu i kaže: “Ajde, molim te, idi u drugu kafanu i popij, mrzi me da kuvam”.

PAVKE: Nema nama ništa bez Gine.

BATA KAPETAN: Na splavu je “Kolima”.

Naljutila se Gina. Je l' se sećate kad je izbacila onog pijanog milicionera napolje?

VLADA: U'vatila ga za kapuru i roknula ko vreću.

PAVKE: Pa kad joj je zavlačio pendrek pod kecelju.

BATA KAPETAN: Kao vreću krompira. Bacila za njim i pendrek i šapku.

Flaša kruži od ruke do ruke. Skoro je prazna.

BLAŽA: Idem ja do prodavnice da donesem drugu.

ISUS: Je l' znate što nema Gazde? Kaže on meni sinoć: “Je l' bi mogla jedna ona tvoja tabletica, da probam?” Može, nema problema. I dam mu tavor za spavanje. Ima da spava do dva. Umesto „napnikura“. Da vidiš sad kad se vrati i počne da priča kako je od kite razvalio onu posustalicu što ju je sinoć ovde pokupio.

(Smijeh.)

VLADA: I na kraju 20. veka pronađoše mrtvom stojku leka.

PAVKE: Isus ti je bio najbolji konobar. Sva pića po sto kinti. Ne može da računa. Kafe ne kuva. Ko traži kafu, on mu da sto kinti da popije kafu u drugoj kafani. Ništa plata sa Gazdom, samo pola-pola.

Dolazi Milenko.

Bata Kapetan mu dodaje flašu.

Povezane vesti - URBANE LEGENDE: ULICA BRAĆE MILIĆ

BATA: Na, krčma.

MILENKO: Zar nema čaša?

VLADA: Ili su polupane ili prljave.

Vraća se Blaža sa flašom i stavlja je iza šanka.

Za njim ulazi četrdesetogodišnjak u beloj košulji sa leptir-mašnom, u konobarskom sakou.

Kaže: Ja sam Bogi. Povodom oglasa.

BATA: Ovo je prva linija šanka. Mi smo konkursna komisija, a ja sam predsednik.

BOGI: Ovo su moje preporuke.

Vadi debeo koverat iz džepa i pruža Bati.

Bata stavlja naočari i čita.

BATA: Viša ugostiteljska Split, mesto rođenja Karlovac, preporuka iz „Esplanade“, Zagreb, preporuka iz „Slončika“, Ljubljana, „Ekscelzior“, Rijeka… Odlično, burazeru!

Ako se konkursna komisija slaže, probni rad počinje odmah.

PRVA LINIJA ŠANKA (uglas): Slažemo se!

BATA: Prvo operi čaše za vinjak i naspi svima piće. Operi piksle. Tu ti je cenovnik.

Onda operi i sredi ostalo. Obriši kafanu, stavi nove stolnjake, eto ih u ormaru. Preko njih bele nadstolnjake.

Bogi vadi konobarski novčanik i stavlja u džep. Pere. Čisti. Paja slike. Mijenja čaršave.

ŠONE: Ovo vam je, gospo'n, kultno mesto. Znate ko je tu dolazio. Momir Bulatović, general Gušić, Frenki Simatović, pesnici Grobarov i Mariokov, Čaruga iz Kobri, slikari Mlađović i Čvorović, Majk Pilot iz „beretki“...

Svako malo neko viče turu i prekida ga u poslu.

BLAŽA: Imaš ovde svesku i upisuj.

Prva linija šanka zauzima dva stola.

Naručuju se kafe.

Bogiju sija osmeh.

BOGI: Kak je fino bit međ svojima. Izvol'te, prosim lepo.

Prva linija šanka peva, a Bata na usnoj harmonici prati:

Požuti mi dunja u fioci,

Dragi mi je kod Draže u vojsci.

ŠONE: Gde si, Bogi, bio za vreme rata?

BOGI: Ja sam bio šef sale u „Esplanadi“, ali su me posle metli da budem pomoćnik konobara. Što je bilo ponižavajuće. Ali nisam mnogo pričao i kad je rat prošao, stigao sam u Beograd. Strašno!

