Milka Forcan: "Svi su pitali šta mi ovo treba"

Sarađivala je sa najvećim svetskim brendovima kao što su “Fijat“, “Najki“ ili “Nivea“. Takođe, učestovala je i u radu brojnih međunarodnih konferencija i događaja poput Svetskog ekonomskog foruma u Davosu ili Evropskog biznis samita u Briselu. Član je i Poslovnog saveta za Jugoistočnu Evropu. Na predlog Društva lobista Srbije svojevremeno je imenovana i na mesto predstavnika za EU.

Zanimljiv podatak iz biografije Milke Forcan je i prisustvo svečanom balu povodom inauguracije Baraka Obame, nekadašnjeg predsednika SAD, što je oduvek u ovakvim prilikama bila privilegija malobrojnih i pažljivo biranih sa cele planete.

Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Znanje iz oblasti marketinga nadgradila je usavršavanjem u Londonu. Govori engleski, služi se francuskim i italijanskim. Supruga je i majka dvoje dece.

Pre mesec dana ponovo je dospela u žižu javnosti odlukom da se priključi radu privremene uprave FK Partizan, kluba koji preživljava možda i najturbulentnije dane i višedecenijskoj istoriji.

“Ovo je najkrupniji izazov do sada u mojoj karijeri. Ceo život govorim kako neću u politiku, a onda uđem u nešto što je na gorem glasu od politike. Mislim naravno na srpski fudbal. Zato su se i prve reakcije mojih prijatelja i ljudi koji mi žele dobro svodile na pitanje šta ti to treba ili poruke budi oprezna, pazi se.“

Kažete da su Vas ispratili kao da idete na front?

“Ne bi smeo da postoji znak jednakosti između sporta i kriminogenih aktivnosti. Ali čini se da postoji i to nije normalno.“

U svet sporta zakoračili ste, čini se, već prvog dana svog radnog staža?

 “Moje prisustvo bilo je vidljivo uglavnom kroz sportski marketing. Kompanija u kojoj sam počela karijeru bila je sponzor nezaboravnog košarkaškog turnira Trofej Beograda, zatim i Beogradskog maratona kao i niza drugih sportskih manifestacija. Četiri godine obavljala sam i funkciju potpredsednika Teniskog saveza Srbije kojim je rukovodio Boba Živojinović. Bila sam uključena i u vaterpolo, njihov FINA kup. U lepom sećanju ostala mi je akcija ’Vratimo sport u škole’ kada smo osnovcima iz cele Srbije donirali opremu, lopte, golove, koševe i brojne druge rekvizite.“

Sada ste deo privremene uprave FK Partizan od koje se mnogo očekuje.

“Mislim da će se vrlo brzo videti neki rezultat našeg rada. Da li mi možemo da saniramo u potpunosti stanje u Partizanu, ne možemo. Jasno je i javnosti da je to nemoguća misija. Bitno je, međutim, da Partizan što pre prodiše i uđe u fazu oporavka i vidljivog boljitka.“

Da se ovaj poziv dogodio pre dve ili tri godine, kako biste reagovali?

 “Sigurno je da u svemu ne bih učestvovala. Međutim, ovog puta poklopio se neki moj i privatni i životni tajming, tako da sam prihvatila izazov. Presudilo je i to što je poziv da se u sve uključim došao od gospodina Rasima Ljajića koji na javnoj sceni uživa ugled umerenog, pristojnog i iznad svega stabilnog političara. Naravno, kada donosite ovakvu odluku, razmislite i o tome da li biste mogli da sarađujete i budete deo tima čoveka koji vas poziva.“

Šta je još ubrzalo vašu odluku?

