INTERVJU MIROLJUB - DUGI DAMJANOVIĆ: Možda su nas zbog košarke Amerikanci i rasturili

Miroljub - Dugi Damjanović bivši je košarkaš i reprezentativac. Nosio je dres beogradskog Radničkog u generaciji koja je na opšte iznenađenje osvojila prvenstvo Jugoslavije u sezoni 1972/73, a zatim i Kup Jugoslavije tri godine kasnije. Igrao je i evropsko finale Kupa pobednika kupova, juniorski šampionat Evrope, bio član reprezentacije Jugoslavije koja je učestvovala na Letnjim olimpijskim igrama 1972. Razgovor počinjemo događajima koji su koliko juče oneraspoložili košarkašku Srbiju, od ovogodišnjeg Svetskog šampionata u Kini...

"S obzirom na to da sam subjektivan, da sam neviđeni navijač, peto mesto na šampionatu sveta za mene je tragedija. Bar sam to tako sebi predstavio. Svi pozvani reprezentativci su došli, što je za selektora i košarkašku naciju bilo više nego sjajno u odnosu na to koliko nas je malo. Imali smo, dakle, moćan tim, trebalo je da na SP budemo selekcija za respekt. I šta se dogodilo? Od svih utakmica, računajući i one pripremne, izgubili smo samo dve. Ali dve najbitnije. Ne znam ko je pogrešio, ako je uopšte pogrešio. Kod Svetislava Pešića to ne bi smelo ni moglo da se dogodi, a da ne govorim kako kod Dude (Ivkovića) to ne bi jednostavno bilo moguće. I kod Saše (Đorđevića) se to ne bi verovatno dogodilo, ali uz uslov da je imao malo slabiji tim, da nije morao da povlađuje pojedincima iz ekipe. Ali jeste."

Da li je trebalo da ode s obzirom na to da je kao selektor imao i vredna ostvarenja, medalje...?

"Pogana je to tema, ne bih da ulazim u to, da govorim o detaljima, jer nisam bio tamo, ne znam detalje. Ono što znam jeste da je najlakše promeniti selektora. Tačno, imao je on uspeha, velikih uspeha kao selektor, ali kod nas je svako mesto osim prvog neuspeh. Prvi ja tako mislim, tako misli i nacija, zato ovo i govorim."

Povezane vesti - Kapiten. Lider.

Košarkaška Srbija nestrpljivo čeka Đorđevićevog naslednika. Da li imate predlog?

"Ne bih da predlažem. Mogu da govorim o profilu. Dakle, nama treba neko ko ima dovoljno autoriteta da ukroti narav i karakter velikih zvezda, neko ko ima manji ego, takođe i neko ko poseduje Sašinu (Đorđević) finoću i lepotu u ponašanju kako bi mogao da povuče reprezentativce da igraju za Srbiju. Shvatite, ovo što nam se dogodilo nije realno, mi smo jedna od retkih belih reprezentacija, mi i Argentina, koja i dalje uprkos svemu fura svoj fazon. U nekim košarkaškim krugovima zbog toga nas zovu rasistima. U Srbiji ima 2.000 košarkaša i od toga treba da napravimo reprezentaciju za poziciju u samom svetskom vrhu. Zato je ovo peto mesto, bez obzira na to šta sam ja subjektivan, ljut i nesrećan, ipak nešto sasvim dobro. Izvinite, Amerikanci imaju više košarkaša nego Srbija stanovnika pa su šampionat sveta završili kao sedmi ili osmi. Mene ne muči toliko plasman na SP koliko to što sve više gubimo svoj košarkaški identitet, nama je u Kini falio vic plejmejker, neko ko bi pravio igru koja nas je od kako znamo za sebe izdvajala od drugih. Ako je to bio Teodosić, mnogo nam je falio, toliko da su drugi neki mogli i da ne igraju. Nedostajao je neko da prelomi utakmicu, da je obrne u drugom smeru."

Ovogodišnji neuspeh mladih reprezentativnih selekcija takođe je žestoko uzdrmao košarkašku Srbiju?

"To što se dogodilo nije neuspeh već tragedija. Takođe je i posledica sistema u srpskoj košarci. Nije se samo prvi tim obrukao, sticaj okolnosti je bio takav da je čak i dobro prošao. Mladim selekcijama, koliko ja znam, ovo se nikada nije dogodilo. Problem nije od juče. Zasnovan je na odnosu Saveza prema klubovima i klubova prema KSS. U srpskoj košarci klubovi vode glavnu reč. Uz napomenu da nisam rasista i da imam kuma crnca, moram istaći da je mnogo crnih igrača u srpskim klubovima i da zbog toga naši malo igraju, odnosno sve manje i manje. Tako gubimo bazu..."

Ogorčeni ste na klubove, zašto i da li s pravom?

