KAO GROM IZ VEDRA NEBA: Zemlja košarke prokišnjava

Košarkaši Crvene zvezde odbranili su titulu šampiona Srbije pobedivši Partizan u nedavno odigranom finalu. Iako se po pravilu to očekuje od "večitih", četvrta utakmica neće ostati upamćena po preterano kvalitenoj košarci i atraktivnim potezima. Ono po čemu ćemo je sigurno pamtiti je što smo imali priliku da svedočimo nečemu što se ne viđa često, pogotovo ne u "zemlji košarke".

"Ostoja tebi utakmica počinje za koji minut, ajde idi na utakmicu molim te, imaš posla. Jedino što je ovde malo hladnije nego tamo (Pioniru). Rešite taj Pionir, da ne slušam više kuknjavu.", prokomentarisao je predsednik Aleksandar Vučić na sednici Glavnog odbora SNS-a, neposredno pred četvrtu utakmicu finalne serije.

Vučić je pod "rešite taj Pionir" mislio na neprirodne uslove u hali sa kojima su se suočavali igrači, treneri, navijači... Zapravo svi koji su prethodnih dana bili tamo i pratili duele večitih rivala i muku mučili sa paklenom vrućinom.

U istoj atmosferi nastavila se i četvrta utakmica. Visoka temperatura, dresovi natopljeni znojem, sparina, nedovoljno vazduha. I tako pune tri četvrtine. Sve do 32. minuta kada je utakmica odjednom prekinuta zbog navijača koji su bacali predmete na teren. Taman kada je sa parketa sklonjeno sve ono što ne treba da bude na njemu i kada su se stekli uslovi za nastavak utakmice, usledio je hladan tuš. Pionir je počeo da prokišnjava!

Da, da... Najveća sportska dvorana posle Arene, počela je da prokišnjava usled nevremena koje je tog dana pogodilo Beograd.

Zaposledni, redari, klinci koji stoje pored aut linije, svi su se razleteli po terenu i počeli da ga brišu kako voda ne bi oštetila parket i kako bi se utakmica što pre nastavila. Na terenu je odjednom bilo više belih peškira, koji su prekrivali bare, nego košarkaških lopti.

Na trenutak je zavladao muk. Igrači, navijači, ali i svi oni koji su pratili utakmicu pored malih ekrana bili su u neverici. Posmatrali su čudo neviđeno. Košarkaški hram, mesto u kojem je odigrano toliko antologijskih utakmica - prokišnjava i to u zemlji košarke, u finalu domaće lige u kojem igraju dva najveća srpska kluba.

I taman kada smo pomislili da smo videli sve, odjednom je trećina tribina ostala bez rasvete zbog udara groma... Scena kao iz filma, ali iz neke jeftino režirane crne komedije. Da nije tužno, bilo bi smešno.

Najveći paradoks u celoj ovoj priči jeste što se sve dešava u hali koja od 2016. godine nosi ime po legendarnom profesoru Aleksandru Nikoliću, čoveku koji se smatra ocem jugoslovenske košarke. Čoveku koji je postavio njene temelje i dao nemerljiv doprinos njenom razvoju. Ako ništa, trebalo bi danas je sramota makar zbog njega.

KLS je i pre ove tragedije bila devalvirana, ali je ipak na osnovu stare slave imala određenu težinu. Pogotovo kada u finalu tog takmičenja igraju Partizan i Crvena zvezda. Međutim, ovo što se pre nekoliko dana dogodilo u Pioniru velika je sramota. Ne samo za klubove, državu, grad, već za sve nas. Dičimo se silnim medaljama, busamo se u grudi kako ćemo na SP u Kini napasti zlato i kako smo prvi favoriti posle Amerikanaca, a u dvorištu nam je poplava. Nemamo uslove da organizujemo finale domaće lige, a želimo da igramo Evroligu i da nam dolaze bogati timovi.

Tog dana crni oblaci nisu se nadvili samo nad Beogradom, već i nad kompletnom srpskom košarkom. Pored svih problema sa kojima nam se klupska košarka suočava, ovo je bio vrhunac. Dopustili smo da od zemlje u kojoj je košarka nacionalni sport, taj isti sport degradiramo u rang lošeg vica. Dopustili smo da ubuduće, pre nego što krenemo u Pionir gledamo u nebo i strepimo od kiše.