“Informacija da će u sve biti uključena i klupska legenda Peđa Mijatović kome će u tom timu sa jasno preciziranim zadacima pripasti sportski, odnosno stručni resor. Peđa Mijatović u kombinaciji sa Dankom Lazovićem, priznaćete, ne zvuči samo dovoljno prestižno, već je i garancija da su deo tima neki ljudi čija imena i prezimena u svetu fudbala imaju težinu.“

Uz sportski resor, tu su, računajući i Vas, i osobe od imena i u nekim drugim za funkcionisanje kluba bitnim segmentima.

“Prvi odabir kadrova je dobro napravljen, svaki resor je pokriven. Međutim, moram da priznam da je na moju odluku da se u sve uključim uticalo i to što je reč o privremenom organu. Sve ne bih prihvatila da je u igri bila funkcija s dužim rokom trajanja s obzirom na to šta nas u narednom periodu sve čeka u smislu velikih teškoća, pritisaka i svega drugog. Mi zapravo imamo legitimno vreme od šest meseci da prepoznamo da li i zaista možemo nešto da radimo i uradimo i koliko brzo idemo napred. U tom smislu neću imati bilo kakav problem da posle šest meseci, ukoliko naravno shvatim da to nije posao za mene ili da u našem radu nema pomaka, iz svega izađem.“

Srbi vole da zaviruju u tuđ tanjir, pa i novčanik. Ako nije tajna, koliko ćete zarađivati?

“Nas sedmoro se dogovorilo još prvog dana da u narednih šest meseci radimo pro bono. I radićemo maksimalno angažovano na vraćanju imidža kluba. Hoćemo da svi shvate da su sada u Partizanu neki ljudi koji žele dobro klubu. Svi smo u svom biznisu i životima ostvareni, nikom nije od nas u interesu da svoj lični interes stavi iznad klupskog.“

Da li ste možda prisustvo u revitalizaciji kluba nečim uslovljavali?

“Imam dovoljno iskustva, poznajem i situaciju u zemlji i pratim je kroz periode različitih vlada i političara. Jasno mi je i kako mnoge stvari funkcionišu, u tom smislu nisam naivna. Otuda je i moje prvo pitanje gospodinu Ljajiću bilo zapravo molba da dobijem iskren odgovor da li je sve zamišljeno tako da mi tu statiramo i popunjavamo neki broj ili da stvarno radimo. Takođe sam dodala i da mene u ovim godinama i sa karijerom koju imam ne zanima da budem statista, da mi funkcija kao funkcija ne treba ili bilo šta drugo što je pro forme. Odgovor je bio vrlo decidan, odnosno da niko nije tu forme radi, već sa jasnim zadacima.“

I Vi ste u sve to poverovali?

“Hoću u to da verujem. Postojale su tu i analize koliko u sve mogu da se uključim s obzirom na neke nove poslovne ideje, privatan život, posao koji sam započela u inostranstvu. Međutim, ako sam prihvatila rad u privremenoj upravi, onda druge aktivnosti moraju da sačekaju i ovo ću više nego ozbiljno da radim. Partizan je veliko ime, klub sa istorijom, tradicijom, emocijom i tu ne sme da bude površnog pristupa.“

Iza Vas su tri nedelje i malo više dana prisustva u klubu. Da li su Vam sada neke crno-bele slike možda jasnije?

“I bukvalno od jutra do mraka, čak i kad dođem kući, telefoniram, čitam ugovore i razne papire. S jedne strane, sve izgleda teško i nemoguće, ali sam uprkos svemu shvatila i to da Partizan kao sportski klub, kad se ugase semafori, ima sva odličja korporacije ili kompanije. Sve te službe koje podrazumevaju uspešno vođenje kluba nisu u toj meri različite od, da tako kažem, uspešnog vođenja bilo kog drugog sistema. Problem Partizana je što se klubom u godinama iza nas nije upravljalo kako treba.“

Budite za nijansu konkretniji?

