INTERVJU
Edin Zuković: "Zlatno doba srpske atletike"
Nema dileme, ovo su zlatne godine srpske atletike. Možda i najblistavije u istoriji. Zasluge, delom, idu i na adresu Edina Zukovića, nekadašnjeg šampiona države u polumaratonu, a danas jednog od najuspešnijih selektora u srpskom sportu. O njemu se, uprkos svemu, malo zna i piše. Možda i zato što je vlasnik mudrosti uokvirene u ličnu odluku kako je neuporedivo bolje da o njemu umesto njega govore rezultati njegovih atletičara i njihovih trenera.
U sve je "utrčao“, više nego nenametljivo 2013. kao selektor juniorskih atletskih selekcija da bi 2018. rukovodeći ljudi SAS-a (Srpski atletski savez) u njemu prepoznali čoveka koji budućnost doživljava kao prostor nesagledivih mogućnosti. Njihovom odlukom preuzeo je brigu o svim nacionalnim selekcijama Srbije. Rezultati potvrđuju da u proceni nisu napravili grešku.
Za čitaoce "Ekspresa“ Edin Zuković se rado odazvao da govori o aktuelnom trenutku, ali i budućnosti srpske "kraljice sportova“.
Iza srpske atletike je još jedan veličanstven uspeh. Na nedavnom juniorskom šampionatu Evrope zabeležen je istorijski uspeh.
"Bilo je to najuspešnije izdanje naših juniora ikada na kontinentalnim šampionatima. Osvojene su četiri medalje. Zlato je pripalo Angelini Topić u skoku uvis i Adriani Vilagoš u konkurenciji najboljih bacačica koplja. Troskokašice Teodora Boberić i Aleksandrija Mitrović vratile su se kući sa srebrom odnosno bronzom. Ono što nas posebno raduje jeste podatak da je 11 takmičara učestvovalo u 12 finala što se u prošlosti nikada nije dogodilo.“
U Jerusalimu Srbiju je predstavljalo ukupno 18 takmičara, što je najbrojnija selekcija ikada.
"I to je veliki uspeh i još veća satisfakcija za sve ono što smo i kako smo radili. Pravi ulog za budućnost.“
U Izraelu su se takmičili i oni za koje će novo iskušenje biti šampionat sveta za juniore naredne godine u Čileu.
"Da li će svetski šampionat biti održan u Čileu ili na nekoj drugoj destinaciji ovog časa se još ne zna. Za nas će to u svakom slučaju biti novi izazov. Ovogodišnji Ejof u Mariboru najavio je vrednosti nekolicine mlađih juniora koji su ispunili norme za EŠ u Izraelu i u Jerusalimu na evropskoj smotri nisu razočarali. Konkretno Mejra Mehmedović koja je bila peta u finalu na 3000 stipl. Dva puta je obarala državni rekord, prvo u kvalifikacijama, a onda i finalu. Saima Morić, rođena 2006, finalnu trku na 3000 metara završila je kao deveta. Aldin Ćatović jedan je od momaka koji nije prošao u finale, ali je pobedom na Ejofu najavio neslućene mogućnosti na stazi 3000 metara.“
Dvoje sjajnih srpskih takmičara ostalo je bez medalje u Izraelu, ali ne i bez šanse da u budućnosti dostignu zvezdane visine.
"Kladivaš Jovan Stranić i preponaš Nikola Kostić otputovali su u Izrael kao vlasnici najboljih rezultata u Evropi u svojim disciplinama. Stranić nije ponovio svoj najbolji rezultat i takmičenje je završio kao četvrti. Jedna tehnička greška učinila je da Nikola Kostić na 400 prepone osvoji peto mesto, a ne medalju. Uprkos svemu, on ostaje velika nada naše atletike. Prvi je u Srbiji posle Emira Bekrića ovu deonicu pretrčao ispod 50 sekundi što nam daje za pravo da na njega u budućnosti možemo ozbiljno računati kako u konkurenciji mlađih seniora tako sutra i među seniorima.“
Kao retko ko u srpskom sportu vrlo uspešno povezujete generacije takmičara.
