Sport
08.11.2020. 14:34
Zoran Šećerov
INTERVJU LJUBIŠA TUMBAKOVIĆ: Za tri dana ne može da se napravi igra
Za srpski reprezentativni fudbal dan D je 12. novembar 2020. Našem izabranom timu u goste dolaze Škoti i ko pobedi biće učesnik šampionata Evrope u fudbalu naredne godine. Znaju se i eventualni protivnici. Srbija ili Škotska su u grupi D sa Englezima, Hrvatima i Česima. Vredi se potruditi.
U predigri ovog susreta Srbija je pre tri nedelje u prvoj rundi baraža u Norveškoj odmerila snage sa rivalom koji je takođe želeo na EŠ. Reprezentativci su odigrali utakmicu kakvu odavno nisu i pokupili aplauze. Selektor Ljubiša Tumbaković apostrofiran je kao jedan od najzaslužnijih za uspeh, najviše zbog načina na koji je ostvaren. O onom što je bilo i onom što će biti razgovaramo desetak dana pre meča sa Škotima, a samo dan posle njegovog povratka iz Crne Gore.
Stigli ste iz Podgorice živi i zdravi bez rana i povreda, s obzirom na to da ste tamošnji fudbalski svet ozbiljno „zadužili“ odlazeći sa funkcije selektora Crne Gore uoči onog čuvenog meča sa Kosovom.
„Najmanje želim da pričam o tome. Crnu Goru sam doživeo na jedan poseban način, vrlo pozitivan, i sve što sam tamo uradio mislim da sam uradio ne samo kao profesionalac, već i kao neko ko je taj prostor doživljavao kao svoj. U međuvremenu smo se podelili, sticajem okolnosti desilo se to što se desilo i da sam ja za neke ljude tamo ispao neko ko nije deo njihove priče. Priklonio sam se zapravo grupi igrača koja nije htela da odgovori nekim patriotskim zahtevima, konkretno da igra utakmicu protiv Kosova. Sada, posle svega, svako u toj priči pravi svoju kombinaciju. Krivo mi je samo to što nemam nikakvu konekciju sa ljudima s kojima sam kao selektor Crne Gore tri i po godine fantastično sarađivao. Ali i to je život. Mislim da sam bio apsolutno korektan i profesionalan i da sam sve ono što se od mene očekivalo i ostvario.“
Kad govorite o nedostatku konekcije, mislite na Dejana Savićevića ili...
“Govorio sam u množini. Nije samo Dejan Savićević, to je zapravo grupa ljudi koja je i danas zaposlena u FS Crne Gore. S druge strane, postoje i ljudi s kojima se redovno čujem i održavam prijateljstvo. Uostalom, juče sam se vratio iz Crne Gore.“
Vratimo se lepšim temama. Da li ste gledali Zvezdu u duelu s Liberecom?
“Gledao sam, naravno. Dobro je što polako naši klubovi izlaze iz tog nekog evropskog proseka. Ruku na srce, Liberec je jedan prosek i kad naši klubovi pobede te i takve ekipe, mi to moramo da shvatimo samo kao jedan pomak iz neke osrednjosti, a ne da pričamo da smo napravili neku veliku stvar. Velike stvari se prave u mnogo jačim utakmicama. Liberec i sve što se događalo na toj utakmici je samo dodatni motiv za ljude koji kao struka predvode Zvezdu, da su na dobrom putu i da treba tako da nastave.”
Povezane vesti - Biće kako novac kaže
Crveno-beli imaju kontinuitet, četvrtu godinu zaredom su u Evropi i to verujem zaslužuje pohvale.
“Naravno. Očigledno da su ljudi iz Zvezde napravili jednu ozbiljnu procenu kako da popunjavaju budžet, kako da stvaraju igrače, da prave rezultat. Međutim, kontinuitet igranja u Evropi ne sme da bude jedini cilj. Ne samo Crvene zvezde već ni drugih naših klubova.“
Kao selektor, za razliku od nekih Vaših prethodnika, gledate utakmice srpskih klubova. Kako ste videli poslednji derbi večitih rivala?