“Ne pričam o sportskim rezultatima, već o ljudstvu i zaposlenima, načinu kako su stvari funkcionisale ili kako su se održavali objekti, kako su se dugovi gurali pod tepih, kako se radio marketing i potpisivali ugovori, kako se ispuštao prihod od propratnih aktivnosti. Sve to i mnogo drugog se nije radilo na način kako se radi u uređenim sistemima. Svoje angažovanje vidim upravo u tom delu, ali i svim drugim klupskim segmentima osim sportskog.“

Šta ste zatekli kad ste počeli da radite, kakvi su konkretno bili prvi utisci?

“Najsnažniji utisak na mene je ostavila atmosfera unutar kluba koja je realno rezultat trenutnog stanja u Partizanu. Sve to, utisak ne vara, nadograđeno je strahom i nelagodnošću kod zaposlenih pošto je od našeg ulaska u klub u opticaju i priča o racionalizaciji i smanjenju broja ljudi. Sigurno je da se nećemo ogrešiti o one koji zaista rade i čija je uloga jasno definisana. Oni nemaju razloga da se brinu. S druge strane, moram da kažem da postoji i jedan broj zaposlenih za koje niko ne zna ni ko su ni gde su. Kada smo prelistavajući spiskove pitali ko je ovo i šta radi, niko nije znao. Svesni smo naravno da je tu bilo i raznih ustupaka, činjenja i čega sve ne, ali je takođe jasno da Partizan ne može unedogled da funkcioniše po sistemu kako je to bilo nekad.“

S obzirom na nedomaćinsko poslovanje i neznanje u rukovođenju, bilo je govora i o stečaju, odnosno likvidaciji kluba.

“To su reči, u stručnim i bitnim krugovima pominjale su se dva puta, koje su meni kao nekom ko voli i navija za Partizan zvučale strašno. Naprosto zato jer ne mogu da zamislim da se priča o gašenju kluba kakav je Partizan. Na kraju, i to je jedan od razloga zašto sam prihvatila rad u privremenoj klupskoj upravi.“

I pre dolaska znali ste da su uz sve drugo takođe i dugovi Partizana i te kako veliki?

“Naravno da smo znali da je dug 50 miliona evra i to nije tajna. Taj dug neće biti lako vratiti, još teže će biti možda uneti u klub svež novac, ali uprkos svemu mislim da ima prostora za boljitak uz profesionalnije upravljanje i manje odlive novca.“

Stručnjak ste za marketing, da li Partizan u vremenu koje dolazi može računati na novac od sponzora?

“U ovom trenutku kad su sponzori u pitanju vi ste u začaranom krugu jer sponzor želi spektakl, navijače i brojnu publiku, na kraju i rezultat. Koliko juče bio je prisutan bojkot navijača zbog uprave, utakmice je gledalo 300 ili 400 ljudi u proseku, a kada je tako onda je razumljivo i pitanje kome to može da bude zanimljivo u marketinškom smislu. Dakle, reč je uzročno-posledičnoj vezi. Naravno da je prioritet svih prioriteta rezultat i ono što se ostvaruje na terenu. Posle toga lančano se zavrti sve ostalo, postajete zanimljiviji ne samo sponzorima, već i kao medijum za razne marketinške akcije i pakete. Mislim da ima prostora za veliki iskorak napred. U ovom trenutku je na našu veliku žalost problem praktično sve čega god da se uhvatite.“

Čak je to i do juče velelepni Zemunelo?

“Urušen je klupski dragulj, iz kog razloga, to je neka druga tema, ali u svakom slučaju uništen je resurs na koji je klub kroz prodaju talentovanih igrača mogao da se osloni. I te kako sam dobro upoznata kolika je to bila vrednost i sada je na nama, mislim pre svih na Mijatovića i Lazovića, da omladinskoj fudbalskoj školi na Teleoptiku vratimo poljuljani ugled.“

Ipak, Partizan nije bez naslovnog sponzora. Ima i neke druge sponzorske ugovore?

