Baron na dva točka

Edi Merks je jedan od najpoznatijih biciklista u istoriji ovog sporta i bez dileme najbolji vozač 20. veka prema statistici UCI (Svetska biciklistička unija). Petostruki je pobednik slavnog Tur de Fransa i podjednako značajnog Điro d’Italija. Takođe je i pobednik prestižne trke Vuelta a Espanja (1973), kao i trostruki svetski šampion.

Od 1965. do 1977. Merks je zabeležio oko 525 pobeda, zbog čega je rangiran u elitnu grupu najuspešnijih biciklista sveta svih vremena. Merks je takođe i vlasnik niza rekorda u biciklizmu od kojih neki još nisu nadmašeni.

Ostaće upamćen i kao profesionalac koji je za 13 godina karijere uglavnom pobeđivao na trkama na kojima je učestvovao. Prve pobede na amaterskim takmičenjima izborio je sa 16 godina, a profesionalac je postao sa dvadeset. Nakon penzionisanja, strast prema biciklizmu podstakla ga je da stvori brend “Eddy Merckx Cycles”, koji se i danas smatra najprestižnijim na svetu. Edi Merks je takođe bio i trener različitih profesionalnih biciklističkih timova. Njegovo prisustvo bilo je od presudne važnosti u organizovanju trka, poput “Tour of Oman & Qatar”.

Eduard Luj Žozef, baron Merks, poznatiji kao Edi Merks, rođen je 17. juna 1945. godine u Brabantu (Belgija). Njegova majka Dženi Pitovils i otac Žil Merks imali su još dvoje dece, pored Edija još jednog sina i ćerku. Od najranijeg detinjstva Edi se bavio raznim sportovima, najviše boksom i fudbalom, a bicikl je naučio da vozi sa četiri godine. Zbog svoje strasti prema dvotočkašu s pedalama napustio je školu i u potpunosti se posvetio sportu.

“Imao sam divno detinjstvo i moji roditelji su me jako voleli. Nismo bili bogati, ali ja, moj brat i sestra zapravo i nismo želeli nešto više. Roditelji su mi bili dobar primer, nasledio sam i njihove osobine. Naporan rad i istrajnost od oca i blagost prema ljudima od majke. Na primer, veoma mi je bilo teško da ljudima kažem ne”.

Povezane vesti - Najlepše lice socijalizma

Porodica je podržavala Edijeve hobije. Prvi bicikl je dobio sa osam godina. Idol mu je bio Stan Okers, koji je umro posle trke nakon pada na stazi u Antverpenu 1956. godine.

Prvu trku Merks je vozio 16. jula 1961. za klub Evere Kerlhoek Sportiv. Posle 11 (ne)uspelih startova prvi put je pobedio 1. oktobra 1961. u trci Petit Enghienu. Dve godine kasnije, dakle 1963, prešao je iz juniora u amatere i već 1964. se takmičio na Olimpijskim igrama u Tokiju. Takmičenje je završio kao dvanaesti, ali je iste 1964. postao i svetski amaterski šampion. Tada je mnoge iznenadio izjavom:

Trijumf i poraz

“Pobeda na Tur de Fransu mi je važnija od one na šampionatu sveta. Svaki dobar vozač u dobroj formi može postati svetski šampion, ali Tur de Frans osvajaju samo najbolji. Oni koji su sve vreme u najboljoj formi”.

Edi je postao profesionalac 20. aprila 1965. Iza sebe je imao osamdeset pobeda u konkurenciji amatera. Njegov prvi profesionalni tim je bio Solo Superia. Prva pobeda  je došla dovoljno brzo, već 11. maja u Vilvordu. Takvi rezultati nisu prošli nezapaženo i Edi je pozvan u nacionalni tim da učestvuje na Svetskom prvenstvu.

Iste godine je promenio i klub i prešao u Pežo. Prvi Grand tur za njega je bio Điro d’Italija 1967. Na toj trci je u dve etape pobedio a u ukupnom skoru plasirao se na deveto mesto. Već 1968. Edi je postao prvi Belgijanac koji je pobedio u trci Điro d’Italija. Kasnije je taj uspeh ponovio još četiri puta. U sezoni 1968. ostvario je 32 pobede.

Prvi put na Tur de Fransu pobedio je 1970. a iste godine osvojio je i Điro d’Italiju, što je u istoriji biciklizma pošlo za rukom samo još trojici vozača.

Merksova karijera je dostigla vrhunac 1971. kada je pobedio u skoro svakoj drugoj trci u kojoj je učestvovao. Trijumfovao je i na Tur de Fransu ne menjajući taktiku vožnje koja se svodila na to da se zauzme prva pozicija već prvog dana takmičenja i ne ispušta do kraja.

Svetski rekord u trci na hronometar postavio je 1972. u Meksiko Sitiju na distanci od 31 milje (49 km i 431 metar). Bio je u sjajnoj formi i sledeće godine kada je ostvario više od 50 pobeda uključujući i Vueltu u Španiji, Điro u Italiji kao i Veliku nagradu nacija, odnosno trku Pariz-Brisel.