„Kad je derbi u pitanju, ja imam poseban doživljaj upakovan u milion dobrih razloga. Jedan je što sam u periodu mog klinačkog sazrevanju o derbiju uvek slušao priču kao o nečemu što je najlepše u fudbalu. A onda sam tu lepotu i doživeo. Kao trener crno-belih, verovali ili ne, derbi sam vodio 40 puta. Taj poseban doživljaj, tih 10 dana pre derbija, sam derbi i 10 dana posle derbija, nešto je što u dve-tri rečenice ne mogu da prepričam. Sada kad gledam derbi, kad nisam na terenu ali sam ipak deo te priče, neke stvari više ne prepoznajem. I te stvari me uslovno pogađaju. Svim srcem želim da derbi stvarno bude derbi kao što je to u Škotskoj, Španiji, Italiji ili Engleskoj. Dakle, posebna predstava, doživljaj, dan koji ne traje 90 minuta već traje 10 dana pre i 10 dana posle. Toga više nema, te atmosfere i tog ambijenta na tribinama, u gradu, medijima...“
Nema ni onog fudbala, kvalitetna predstava izostaje u derbiju čak i na terenu.
“Kvalitet je relativna stvar, fudbal nije bio sjajan na poslednjoj utakmici, ali je po kvalitetu poslednji derbi za nijansu bio bolji nego prethodna dva.“
Niste bili direktan učesnik, ali je Vaše ime za vreme i posle poslednjeg derbija zloupotrebljeno, golman Zvezde Borjan čak najavljuje tužbu protiv tih ljudi.
“Glupo je da pričam na tu temu, ljudi koji su to sebi dozvolili, tu poganu malicioznost, takvi ljudi ne treba da budu u fudbalu. Pričamo o nekome ko hoće da ima medijsku pažnju, ali je uprkos svojim prljavim radnjama nema i nikada je neće imati”.
Pominje se uz neprimerene insinuacije i Vaše poreklo, čini se da je ista kuhinja u pitanju?
„Moje porodično stablo i po majčinoj i po očevoj liniji nije nikakva tajna. To što je neko u Kosovskoj Mitrovici pronašao nekog ko se preziva Tumbak ne govori o meni i mom poreklu ništa, ali zato puno kazuje o onom ko se tim glupostima bavi.“
Povezane vesti - INTERVJU SLOBODAN TEDIĆ: U Holandiji se igra fudbal po mom ukusu
Bili ste uspešan trener, na dobrom ste putu da se dokažete i kao selektor. Gde je najklizaviji deo terena?
“Dugogodišnji sam klupski trener iz kategorije onih koji su napravili nešto od svoje karijere. Međutim, selektorski posao je nešto sasvim drugo. Konkretno vodiš igrače koje ne treniraš, imaš odgovornost za njihovu fizičku pripremu i svako može da te prozove u smislu vidi kako onaj trči, a ti nemaš ni sat treninga tog tipa sa njima. Imaš praktično tim ili pojedinca iz tima pet puta u godini po sedam dana. Takođe i obavezu da na osnovu svoga znanja napraviš jednu ekipu koja bi trebalo da odgovori zahtevima rezultata i da se tako pobegne iz nekog sivog evropskog proseka. Mi smo i dalje u svojim glavama evropski Brazilci, a u stvari nismo. Treća smo evropska liga, daj bože da budemo druga, da kroz ovo takmičenje napravimo rezultat.“
Ovo je vreme dokazivanja na evropskoj i svetskoj sceni. Istina, pod malo čudnim okolnostima.
„Mi smo se upoznali, kad kažem ’mi’ mislim na reprezentativce i sebe, u septembru prošle godine. Posle toga usledila je jedna velika pauza zbog situacije sa koronom. Pauza od 10 meseci. U ona prošlogodišnja tri okupljanja ja sam otprilike nagovestio šta je to što želim od njih. Prvo ovojesenje okupljanje je potvrdilo da su reprezentativci to na svoj način prepoznali.“
Protiv Norveške, u baražu za EŠ, bila je to reprezentacija u pravom smislu te reči.
“Imali smo jednu veliku utakmicu, veliku pod znakom navoda jer pre bih rekao da je bila značajna nego što je bila velika. Pred put u Norvešku mediji su naciji, umesto nade i zrna optimizma, ponudili opciju da smo unapred gubitnici praveći smišljeno platformu za negativnu priču kad je reprezentacija u pitanju.“
Dogodilo se, nacija je to videla, nešto sasvim drugo.