"Jedan od ciljeva na kojem permanentno radimo jeste da kroz kvalitetnu selekciju mlađih uzrasta promovišemo one koji su sposobni da kroz vrhunska ostvarenja naslede generaciju Ivane Vulete, Mihaila Dudaša, Emira Bekrića, Asmira Kolašinca, Tatjane Jelače, dakle svih onih koji su osvajali seniorske medalje na najvećim takmičenjima. Da smo na dobrom putu pokazalo se još prošle godine na seniorskom EŠ u Minhenu. Juniorke Angelina Topić i Adriana Vilagoš osvojile su seniorske medalje. Prva kao mlađa juniorka bronzu u skoku uvis, dok je nešto starijoj Adriani Vilagoš pripalo srebro u konkurenciji najboljih bacačica koplja.“
Minhen se pamti po dobrom i zbog drugih ostvarenja?
"Armin Sinančević, koji od 2019. ima kontinuitet dobrih rezultata i rušenja rekorda, domogao se srebra u konkurenciji bacača kugle. Ivana Vuleta je takođe obradovala novom medaljom u skoku udalj. Baš to takmičenje je bilo primer dobrog povezivanja generacija. Na jednoj strani su bili šampioni koji dugo traju, a na drugoj generacija koja je pokazala da bi u budućnosti mogla biti uspešna, odnosno da će Srbija, uz decu iz Jerusalima, i ubuduće na najvećim takmičenjima imati atletičare na visokom nivou.“
Šta je još Jerusalim pokazao?
"Sliku lepe budućnosti. Svesni smo da se medalje ne mogu baš uvek osvajati, ali smo i ponosni što je posle Jerusalima Srbija u "top 10“ evropskih reprezentacija u konkurenciji 51 zemlje. Takođe i da smo najbolja atletska nacija u regionu, ali i na Balkanu.“
Srbija se, utisak je, polako vraća i na ekipnu evropsku scenu.
"Da u nekim segmentima nismo na željenom nivou pokazalo se i kroz to što smo pre nekoliko sezona kao reprezentacija ispali u treću ligu ekipnog šampionata Evrope. Međutim, pre dve godine smo se furiozno vratili u drugi evropski rang. Nedavno u Poljskoj Srbija je potvrdila vrednost i nekim rezultatima i nagovestila da u naredne dve ili četiri godine može i do elitnog ranga, odnosno među 16 najboljih reprezentacija Evrope. Ono na čemu gradimo optimizam jeste podatak da je naša selekcija izuzetno podmlađena. Sa takmičarima koji imaju pažnje vredne rezultate i u juniorskoj i u seniorskoj konkurenciji smeši joj se lepa budućnost. I u ovoj priči smo dakle uspeli u nameri da na pravi način povežemo generacije.“
Od 2018. ste selektor svih srpskih nacionalnih selekcija. Koliko je medalja osvojeno, rekorda oboreno?
"Iskreno ne znam, ne brojim. Na mom debiju kao selektora u Glazgovu 2019. medalje su osvojili Ivana Španović i Strahinja Jovančević. Na SP-u u Dohi iste godine nismo imali osvajače medalja, ali su zato na pobedničkom postolju završili Erhan Bibić i Milica Gardašević na evropskom U23. Srbija je bila uspešna i na mlađem seniorskom prvenstvu Evrope 2020. i 2021. Međutim, ne treba zaboraviti da je u tim nekim godinama korona i te kako remetila normalan sistem takmičenja.“
U istoriji srpske atletike 2022. biće upisana zlatnim slovima.