“Zatekli smo 18 ugovora uz napomenu da su više od polovine kompenzacioni. Neki smatraju da su kao takvi manje vredni, ali kad je urušen imidž kluba ne možete ni da očekujete više. Ljudi naprosto reaguju po principu zašto bismo mi davali pare kad se dešava to i to. U prevodu ‒ na lošem smo glasu. Zato i jeste naš i moj zadatak broj jedan vraćanje vere u Partizan i generalno saniranje baš tog narušenog imidža kluba.“

Uprkos tome što je Partizan nalik na pacijenta na aparatima, klupski brend ne bledi?

“Ime je i dalje naš najveći resurs. Raspolažemo armijom navijača, njihovom ljubavlju i emocijom. Ja to i te kao dobro prepoznajem jer sam i sama deo te priče, taj navijač i neko ko je iz porodice navijača Partizana. To je nemerljiva vrednost. Danas se svaka firma bori da stekne bazu kupaca, promoviše lojaliti kartice, plaća baze podataka i instrumente kako da se stvore lojaliti klubovi, a vi to u Partizanu jednostavno imate. To je moćan resurs koji nije kanalisan i upotrebljen na pravi način uprkos tome što bi mogao da predstavlja neverovatnu snagu kluba.“

Marketing FK Partizan je trenutno u startnom bloku, kad se kreću u sprint?

“Za neke ozbiljne cifre, ozbiljne razgovore o paketima sponzorstva i tako dalje je u ovom trenutku rano. Prvo morate da pokažete da ste se konsolidovali, da su urađene neke reorganizacije, da tu stvarno neko vodi računa o svemu tome, da nisu više privatni interesi ispred interesa kluba, nego da su interesi kluba iznad svega i onda kad se klub polako bude repozicionirao, onda je realno pričati i ozbiljnijim oglašivačima, sponzorima i tako dalje. Mislim da je u ovom trenutku najvažnije zaustaviti urušavanje imidža Partizana koje traje dosta dugo.“

Pretpostavka je uz podosta kontroverzi i nekih nelogičnosti u odnosu na druge?

“Pravila sam i malu analizu šta su generalno prihodi klubova u Evropi i svetu. Pored transfera igrača, najveći deo se ostvaruje kroz marketing, TV prava, prodaju ulaznica, pića i hrane, odnosno suvenira i brendiranih stvari sa grbom kluba. Mislim da je Partizan jedini klub u Evropi koji nema svoj šop, onaj na stadionu pripada sportskom društvu. Meni je to neverovatno i zalagaću se za to da fudbalski klub ostvari prihode i ovim putem, ali i da ujedno potencijalnim kupcima omogućimo lakšu kupovinu možda otvaranjem butika u centru grada ili da kupovinu obave nekim drugim kanalima prodaje. Zamislite samo koliko bi ljudi nešto kupilo da im je to dostupno. Ne moraju baš svi da dođu do stadiona. Pri tom postojeći klupski šop na stadionu, u trenutku kada se očekuje najveća prodaja, dakle na dan utakmice, iz bezbednosnih razloga je praktično zatvoren. Preciznije, kroz minimalan otvor moguće je nešto i kupiti. Razumem bezbednosne razloge, ali postoje i načini kako se to reguliše.“

Svetski ste putnik, kako to izgleda u Evropi?

“Uzeću Minhen kao primer. Nije se desilo da odem i da za familiju ili prijatelje nešto ne kupim u prodavnici Bajerna, u šopu koji je na Marijen placu, dakle u centru Minhena. Isto važi i za Španiju. Iz Barselone sam donosila suvenire Barse, a iz Madrida Reala. To je onako na prvu loptu, ali je sasvim dovoljno da se uverite kako je i ovo Partizan ispuštao kao moguć izvor prihoda.“

Mislite da ima dovoljno zainteresovanih, kupovno moćnih?

