Kapiten. Lider.

"Koj ku**c mi hoćemo? Šta mi hoćemo? Niko loptu ne može da uhvati. Ajmo kući, jeb**e se!", besneo je Teodosić prilikom tajmauta u utakmici protiv Brazila, na Svetskom prvenstvu 2014. godine.

Igrala se grupna faza, a utakmica sa Brazilom trebala je da odluči sa koje pozicije ćemo nastaviti takmičenje. Do pomenutog tajmauta, u drugoj četvrtini, Srbija je bila potpuno razbijena, gubila je rezultatom 37:23. Teodosićeve reči u svlačionici bile su šok terapija, jer je ekipa u nastavku zaigrala neuporedivo bolje. Kapiten je odradio svoj posao.

Iako je utakmica na kraju izgubljena, taj tajmaut i reči Miloša Teodosića možda su bile ključne za nastavak prvenstva na kom ćemo osvojiti srebro. Razlog - njegov bes i stav bili su pokazatelj da ekipa ima lidera, nekog ko će je trgnuti kada padne i preuzeti odgovornost kada ne ide. A on je to uvek činio. Čini se da nam je "jedino" to nedostajalo u Kini ove godine. Na prvi pogled tako malo i jednostavno, a ipak presudno.

Kada je postalo jasno da na Svetsko prvenstvo u Kini, zbog povrede, Teodosić neće putovati, tešili smo se činjenicom da ipak nastupamo u sastavu koji, makar po imenima, nije bio jači poslednjih 15 godina. Tešila je činjenica da imamo najboljeg centra na svetu - Bogdanovića, iskusnog Bjelicu, Marjanovića koga gotovo nijedan centar ne može da čuva... Ispostavilo se da nismo bili u pravu. Imamo sjajne individualce, ali nam je nedostajao lider.

Povezane vesti - AMERIČKI NOVINAR: Pre bih gledao Srbiju nego išao na Havaje

Bogdanović je verovatno u životnoj formi, najbolji je naš igrač na prvenstvu čija se želja za pobedom nikada nije dovodila u pitanje. Ipak, Bogdan, barem još uvek, nije lider... A nije ni kapiten Raduljica. Sve su to momci bez premca, kao i ostatak ekipe, ali nijedan ne može da bude injekcija celoj ekipi. Nemaju tu dozu sportskog bezobrazluka, gen kapitena. Kapitenska traka i visok procenat šuta nisu oznake liderstva. Niko od 12 momaka koji su otputovali u Kinu nijeo mogao kao Teodosić da vikne - "Koj ku**c hoćemo?

https://www.youtube.com/watch?v=09tZ-9Mxums

A upravo to nam je bilo potrebno i protiv Španije i protiv Argentine. Neko ko će da vikne, a ostale da bude sramota. Ali da mu pre svega veruju i da izađu na teren i budu druga ekipa. Da budu tim.

Teodosić je specifičan po mnogo parametara. U stanju je da u istoj utakmici oduševi i izludi. I to više puta. Prepoznatljiva genijalnost i često ishitreni potezi, čine da pomislite da konstantno šeta na ivici između genija i ludaka, kao uostalom i svi veliki igrači.

Povezane vesti - OD TEPSIJE BUREKA DO KUĆE SLAVNIH: Jokić veća zvezda od Peđe i Divca

Setimo se uostalom čuvene utakmice protiv Španije 2010. Četvrtfinale, rezultat 89:89, poslednji napad. Vreme je isticalo i na svega četiri sekunde do kraja utakmice,  Teodosić sa više od devet metara pogađa trojku. Preko 11 centimetara višeg Garbahose! Mogao je i da promaši i da ostavi Špancima dovoljno vremena za šut i eventualnu pobedu... Ali Teo ne bi bio Teo da nije probao. Na sreću pogodio je i odveo reprezentaciju u polufinale. U tim trenucima se pokazuje karakter, odgovornost i još nešto...

https://www.youtube.com/watch?v=LepPI8Ex3DA

Iako je imao svega 23 godine, manje od Gudurića danas, pokazao je odlike lidera, a kao lider se rađaš.

Za razliku od Svetskog prvenstva 2014, kada smo bili potpuni autsajderi, u Kinu smo otišli kao favoriti. Velika imena u reprezentaciji, i slab sastav Amerikanaca, dali su nam vetar u leđa da se ponadamo zlatu i da o finalu sa Drim timom. To nas i je i zaslepelo do te mere da zaboravimo da eto i drugi igraju košarku.

Sve je funkcionisalo dok smo deklasirali ekipe poput Filipina i Angole. Ipak, od šamara protiv Španaca nismo mogli da se oporavimo. Protiv Argentine smo pokušali na individualni kvalitet Bogdana, Bjelice i Jokića, ali smo zaboravili da je košarka timski sport. A tim je neko trebalo da poveže... Ukoliko ne može selektor, onda to obično čini trener na terenu, a u ovoj generaciji je to mogao da bude samo Teodosić. Igrač kome će ostatak ekipe slepo da veruje.

SP u Kini je upravo pokazalo svu veličinu Teodosića i na površinu, pored igračkog kvaliteta, izbacilo njegove liderske kvalitete, koje su često bile zanemarivane. Čini se da bi značio i da nije igrao. Makar da je sedeo uz aut liniju...