"Bila je to najuspešnija atletska godina ikada u Srbiji. Počelo je zlatom Ivane Španović na Svetskom prvenstvu u dvorani. Lepe vesti zatim su stigle iz Orana sa Mediteranskih igara. Zlatne medalje pripale su Adriani Vilagoš, Milici Gardašević i Arminu Sinančeviću, srebro Asmiru Kolašincu u bacanju kugle i Lazaru Aniću u skoku udalj. U Jerusalimu je 2022. održano prvenstvo Evrope za mlađe juniore. Osvojene su tri medalje. Angelini Topić pripalo je zlato, a troskokašicama Teodori Boberić i Nataliji Dragović srebro, odnosno bronza. Posebno smo ponosni bili ostvarenjem Adiane Vilagoš na svetskom juniorskom prvenstvu u Kaliju. Odbranom titule iz Najrobija uspela je što niko nikada u svetu atletike nije. Podvig je napravila i Angelina Topić. Šampionka Evrope u konkurenciji mlađih juniora osvojila je bronzu u kategoriji starijih. Onda je na red došao šampionat Evrope za seniore u Minhenu. Zlatom se okitila Ivana Vuleta, srebrom su svoju riznicu medalja obogatili Adriana Vilagoš i Armin Sinančević. Na kraju usledio je i još jedno čudesno ostvarenje Angeline Topić koja je fantastičnu sezonu poentirala bronzom u konkurenciji seniora. Mislim da je to najuspešnija sezona ikada u istoriji i da će se tako nešto skoro teško ponoviti.“
Za koji dan počinje svetsko seniorsko prvenstvu u Budimpešti. Tačnije 18. avgusta.
"Srpsku atletiku predstavljaće devet takmičara. Neki su kapije Budimpešte otvorili ispunjenom normom, a neki drugi su učešće obezbedili na osnovu plasmana na rang-listi najboljih, odnosno kroz pet najvrednijih rezultata ostvarenih na međunarodnim i nacionalnim takmičenjima u ovoj godini. Normu imaju Ivana Vuleta, Armin Sinančević, Milica Gardašević i Angelina Topić. Na osnovu ’renkinga’ učešće su obezbedili Elzan Bibić na 1500 metara, Asmir Kolašinac (kugla) i Adriana Vilagoš (koplje), a sa specijalnom pozivnicom put Budimpešte kreće Slavko Stević, naš reprezentativac u skoku uvis. Ove godine je eksplodirao, dva puta je skočio lični rekord, prvo 2,24, a onda i 2,25, što je sasvim dovoljno da se približi učešću na svim velikim takmičenjima. Vrlo blizu Budimpešti bio je i skakač udalj Strahinja Jovančević ali pobede na prvenstvu Balkana i Srbije nisu mu donele dovoljan broj bodova da se nađe među takmičarima na predstojećem SP-u.“
Da li u Budimpešti možda očekujete nove medalje za Srbiju?
"Kažu da sam nepopravljivi optimista i da uvek i u svakoj prilici verujem u naše atletičare. Tako je i ovog puta. Razgovarao sam iskreno sa svim trenerima koji vode naše šampione i mislim da imam dovoljno iskustva da procenim koliko su takmičari psihički i fizički spremni za neko takmičenje, odnosno sposobni da ostvare željene rezultate. Primarni cilj svakog našeg atletičara na SP-u u Budimpešti je finale. Dve naše takmičarke u skoku udalj su spremne za skokove oko 7,00 metara. Ivana Španović nas je naučila da na velika takmičenja ne ide ukoliko nije spremna ne samo da uzme medalju, već da pobedi. Veliko poverenje imam i u Milicu Gardašević koja je ove godine na otvorenom skočila 6,91, što je izuzetno respektabilan rezultat s naznakom kandidata za visok plasman. Angelina Topić potvrdila je u Izraelu da je spremna za visine preko 1,97, pa i više. Njen trener Dragutin Topić kaže da će na SP skočiti i dva metra ukoliko ga bude slušala.“
Koliko može čudo od deteta Adriana Vilagoš, odnosno Sinančević ili sve brži Bibić?
