"Za kreativne i marljive i dalje ima prostora u stvaralačkom haosu današnjice"

Danijel je i autor romana za decu "Gospodinova kuća“, koji je potpisao i kao ilustrator. Pisao je i kratke priče koje su bile objavljivane na nekim od vodećih portala u zemlji i regionu i koje su ušle u brojne zbirke. Osvojio je prvu nagradu na međunarodnom festivalu poezije i proze "Janoš Siveri“. Dobitnik je i nagrade za najbolji prevod na takmičenju koje je organizovala španska ambasada u Beogradu. O svom književnom i prevodilačkom radu, literaturi za decu i odrasle u intervjuu za "Ekspres“ govori književnik Danijel Jovanović.

Široku popularnost stekli ste fantastičnim serijalom za mlade "Severna kapija“. U čemu je tajna uspeha ovog književnog serijala?

"Serijal ’Severna kapija’ pisao sam kao veoma mlad, tako da su me sveopšta prihvaćenost te priče, kao i veliki broj pozitivnih komentara veoma iznenadili. Mislim da uspeh tih knjiga leži u kombinaciji više faktora. Sa jedne strane imamo mračnu notu i elemente slovenske mitologije koji su čitaocima posebno držali pažnju i bili inspirativni za dalje istraživanje. A sa druge ‒ društveno bitne teme u kojima svako od nas može da pronađe delić sebe i svog odrastanja. Serijal se bavi prvim odlascima od kuće, razlikama društvenih slojeva, sistemom školstva, vršnjačkim nasiljem i porodičnim odnosima na jedan specifičan, nenametljiv način. Istina o ljudskoj prirodi uz mračne elemente i tajne iz prošlosti se pokazala kao dobitna kombinacija.“

Fantastika i epska fantastika poslednjih godina doživljavaju procvat kao žanr i kod nas i u svetu. Da li su ponovno otkrivanje Tolkinovih romana i filmova po njima i serijal "Igra prestola“ najzaslužniji za tu popularnost?

"Uvek sam voleo fantastiku i odrastao sam uporedo uz ’Harija Potera’ i ’Gospodara prstenova’, a potom i uz ’Letopise Narnije’, i to su svetovi u kojima sam ja pronalazio svoj kutak i razumevanje, a potom i inspiraciju. Verujem da su moderne striming platforme doprinele ekspanziji ovog žanra i da je ’Igra prestola’ donekle dovela fantastiku u žižu interesovanja. Kasnije je i žanr kojim se ja bavim, kroz serije kao što su Stranger Things i ’Sreda’ postao globalno popularan. To me svakako raduje jer otvara vrata novih domova i za nas kao autore iz malih zemalja. Nekako imamo više smelosti da sanjamo velike snove. Pogotovo kada se neko naše ime pojavi kao deo tih svetski poznatih projekata, kao što je bio slučaj sa Nikolom Đuričkom.“

Šta je, prema Vašem mišljenju, presudno da bi se napisao kvalitetan roman žanra fantastike?

"Verujem da je presudna ideja, a potom naravno talenat i rad na tehnici da bi se ta ideja sprovela u delo. Teško je biti originalan u sadašnjem trenutku i vremenu kada je gotovo sve u nekoj formi već negde ispričano i predstavljeno, ali ako ste kreativni, marljivi i ako ste inspirisana radilica, onda za vas i dalje ima prostora u ovom stvaralačkom haosu današnjice.“

Mnogi srpsku narodnu fantastiku svrstavaju među "najjače“ u svetu, u krajnjoj liniji i reč "vampir“ potiče iz srpskog jezika. Kako Vi to vidite?

"Volim našu mitologiju i ona je neraskidivi deo serijala ’Severna kapija’ koji mi je otvorio mnoga vrata i koji su zavolele porodice, čitaoci od 7 do 77 godina. Proučavajući slovensku mitologiju, podsetio sam se davno zaboravljenih priča i motiva o kojima sam kao dete na selu slušao i to mi je bilo inspirativno i posebno zanimljivo. Međutim, mislim da su tvrdnje tog tipa, da smo ’najjači’, prenaglašene. Svakako treba da negujemo svoju tradiciju i da je promovišemo kad god je za to zgodna prilika.“

Autor ste i romana za decu "Gospodinova kuća“. Koliko se pisanje za decu razlikuje od onog za odrasle i šta je teže i zahtevnije?

"Nijedna moja knjiga nije striktno pisana za odrasle pa mi je malo nezahvalno da pravim ovo poređenje. Istina je da je ’Gospodinova kuća’ pisana za najmlađu publiku u odnosu na sve ostale knjige koje sam objavio pa se u tom smislu razlikuje od tog ’young-adult žanra’ koji je mene izdvojio. Pisanje za decu jeste možda tehnički nekada lakše i manje je posla što se obima tiče, ali je svakako odgovornije u smislu poruka koje želite da prenesete i rečnika kojim se služite. Meni je stvaranje ’Gospodinove kuće’ bilo jedno zabavno i rasterećujuće iskustvo. To nije knjiga za svakoga, ali ko je razume na pravi način zavoli je zauvek.“

Vaš poslednji roman "Zaire“ doživeo je zapažen uspeh i o njemu se mnogo govorilo u svim književnim grupama na društvenim mrežama i portalima posvećenim književnosti. Da li ste očekivali sve što se desilo i kako je nastala ideja za ovu nesvakidašnju priču?