Prvi veći poraz u karijeri doživeo je 1975. kada nije pobedio na Tur de Fransu. Te godine je francuski list „Lekip“ napisao na naslovnoj strani: “Merks je pobeđen, Bastilja je pala”. Ali već 1976. podseća na onog svima znanog Merksa. Zabeležio je neverovatnu sedmu pobedu u trci Milano - San Remo. Iste godine osvaja i Katalonsku nedelju. Ipak, pošto je povređen, više ne uspeva da završi sezonu sa značajnim dostignućima. Da je njegova karijera na silaznoj liniji videlo se 1978. kada je i najavio povlačenje iz profesionalnog sporta.

Povezane vesti - Neprobojni ruski zid

Stvar se ubrzala 1979. kada je doživeo nesreću u Biosu, skoro na kraju sezone. Pejser (lider ili vođa) jednog tima udario je pejsera Merksovog tima koji se zvao Fernand Vambs. Vambs je na licu mesta umro zbog preloma kičme i zgloba kuka a Merks se onesvestio.

Skandal zbog dopinga

Tri puta je bio i pozitivan na doping testu. Prvi put se to dogodilo 1969. na Điro d’Italiji kada je nakon 16 etapa potvrđeno da je bio dopingovan. Izbačen je sa trke ali to je tek bio početak skandala. Razlog je bila pogrešna obrada podataka testiranja koji su brzopleto objavljeni u štampi. Merks i danas protestuje zbog te odluke navodeći da mu nije bilo dozvoljeno ponovno testiranje čime bi dokazao nevinost.

Drugi put test je bio pozitivan na Điro di Lombardiji. U njegovoj krvi je pronađen „mucantil“, sirup koji koristio za sužavanje krvnih sudova, a bio je na listi narkotika.

Belgijski lekari su 1977. u njegovoj krvi pronašli psihostimulans, ali i u krvi dvojice njegovih rivala, Fredija Maertensa i Mihaila Polentijera. Edi je tada rekao da je biciklizam u tom pogledu nesrećan sport jer se sportisti ne dopušta da brani svoja prava i nevinost.

Zbog naglašene želje da u svakoj trci bude pobednik dobio je nadimak Hanibal i to sasvim slučajno. Dala mu ga je ćerka francuskog bicikliste Kristijana Rajmonda koji je 1969. u porodičnom okruženju govorio kako ne može da pobedi Merksa dodajući: “Sve nas pojede za doručak”. Njegova ćerka je dodala: “Kao Hanibal, tata?” I od tada je Edi postao Hanibal.

Merksu su često govorili: “Smiri se, dečko, ostavi nešto i za druge…” Ali Edi jednostavno nije mogao da zamisli da mu neko drugi oduzme pobedu, čak iako je za njega bila beznačajna a vrlo važna za nekoga ko nikada nije pobedio.

Merks je 1980. otvorio svoju fabriku bicikala. Još dok je bio aktivan trkač bio je uključen u razvoj bicikala. Tokom karijere promenio je više brendova, naučivši sve prednosti i nedostatke opreme različitih proizvođača. Stvorio je sopstveni posao da se ne bi takmičio sa brendovima kao što su „Trek“, „Cannondale“ i „Gant“. Kao što je istakao u jednom intervjuu, njegov cilj je bio da zauzme poziciju pored „Colnagoa“, „DeRossa“ i „Pinarelloa“. Međutim, 2010. je većinu svojih akcija u fabrici prodao i odlučio da se povuče.

“Stvorio sam posao da osiguram budućnost svoje dece. Ali vremenom je postalo jasno da niko od njih ne želi da nastavi da radi u fabrici”, objasnio je Merks.

Povezane vesti - Lajoš Vermeš pre Kubertena

Edi Merks je 42 godine srećno živeo sa suprugom Klaudijom. Venčali su se u decembru 1969, dakle pre nego što je Merks postao biciklistička zvezda. Klaudija je tada bila dvadesetjednogodišnja učiteljica, ćerka trenera biciklističkog nacionalnog amaterskog tima. Imaju dvoje dece, Sabrinu i Aksela koji je 14 godina proveo u profesionalnom biciklizmu ali nije ponovio očeve uspehe. Edi Merks je posebno ponosan na bronzanu olimpijsku medalju svoga sina, kojom sam ne može da se pohvali.

U Belgiji je Edi Merks nacionalni ponos i prvi simbol države. Belgijski kralj Albert II dodelio mu je 1996. titulu barona, a 2000. godine su ga njegovi sunarodnici izabrali za “Najveću sportsku figuru veka”. U Briselu je 2003. čak otvorena i metro stanica nazvana po Ediju Merksu. U staklenoj vitrini na peronu je bicikl na kom je Merks 1972. postavio svetski rekord uz hronometar.

Edi Merks je ostao biciklistička legenda, nenadmašivi majstor svog zanata. Podigao je profil biciklizma na nivo bez presedana. Vredi napomenuti da su sve pobede Merksa dogodile pre oko pedeset godina kada je tehnika bila na sasvim drugom nivou i kada je trebalo uložiti mnogo više fizičkog napora i veštine da bi se održao visok nivo i pobeđivalo. I danas su važeći neki njegovi rekordi. Zapravo još se niko nije pojavio sa toliko uspešnih nastupa kao što ih je on imao.