"Nama klubovi, što je nedopustivo, vode politiku Saveza. Kad ovo kažem, mislim na predsednika Zvezde i na onog košarkaškog menadžera Ražnatovića. I Partizan nije ništa bolji. Savez bez ljudi od autoriteta je tu jednostavno nemoćan."

Uprkos svemu, naši igrači su i dalje tražena roba na evropskom i NBA tržištu?

" To što se iz nekih klubova neki igrači dobro prodaju ne znači da naši klubovi imaju korist od toga. Takođe ni košarka u celini. Ovo je vreme paradoksa. Pre prvenstva u Kini čak sam napisao da mi ne treba da idemo u Kinu, da mi treba da se pojavimo samo na proglašenju pobednika jer sam toliko verovao u snagu i moć našeg tima da mi je čak i tako nešto palo na pamet. Onda se dogodilo to što se dogodilo. Zbog svega u Savezu niko ne preuzima odgovornost, uglavnom su svi fini, uglađeni, mašu rukama, trljaju ruke, pogotovo ovi u mlađim kategorijama koji sebi više nikada ne smeju dozvoliti takav luksuz od neuspeha."

Kako ocenjujete aktuelno stanje u košarkaškoj Evropi? Ima i onih koji govore kako se korača unazad?

"Greška, košarka u Evropi je u plus fazi, u smislu da je sve bliže Americi. Generalno, Evropa sve više igrača liferuje u Ameriku i Amerika sve više prihvata evropski način igre. Konkretno, Golden Stejt igra jednu košarku koja apsolutno nema veze sa američkom profi košarkom."

Ima i razmišljanja, uz mnogo protivljenja naravno, da jednog dana Evroliga postane nova NBA konferencija?

"Ne volim pristup koji toliko daje prava Amerikancima, to da oni određuju da li nešto može ili ne može, da li hoće ili neće. Tek da se zna, Real Madrid je neko ko bi po pitanju finansija mogao da stane rame uz rame NBA ligašima. Ali, suština je na drugoj strani. U Evropi se do kvaliteta dolazi radom, u Americi kvantitet stvara kvalitet. To su različite filozofije i ne bi trebalo mešati NBA i Evropu."

Uprkos svemu, sve više igrača iz Evrope ima status megazvezdi u NBA ligi. Kako to tumačite?

"I u NBA se menja način razmišljanja, način igranja, evropskim igračima se malo više pušta na volju. Konkretno, Dončiću, Dragiću, Jokiću... Divac je bio rodonačelnik ovog što se danas događa, on je prvi počeo s tom zabavom miliona. Postoji takođe i jedan poseban lik, neko ko je u NBA pravio nešto što je imalo pečat balkanskog inata a dobro se uklopilo u američke potrebe. To je pokojni Dražen Petrović. Iz Evrope je tu još bio i Dirk Novicki kao nešto sasvim novo i evropski autentično, na istoj talasnoj dužini bili su i neki sjajni Španci, Litvanci, zatim Đinobili s osobinama koje su u NBA promovisale argentinsku školu košarke. Ispostavilo se da zemlje gde je košarka ozbiljan predmet imaju zvezde u NBA."

Povezane vesti - Hvala ti Sale!

Balkan, dokazano je, bio je fabrika talenata. Da li je i danas tako i po čemu se toliko razlikujemo od drugih?

"I dalje je tako. Na ovom području, zahvaljujući genetici, zaista se radi ono košarkaški najvrednije. A zašto? Možda i zato što brzo razmišljamo, brže od drugih. Zato i imamo uspeha u sportovima gde igra kratko traje, gde je koncentracija na događanje sat i po ili dva, gde je način razmišljanja brz, gde je igra osnova i gde ima malo igrača na terenu."

Da Vam je neko pre par godina rekao da bi Slovenija jednog dana mogla da bude prvak Evrope u košarci, kako biste reagovali?

" Ne znam, zaista ne znam. Tek tada sam zapravo čuo za Dragića i Dončića, oni su odavde, otišli su gore, trenirali, koliko čujem, mnogo i kad se sve skockalo sa njima i ostalima dogodio se uspeh."

Imali su i vrhunskog trenera koji je danas kandidat za našeg novog selektora. Možda Kokoškov to i bude.

"Možda, ili uz uslov da ne preuzme Hrvatsku. "

Šta bi bilo da je košarkaška Jugoslavija ostala u nekadašnjim granicama?

"Pogledaj ovih pet: Dončić, Dragić, Nurkić, Vučević, Mirotić. Onda Hrvati i kao krem naši iz Srbije. Kakav je to sastav, tu bi najteže bilo biti selektor. Takvima treba selektor kreten, selektor a la Duda, koji bi ih naterao da budu najbolji. Vrhunski kvalitet a sa malog prostora. Možda su nas zato Amerikanci i rasturili."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...