Dolaze komšije na kafu. Statisti. Kafana se polako puni. Veselo za dva sastavljena stola. Na vrhu stola Bata Kapetan u uniformi rečnog kapetana sa lulom i sunčanim naočarima.

Bogi posle svakog ugašenog pikavca prazni pepeljare.

Za jednim stolom klošar, debeo, nije spavao.

BOGI: Prosim vas lepo, gospo'n.

Klošar isprepadano iz sna gleda Bogija. Otvorenih usta. Stiska plastične kese pune novina.

KLOŠAR: Pivo ću ja. Pivo.

BOGI: Bude odmah.

Dolazi Mlađa slikar i seda za sto prve linije šanka.

Naručuje lincuru i vadi blok. Crta Batu Kapetana.

Povezane vesti - URBANE LEGENDE: Posleratna priča

Dolazi Gazda, dvometraš, Durmitorac. Prosijed.

GAZDA: Ljudi moji, čija je ovo kafana. Oooo! Vidi pepeljare. Niđe pikavca. A đe ste našli stolnjake. To mora bit čisto sjutra za guslarsko veče.

BOGI: Izvol'te, prosim lijepo.

GAZDA: Šta prosim?

BATA: Čovek je na probnom radu. Evo, tu su preporuke.

Gazda stavlja naočari. Pije pivo i čita.

GAZDA: „Esplanada“ u Zagrebu. Bogomi moćno. Mada ni mi nismo gori.

BATA: Kako je bilo sinoć?

GAZDA: Kad sam se probudio, nje nema. Ali mislim da sam je razvalio.

ISUS (sve vreme stoji za šankom): „Napnikur“, Bato. Visoka medicina. Iz mrtvih diže.

Prva linija šanka se smije. Smije se i Gazda.

U kafanu ulazi nafrakana plavuša sa crvenim karminom, u miniću, dekolteu, na zlatnom lančiću preklopljen okrugao medaljon za slike. Zove se Lili.

LILI: Ja sam došla zbog oglasa.

GAZDA: Sedite ovde sa nama. Ja sam gazda, a ovo je konkursna komisija. Prva linija šanka.

BATA: Inženjer Pavlović. Za vas Bata Kapetan.

Ljubi joj ruku.

LILI: Leona Simeunović, za vas Lili.

Prva linija šanka se redom upoznaje sa njom. Svi joj ljube ruku, samo Blaža stiskajući joj šaku potpuno ispruženim jezikom lizne je između palca i kažiprsta.

GAZDA (Bogiju): Probni rad je završen, ostavite vaše podatke. Bićete pismeno obaviješteni o rezultatu. Jesi li sve pis'o u svesku? Ne treba da naplaćuješ.

BOGI: Bilo mi je zadovoljstvo.

Skida šešir sa zida, klanja se i izlazi.

GAZDA: Isuse, preuzmi.

ISUS: Može samo pola-pola. Ništa dnevnica i ta sranja.

GAZDA: Posluži damu, meni pivo i piće za konkursnu komisiju.

Isus skida mornarički trofrtaljni sako i francusku beretku i stavlja ih na čiviluk. Sa belom krpom preko ruke obraća se Lili.

ISUS: Čime može ova kuća da vas posluži, gospođice?

LILI: Gospođo!

ISUS: Tako mlada pa udata.

LILI: Šta nudite?

ISUS: Vinjak, votku, krušku, tatkovu šljivu iz Žitni Potok, kafu kuvamo do deset…

LILI: Ne konzumiram alkohol. Mineralna.

GAZDA: Kelnerica biti a ne piti, đe to može biti?

Prva linija šanka nazdravlja i svi se kucaju sa Lili.

GAZDA: I kažeš udata. A šta ti radi muž?

LILI: On je self eplojer.

PRVA LINIJA ŠANKA: Self emplojer.

GAZDA: A djece imate li?

LILI: Dvoje.

Skida lančić i otvara medaljon. Unutra sa jedne strane dečak a sa druge devojčica.

GAZDA: Da su živi i zdravi. Lepi na mamu.

Bata svira na usnoj harmonici „Korita Ivanova“. Svi pevaju.

Pevuši i Lili. Sve glasnije. Vodi pesmu. Zabacuje glavu. Blažo joj namiguje.