"Adriana je ove godine kuburila sa povredama i nije ostvarila sve ono što je zamislila i planirala. Međutim, nju nikada ne smete otpisati. Ona je izuzetno veliki borac, sjajan takmičar s osobinom da na velikim takmičenjima iz sebe izvuče čak i 150%. I Armin Sinančević ima tu sposobnost da napravi dobar rezultat, da baci kuglu preko 21 metar. Bibić trči sezonu snova. Srušio je Zdravkovićev rekord na 1500 metara star 40 godina. Verujte, zadovoljstvo je biti selektor reprezentacije poput one iz Jerusalima ili one sa ekipnog prvenstva Evrope, odnosno ove koja se sprema za učešće na SP-u u Budimpešti s neskrivenom ambicijom da osvoji što više medalja. Ukoliko im to ne pođe za rukom, biće to samo nedostatak sreće, a ne posledica nedovoljnog znanja, motivacije ili trenutne forme.“
Budimpešta je izazov s mogućnošću da se izbori norma za Olimpijske igre u Parizu naredne godine.
"Ivana Vuleta je za sada jedni sigurni putnik za Pariz i jedina od srpskih atletičara koja ima olimpijsku medalju. Onu iz Rija 2016. Svi znaju da je Ivana posle Tokija odlučila da produži karijeru s namerom da se u Parizu sa zlatnom medaljom oprosti od atletike. Ona to može. Naša kraljica zaslužila je da se od kraljice sportova oprosti sa olimpijskim zlatom oko vrata.“
Šta je sa ostalima?
"Moram nešto drugo da naglasim. Pre dve godine krenuli smo sa projektom Los Anđeles 2028. Skoro svi oni koji otputuju u Budimpeštu, a onda dogodine u Pariz, pogotovo oni iz grupe najmlađih, neće se takmičiti pod pritiskom da moraju osvojiti medalju. Ne želimo da se razočaraju ili da zbog jednog rezultata kažu atletici zbogom. Osim Ivane Vulete, u Parizu bi bilo realno da se za olimpijsku medalju bore Milica Gardašević u skoku udalj, Armin Sinančević u kugli, Adriana Vilagoš u konkurenciju kopljašica i Angelina Topić na zaletištu za skok uvis. Od Elzana Bibića očekujemo da trči finale.“
Srpska atletika bi tako konačno dobila trkača finalistu Olimpijskih igara.
"Baš tako. Bibić već sada može da parira najboljima na svetu u ovoj disciplini. On je jedan od retkih koji je u juniorskim danima pobedio Jakoba Ingebricena u direktnim duelima. Pre svega na SP-u juniora u Bidgošću kada je preuzeo Janićijevićev državni rekord.“
Biranim rečima govorite i o budućnosti nekih drugih srpskih takmičara.
"Oni to zaslužuju. Jerusalim je samo potvrdio da se mora ozbiljno ulagati u kladivaša Jovana Straića i 400 preponaša Nikolu Kostića. Takođe, Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja ima i tri sjajne troskokašice od kojih očekujem da se približe granici od 14 metara, a možda da tu daljinu vrlo brzo i nadmaše.“
Neposredno uoči OI u Parizu 2024. na programu je Rim, odnosno prvenstvo Evrope za seniore.
"Rim je u julu, Ige su u avgustu. U SAS-u je već napravljen plan kako da na najbolji način iskoristimo Prvenstvo Evrope u olimpijskoj godini. Prvi cilj je da osvojimo više medalje nego u Minhenu (četiri), a drugi da se neki takmičari konačno domognu norme koja im otvara vrata Pariza. Verujem da će tu šansu pre svih iskoristiti skakači udalj, Strahinja Jovančević i Lazar Anić. Iz prikrajka vreba i junior Luka Bošković koji je preskočio 7,65. Posle oporavka od povrede kolena vratio se u trenažni proces i siguran sam da će vrlo brzo skakati daljine od oko osam metara. Radi s Dragutinom Topićem tako da nema razloga da sumnjamo u njega i prognozu da će biti evropska elita u mlađim kategorijama, a sutra i u seniorskoj konkurenciji. Sve u svemu, računamo da će Srbiju na OI u Parizu reprezentovati desetak vrlo kvalitetnih takmičara.“
Šta se događa sa sprintom i sprinterima, zašto u ovoj grupi disciplina nemamo željeni kvalitet?
