Za njih je Oskar nevažan lik

„Psiho" je najpoznatiji film Alfreda Hičkoka, sa scenama nasilja i senzualnosti retko viđanim u ostvarenjima te ere. Scena ubistva pod tušem jedna je od najprepoznatljivijih u istoriji filmske industrije, kao i muzika koja je prati. Imao je četiri nominacije, ali nije dobio nijedan Oskar.

Kad se približi datum dodele Oskara, prostre crveni tepih i naraste nada velikog broja filmskih radnika da će sa zlatnom statuetom u ruci zahvaliti porodici i kolegama, u senci glamuroznog događaja ostaju oni koji nisu unapred proglašeni za najbolje. Publika se te večeri ne pita, ali novac od bioskopskih ulaznica na kraju neuporedivo nadmašuje vrednost statue. Glamurozna zabava tako postaje još jedna holivudska predstava, jer filmovi koji „nisu plesali jedno veče" traju decenijama. I više od toga. Diktiraju modu, njihove replike postaju način komunikacije mladih. Zbog njih u stvari volimo velika platna i male ekrane, a ovih deset filmova su definitivno među najzaslužnijima za to.

„Bekstvo iz Šošenka" (1994)
Priča o bankaru koji je završio u zatvoru, pogrešno optužen da je ubio ženu i njenog ljubavnika. To je kompleksan filozofski film o iskupljenju, krivici, nadi, begu i preživljavanju onoga što deluje kao da je nemoguće preživeti. Film je dobio sedam nominacija za najprestižniju nagradu, više nego bilo koji film snimljen po romanu Stivena Kinga, ali nije dobio nijednu. Ako ništa drugo, bar je završio na listi Nacionalnog filmskog registra kao „kulturološki, istorijski i estetski značajan".

„Borilački klub" (1999)
I ukoliko niste gledali „Borilački klub" ili pročitali knjigu prema kojoj je snimljen, sigurno ste čuli za taj naslov. Ko se od nas ne seća prvog i drugog pravila borilačkog kluba? Nakon filma u svetu su se pojavili pravi borilački klubovi po uzoru na model iz filma. Dobio je jednu nominaciju (za zvučne efekte), ali nijedan Oskar.

„Isijavanje" (1980)
„Isijavanje" priča o psihički sve nestabilnijem piscu alkoholičaru koji polako odlazi u ludilo zahvaljujući mračnim silama koje pohode hotel u kojem on odseda sa svojom porodicom. Smatra se jednim od najboljih horor filmova u istoriji sedme umetnosti. Režiser filma Stenli Kjubrik godinama je pažljivo planirao snimanje. Naveo je glumce na zaista fantastične izvedbe. Na raznim listama najčuvenijih filmskih citata obavezno se pojavljuje replika: „Evo ga Džoni!".

„Paklena pomorandža" (1971)
Film zasnovan na romanu Entonija Burdžesa priča o moralnoj degradaciji mladih, državnoj cenzuri i slobodnoj volji. Na kraju nas ostavlja s pitanjem da li bi ljudi trebalo da koriste terapiju da bi pretvorili dobre osobe u loše. Da li pod „dobar" podrazumevamo „poslušan"? Iako nominovan za četiri Oskara, nije dobio nijedan.

„Psiho" (1960)
Psiho je najpoznatiji film Alfreda Hičkoka, sa scenama nasilja i senzualnosti retko viđenim u ostvarenjima te ere. Scena ubistva pod tušem jedna je od najprepoznatljivijih u istoriji filmske industrije, kao i muzika koje je prati. Film je imao četiri nominacije, ali nije dobio nijedan Oskar.

„Veliki Lebovski" (1998)
Ovo remek-delo filmske komedije nije dobilo nijedan Oskar niti nominaciju, bez obzira na to što su braća i rediteljski tim Džoel i Itan Koen uvek bili miljenici Akademije. Film je ostavio takav trag da je čak inspirisao nastanak religije dudeizam, nazvane po nadimku glavnog junaka filma.

„Život je lep" (1946)
Klasičan božićni porodični film, obožavan u celom svetu. Džejms Stjuart glumi depresivnog poslovnog čoveka koji razmišlja o samoubistvu dok na neverovatan način ne sazna kako bi izgledao život njegove porodice kad njega ne bi bilo, što mu daje drugačiji pogled na život. Od pet nominacija, koliko je imao, nije osvojio nijedan Oskar.

„Sedam" (1995)
Uznemirujući neo-noar film iz devedesetih. Režiser Dejvid Finčer koristio je inovativne tehnike da napravi mračnu, zloslutnu i depresivnu atmosferu u gradu u kojem, izgleda, nikada ne prestaje da pada kiša. Bez obzira na to što nema Oskar, ovaj film je trenutno 22. na top-listi 250 najboljih filmova sajta IMDB.

„Taksista" (1976)
Film koji je iznedrio čuvenu rečenicu: „You talkin' to me?", koju Robert de Niro izgovara pred ogledalom. Martin Skorseze napravio je fantastičnu studiju karaktera otuđenog i usamljenog taksi vozača u Njujorku koji dane provodi gledajući porno filmove u bioskopima, a noću, pateći od nesanice, vozi svoj taksi ulicama Velike jabuke. Film je dobio četiri nominacije, uključujući i nominaciju za najbolji film te godine, ali kući nije odneo nijedan Oskar. Doduše, dobio je Zlatnu palmu u Kanu 1976, a i Američki filmski institut ga je postavio na 52. mesto na listi najboljih američkih filmova u istoriji.

„Šesto čulo" (1999)
Pisac i režiser M. Najt Šamalan predstavio se filmskom svetu ostvarenjem za koje mnogi veruju da ima najbolji obrt u istoriji sedme umetnosti. Sada se već smatra kultnim filmom, a veoma je hvaljena i izvedba cele glumačke postave. Bio je nominovan za šest Oskara, ali je ostao praznih ruku.

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]