BATA: Daj piće.

Isus nosi flašu sa vinjakom i flašu sa kao dukat žutom tatkovom rakijom. Vinjak stavlja pred prvu liniju šanka, a flašu sa rakijom pred Lili.

Povezane vesti - URBANE LEGENDE: Dobri čovek Mihail i magarac

ISUS: Probaj ovu tatkovu rakiju. Tatko za ukop čuvao, ali sam klepio bidon iz bureta. Deset godina stara. U ustima se ne oseća, ali u stomaku gori. To se služi samo posebnim gostima. Nema za ove klošare. Oni mogu i vinjake.

LILI: Što se mora, nije ni sramota. Kad si je toliko nahvalio, da je probam.

Gazda joj sipa rakiju. Ona otpije gutljaj, obliže usta, a onda istrese do dna.

LILI: Dobra. Nikad bolju nisam pila.

Gazda joj dosipa. Ostali se poslužuju sami.

Peva se. Atmosfera sve opuštenija. Statisti odlaze. Lili sve pijanija. Karmin se razmazao. I ostali. Šone recituje:

I opet pijana dolazi zora,

Prljavo i ružno jutro sviće,

Sunce, sunce, milu ti majku,

Silazi ovamo da platiš piće.

Prva linija šanka aplaudira. Vlada Rus i Milenko

Šone, seda sam za sto i vadi olovku i blok. Nešto piše. Isus mu donosi vinjak.

ŠONE: Hvala, brate.

U kafanu ulazi Bora Čorba. Prilazi Šonetu i njih dvojica se ljube.

PRVA LINIJA ŠANKA: Živ bio, majstore!

BORA: Živi bili! Žurim na avion. Čeka me taksi. Samo sam svratio da vidim kuma.

BORA (Šonetu): Kako si, kume?

PISAC: Opet su me otpustili. Kenjaju po meni u „Danasu“. NATO-art vlada. Knjige mi ne primaju knjižare. A i knjige se prodaju ko longplej ploče. Pijem povazdan kiselu.

BORA: Izdržaćeš. I to će proći. Piši. Piši.

ISUS (prilazi stolu): Šta pijete na račun kuće?

BORA: Ništa, idem.

Bora vadi smotuljak para i gura Šonetu ispod stola.

BORA: Kupi nešto.

GAZDA I PRVA LINIJA ŠANKA: Samo jednu strofu svesrpske himne, Boro.

VLADA RUS: „Pogledaj dom svoj, anđele.“

BORA: Da im otpevam.

Bora ustaje i peva. Ispod Radovanove slike.

Čuje se lomljava čaša. Pisac i Bora idu zajedno do taksija.

Aplauz. Bora ulazi u taksi.

Šone odlazi niz ulicu.

Pavići u radničkim kombinezonima odlaze.

Svi izlaze i mašu mu. Bora maše iz taksija. Jedino Lili pijano zavaljena igra se sa štiklom. Vraćaju se.

ISUS: Sve ste polomili, sad pijte iz flaša.

Bata Kapetan skida kapu i stavlja je Lili na glavu.

Svira Petu Betovenovu na usnoj harmonici.

GAZDA: Ode Bora.

LILI: Stvarno Bora.

GAZDA: A muža je l' varaš?

LILI: Dogovorićemo se.

Gazda joj opet dospe. Hvata je za koleno.

Blažo se premešta do nje.

Lili iskapi.

BLAŽO: A ko ti decu čuva?

LILI: Koju decu?

BLAŽO: Pa tu iz medaljona.

LILI: To je poklon od self eplojera. Dobio na pokeru.

GAZDA: Znači nemaš decu?

LILI (pijano, glasom promuklim od cigara i pića, vadi sisu iz dekoltea):

Ova nije dojila. Pipni, nisu silikoni.

BLAŽA: Ionako nema više vinjaka. Mogao bih malo da odojim.

MILENKO: 'Oću i ja mleka.

LILI: Može, sve može. Noćas sve može. Ko jebe self eplojera.

Blažo joj hvata sisu ustima.

Gazda zavlači ruku pod suknju.

Isus gasi svetlo i zaključava vrata.