"Imaćemo, i to vrlo brzo. Kad je napravljena atletska dvorana, pojavili su se takmičari i u sprinterskim disciplinama i kratkim preponama. NA SP-u juniora u Kaliju Bogdan Vidaković je trčao finale, ove godine na EŠ u Jerusalimu finala se domogao i Miloš Nisić. Odgovorno tvrdim da sprint nikada nije bio bolji od osamostaljenja Srbije. Napretku je doprinela i saradnja sa Lorenom Maulijem, trenutno možda i najboljim trenerom za sprint u Evropi, kome je SAS poverio ulogu stručnog saradnika. Cilj je da u Rim dogodine odemo bar sa jednom štafetom. Ženska je bliža tom cilju.“
Ne bežite od znanja. Ulogu mentora ima i Slovenac Vladimir Kevo.
"Da, on je trener olimpijskog šampiona Primoža Kozmusa. Od kako radi sa Jovanom Stranićem napredak našeg takmičara je više nego evidentan. Posle duže vremena srpska atletika je, čini se, dobila kladivaša koji može da bude u vrhu ne samo evropske, već i svetske atletike.“
Srpska atletika, primetno je i te kako, ima i potpuno novu generaciju sjajnih trenera. Kako sarađujete?
"Ono što svi primećuju jeste da imam izuzetno dobru saradnju sa svim trenerima. Zašto? Zato što se trudim da budem njihov servis, da im pomognem u sprovođenju onog što su oni zamislili. Daleko od toga da se ne mešam i da ne kontrolišem sve što se radi. Da sve ne bi bilo ružičasto, moram da kažem i to da i mi imamo nekada razmimoilaženja, nekada i raspravu, ali sve to je u cilju što boljeg nastupa naših sportista na velikim takmičenjima, odnosno što kvalitetnijoj realizaciji priprema i programa ili onog što smo zamislili, a što je Upravni odbora SAS-a usvojio.“
Ko su perjanice srpskog trenerskog pogona, odnosno najzaslužniji za rezultatski uzlet srpske atletike?
"U skokovima imamo trenere koji su se dokazali i pokazali. Goran Obradović (Ivana Španović) je naravno najuspešniji. Tu je i Marko Milinkov (Milica Gardašević), zatim sjajni Dragutin Topić koji je u svom klubu Top džamp napravio fabriku talenata i koji pre svih sa svojom kćerkom ima zadivljujuće rezultate. Dobra saradnja ostvaruje se i sa Miloradom Jovančevićem (Strahinja Jovančević) i Željkom Obradovićem (Lazar Anić). U bacačkim disciplinama prednjače kao treneri Dragan Perić i Nikola Tomasović koji je kao doajen sjajan mentor mlađim kolegama. Danilo Krtinić posle Dragane Tomašević polako u Sremskoj Mitrovici brusi novu generaciju bacača ovog puta uz pomoć Dragane koja sada kao trener radi u klubu.“
U atletiku se kao trener vratila i nekadašnja rekorderka Danijela Čurović.
"Sjajno se snašla. Radi u Top džampu, njena Nina Amidžić je bila zapažena na Ejofu. Istovremeno trenira i našu najbolju diskašicu Milicu Poznanović koja je ove godine bacila lični rekord tako da u ovim disciplinama imamo dobre trenere i naslednike onih koji su nekada osvajali medalje.“
Najbrojnija grupacija su sprinteri, preponaš i štafete.
"I ovde se pojavilo mnogo mladih i perspektivnih trenera u koje SAS nesebično ulaže. Pre svih pomenuo bih Emira Bekrića koji je prvo radio u SAS-u, ali smo u njemu umesto dobrog administrativca prepoznali budućeg vrhunskog trenera. Trenutno radi sa Ivanom Ilić. Od mladih stručnjaka tu je, naravno, i Neven Ranić iz Crvene zvezde koji uvek ima dobru grupu takmičara na reprezentativnom nivou. Mladen Gajić se dokazuje kao trener Bogdana Vidojkovića, Slobodan Stojić radi sa sestrama Lukić, a sada i sa Aleksandrijom Mitrović. Njegov takmičar Bojan Novaković bio je polufinalista prvenstva Evrope. Trenira i Milenu Tirnanić. U Zvezdi se radom kao trener nameće i Ivana Petaković. Dobila je i školarinu za usavršavanje putem olimpijske solidarnosti i ona će biti neko ko bi u budućnosti trebalo da stvara šampione u sprintu i preponama, možda i drugim disciplinama.“
Rifat Ziljkić, takođe bivši as, neprikosnoven je u konkurenciji trenera koji brinu o trkačima.