“U toj i takvoj priči dogodilo se da smo napravili jedan ogroman pomak, pre svega u pristupu i pripremi utakmice. U Norveškoj se jednostavno prepoznalo zadovoljstvo igrača što tu utakmicu igraju i oni su dali neki svoj maksimum. Rezultat nije izostao. Nadam se da će se isto ponoviti i na utakmicama koje su pred nama”.
Do juče su taj posao, narod je mislio, reprezentativci uglavnom otaljavali. Kako ste uspeli da tu ružnu naviku promenite?
„To je zasluga kompletnog stručnog štaba. U ovom sastavu smo godinu i nešto, ali pojedinci poput profesora dr Saše Jankovića i trenera golmana Darka Belojevića su neko s kim sarađujem 15, odnosno 30 godina. Tu je i Nikola Žigić, skaut Stefan Subotić. Medicinski deo pokriva Andra Milutinović u saradnji sa doktorom Dejanom Aleksandrićem. Zatim su tu i skauti Zoran Filipović i Momčilo Vukotić. Naprosto, stvorena je grupa, mislim na nas i igrače, koja želi da zajedničkim angažovanjem napravi rezultat. A kad je rezultat u pitanju, najveće zasluge idu na adresu igrača”.
Da li je tako i kad se gubi, da li su i tada igrači najzaslužniji?
“Ne, obrnuto je. I to nije samo priča, ja to tako doživljavam. Ne pričam o sebi, ja pričam o svom radu, pristupu, iznosim svoj stav. Sigurno je da svaki član stručnog štaba ima svoju kockicu u mozaiku uspeha. Ne mogu, niti hoću da zanemarim zasluge ni ekonoma, analitičara i drugih ljudi koji se brinu o nekim bitnim stvarima. A za neuspeh sam jedino ja kriv”.
Za razliku od Vas, novinari Vaše saradnike nisu pominjali u kontekstu “tima koji diše istim plućima”.
“Nisu jer se većina medija kad je reprezentacija u pitanju bavi stvarima koje nisu suštinske.“
Dr Andra Milutinović, koordinator za fizičku spremu i rehabilitaciju svih selekcija FSS, u stručnom štabu je od januara ove godine.
“Andra Milutinović je deo jedne priče koja u reprezentacije traje. On je lični trener 70 odsto reprezentativaca. Svi ti igrači koji su kod njega izuzetno ga poštuju i veruju u ono što on radi. Bilo je, dakle, normalno da se obavi razgovor s njim. Ja sam to signalizirao ljudima u FSS. Nenad Bjeković i Vlada Matijašević su obavili razgovor i dr Milutinović je sada deo stručnog štaba. On donosi jednu posebnu dimenziju zato što ima kontrolu tela i glave igrača sa kojima radi još iz mlađih kategorija”.
Povezane vesti - Ma dajte taj gol više!
Uživate podršku FSS i posebno, čini se, Nenada Bjekovića, potpredsednika FSS zaduženog za sportska pitanja.
“Danas verovatno ne bih bio to što jesam da Bjeković 1992, kao sportski direktor Partizana, nije tadašnji Izvršni odbor kluba ubedio da trenersko kormilo poveri meni. Do tada crno-beli su imali svoj imidž kada su u pitanju treneri. I Miloš Milutinović i Ivica Osim, koji su radili pre mene, bili su selektori, a onda sam došao ja, neko ko nije iz tog miljea, neko ko je kroz neki amaterski fudbal i kao trener mlađih kategorija nagovestio neke svoje mogućnosti. Uz to, bio sam i relativno mlad, imao sam 39 godina.”
Nenad Bjeković, pokazalo se, nije imao pogrešnu procenu.
“Da jeste, da nije prepoznao u meni potencijal i kvalitet koji može da nastavi kontinuitet Partizana, stavio bih sebi omču oko vrata. S ponosom ističem da smo imali fantastičnu saradnju tih 10 godina. Žarko Zečević i Nenad Bjeković su bili organizacija, ja proizvodnja. I bila je to jako lepa priča.“
Lepa priča nadograđena uspesima. Da li može sve da se ponovi i sa A selekcijom Srbije?
“Za 10 godina osvojeno je šest titula i tri kupa. Taj ’njegov trener’ koga je on izmislio bio je na ovim prostorima osam puta trener godine. Tako nešto u skorije vreme teško da može neko da ostvari, stigne ili nadmaši. A da ne verujem u to da se i sa reprezentacijom može napraviti uspeh, ne bih bio ovde gde trenutno jesam.”
Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .
Komentari