"Tako je, ’Zaire’ je bila najprodavanija knjiga na štandu izdavača ’Otvorena knjiga’ tokom Sajma knjiga u Beogradu i to dve godine zaredom. Pored toga, otkako je objavljena sve vreme se nalazi u ’Top 10’ najprodavanijih knjiga na njihovom sajtu. Način na koji su čitaoci reagovali na ovu priču i brzina kojom su se vesti o njoj širile me jesu donekle iznenadili, ali je svakako bilo nešto što sam priželjkivao i čemu sam, nakon deset godina karijere, mogao da se nadam. ’Zaire’ je postala naša heroina, naša miljenica i zvezda vodilja ka boljem sutra za koje se svi svakodnevno borimo. Mnogo toga što se u toj knjizi dogodilo, kasnije smo, nažalost, mogli da iskusimo i na svojoj koži u sopstvenoj zemlji. Proces nastanka tog romana bio je mukotrpan, trajao je nekoliko godina i bilo je trenutaka u kojima sam mislio da ova priča nikada neće ugledati svetlost dana. Zbog toga mi uspeh koji postiže znači još više i dodatno me motiviše da nastavim da stvaram svoje svetove i kroz njih dajem ljudima utočište.“

Profesor ste španskog jezika i uspešan predvodilac ovenčan nagradama. Otkuda ljubav baš prema tom jeziku?

"Završio sam društveno-jezički smer gimnazije pa mi je Filološki fakultet bio nekako logičan nastavak daljeg obrazovanja. Španski jezik mi je bio blizak od malih nogu i imao sam određeni nivo poznavanja i pre studija, tako da sam tokom tih godina uživao i ništa mi nije teško padalo. Generalno volim Španiju i voleo bih da imam prilike da tamo provedem neki duži vremenski period. Ko zna, možda ako uspem da svoje knjige ponudim i na njihovom tržištu. Prevod jako volim, ali se nakon fakulteta nisam mnogo time bavio, sve dok pre nekoliko godina nisam otvorio svoje malo izdavaštvo i vratio se onome što bi u nekim drugim okolnostima bio moj primarni poziv.“

Osvojili ste i prvu nagradu na međunarodnom festivalu poezije i proze "Janoš Siveri“. Koliko Vam je ta nagrada značajna?

"Bilo je to prilično davno, kada sam s vremena na vreme pisao i kraću formu kako bih obogatio tehniku i sam opus svog stvaralaštva. Neke od tih priča završile su u brojnim zbirkama i objavljene su na određenim portalima u zemlji i regionu. Prvo mesto na festivalu ’Janoš Siveri’ osvojio sam sa tri kratke priče koje su mi i danas drage i svakako da mi je to, u tom trenutku kao mladom autoru, dalo dodatnu veru da ono što radim ima nekog smisla. Ipak, smatram da je roman moja forma i ono što me najviše pokreće i motiviše.“

Da li veštačka inteligencija, prema Vašem mišljenju, može da ugrozi prave pisce i književno stvaralaštvo u celini?

"Nadam se da ne može. Za sada, ono što vidim, veštačka inteligencija može da nam potpomogne da do nekih rešenja dođemo brže, jednostavnije i jeftinije. Meni u poslednjim godinama mnogo znači što se tiče slika, promotivnog materijala i ilustracija, ali ne mislim da bi kompjuterski sistem ikada mogao da od početka do kraja napiše priču sa dušom, onako kako mi to možemo. Bar ne za sada.“

Upustili ste se i u izdavačke vode i osnovali porodičnu izdavačku kuću. Da li je to u današnje vreme hrabrost ili ludost ‒ ili i jedno i drugo?

"To mi je bila dugogodišnja želja i rešio sam da se oprobam pa kako bude. ’Kapija books’ izdavaštvo bavi se klasicima književnosti za decu i mlade i broji svega pet izdanja, na kojima sam ja radio prevode, pripremu i dizajn. Neka od njih su objavljena prvi put na srpskom jeziku, a na to sam posebno ponosan. Plan mi je i da svoj novi roman, koji je u pripremi, objavim kod sebe. Istina je da sam sve ovo započeo u vreme velike krize, ratova i inflacije tako da možemo reći i da je hrabrost i ludost u isto vreme. Sve je to još eksperimentalno i ne uzdam se u to da ću uspeti da se razvijem i opstanem u ova teška vremena, ali sam morao bar da pokušam kako bih bio u miru sa samim sobom.“

"Od svega što sam dosad uradio, ovaj roman smatram najuspešnijim"

Srđan Dragojević

Srđan Dragojević

Scena 29.04.2026. 15:30

"Od svega što sam dosad uradio, ovaj roman smatram najuspešnijim"