"Ima najvrednija ostvarenja i najveću grupu, reprezentativce i rekordere, osvajače medalja. U Požarevcu se pojavila kao perspektiva Maša Rajić koja kao trener brine o formi Miroslava Jovanovića i Miloša Ilića. Desimir Gajić u Crvenoj zvezdi takođe stvara kvalitet. Sada je u Zvezdi i Mirjana Stojanović. Bila je ekspert za sprint i prepone, njeno najveće delo je Emir Bekrić sa svetskom medaljom iz Moskve 2013. Sada se opredelila za produženi sprint i ima našu punu podršku.“
Nekadašnji srpski srednjo i dugoprugaški centri, utisak je, više ne postoje.
"Radimo i na tome. Posle prvenstva sveta u Budimpešti biće organizovan sastanak sa trenerima koji su zainteresovani za saradnju i spremni da zajedno napravimo projekat kako da svemu vratimo stari sjaj. Prvi cilj biće učešće juniora i juniorki kao timova na prvenstvima Evrope u krosu. Nakon toga, ukoliko bude kao smo zamislili, čeka nas svetsko prvenstvo u krosu iduće godine u komšiluku, u Medulinu. Verovatno bismo, ukoliko to ima smisla, poslali juniorsku mušku i žensku ekipu. Želimo timski duh, puno smo radili i puno radimo na tome da sportistima omogućimo da dobiju iskustvo učešća na velikim takmičenjima i da im tako objasnimo da i oni uslovno bolji od njih mogu biti poraženi.“
Srpska atletika je u usponu, Srpski atletski savez je primer sjajno organizovanog saveza, puno se ulaže u infrastrukturu, znanje.
"Mnogo toga se promenilo. Danas Stručni savet nije u funkciji profesora koji propituju. Svi mi u SAS-u, i selektor i sportski direktor i Stručni savet, imamo zapravo funkciju uslužnog centra koji može mnogo da pomogne ukoliko neko dođe i traži pomoć. Od prvog dana insistiram na tome da ljudi moraju biti otvoreni, spremni za saradnju, pohvale i kritike, primedbe i sugestije, i sve to s ciljem koji je veći od svih nas, a zove se što bolji rezultat na takmičenju.“
Kako, iz Vašeg ugla, izgleda budućnost srpske atletike?
"Za sve ono što možemo, a pokazalo se da puno možemo, treba nam veća podrška. Pre svega finansijska. Mnogi nam u Evropi zavide na onom što trenutno imamo, na mladim takmičarima koji su izuzetna vrednost. Ono što mogu da obećam jeste da ćemo biti još bolji. Pogotovo ukoliko dobijemo bar još jednog partnera kakav je Olimpijski komitet Srbije. Sve ovo što smo uradili ne bi bilo tako dobro da nije bilo njih. Na njih uvek možemo da računamo, podržavaju nas u svakom trenutku kako moralno tako i finansijski, i mislim da to mora da se kaže.“
Iza Vas su u ulozi selektora uglavnom samo uspesi. Koliko dugo nameravate da kormilarite srpskim atletskim brodom?
"Funkcija selektora nije oročena. Moj moto je da radim po etapama. Dakle, sada razmišljam o SP-u u Budimpešti, dogodine u prvom planu biće OI u Parizu. Radiću dok su iza mene rezultati i samo onda ukoliko su moji nadređeni i ja lično zadovoljni onim što radim. Onog trenutka kada osetim da ne mogu više ili kada mi nadređeni daju mig, sigurno je da ću moje mesto prepustiti drugom, odnosno onom ko ima sposobnost da ovaj posao bolje radi od mene.“