“Navijanje je emocija, nešto što nadvladava racio. Partizan ima tu armiju ljudi koja se lako aktivira kad shvati da se dešava nešto lepo. Na utakmici sa Čukaričkim imali smo na tribinama 18.000 ljudi. Među njima i mnoge koji su doputovali iz drugih gradova. Čovek iz Crne Gore je sa ženom i troje dece, svi su bili obučeni u crno-belo, doputovao u Beograd samo zbog utakmice. To nema cenu, to je taj moćni resurs, emotivni i navijački. Na tome treba graditi sve ostale aktivnosti.“

Naredne godine obeležićete 80 godina od postojanja kluba.

“I obeležiti i nadam se proslaviti, ali i još jednom i sve podsetiti da su iza nas tradicija, slavni dani i ime koje je bez obzira na godine loših rezultata bilo nemoguće izbrisati.“

Biće to veliki izazov i za marketing kluba. Da li imate marketinški tim za tako nešto?

“Imamo u klubu postojeće timove i strukture. Radili smo na analizi i tražili odgovor kako sve to funkcioniše i ko šta i kako radi. Sada se sprema nova sistematizacija radnih mesta koja će redefinisati i broj ljudi, odnose i zaduženja. Kompletan aparat osvežićemo i novim ljudima, onima koji su se ponudili da iz ljubavi prema Partizanu rade pro bono. Otvoreni smo i za nove ideje i nove ljude i već sa mnogima na tu temu razgovaramo.“

Šta je sa medijima?

“I za medije smo otvoreni. Namera nam je da redefinišemo odnose i u PR službi i u marketingu. To je jedna od klupskih grana na kojoj treba dosta da se radi.“

Već na startu učinjen je i prvi korak na poboljšanju odnosa sa SD Partizan.

“Odnosi su u prošlom vremenu bili opterećeni raznim konfliktnim situacijama koje su kulminirale sudskim tužbama. Našim dolaskom sve međusobne tužbe su povučene. Uklonjene su i fizičke prepreke u smislu rešetaka i ostalog što je bila žalosna karakteristika prethodnog perioda. Ako bude dovoljno pameti, razumevanja i malo sreće, vrlo brzo funkcionisaćemo ponovo kao složna crno-bela porodica.“

Kurs se očigledno menja, kako komentarišete dogovoreni ručak Peđe Mijatovića i Zvezdana Terzića?

“Kao pionirski pokušaj Peđe Mijatovića. Zagriženi tvrde da je to minus i slabost, dok oni drugi, na svu sreću, u svemu prepoznaju odliku velikih ljudi i njihovu širinu. Lično mislim da je situacija u odnosima dva velika kluba do te mere kontaminirana i da je neki pomak jednostavno morao da se dogodi.“

Koliko navijači pokazuju dobru volju da se i na tribinama vaspostavi jedinstvo?

“Ne mogu da prepoznam bilo čiji interes, da li su ekstremne grupe navijača ili bilo ko drugi da je u pitanju, kome ogovara katastrofalno stanje u Partizanu. Sve to analiziram već duže vreme i pod pritiskom raznih priča, insinuacija i svega drugog. Da bi ljudi imali interes, čak i da bi ostvarivali lični interes koji naravno da postoji, mora mašina da radi, mora da se nešto vrti da bi na to mogli da se naslone i lični i opšti i svi ostali interesi. Kada dođe do gašenja, ko će sutra imati interesa od takvog Partizana. Tako nešto ne odgovara ni menadžerima, takođe ni navijačima, na kraju ni državi.“

Dolazimo i do tog čuvenog pitanja odnosa države prema klubovima kao što su Partizan i Zvezda.

“To je uvek neka sporna tema, ali s druge strane i Zvezda i Partizan su državni klubovi i ne vidim šta je sporno kada država pomaže državni klub. Sporno je to što su se te pare možda nenamenski trošile, ali da država u nekom trenutku pomaže to je apsolutno prihvatljivo jer je i za Srbiju i te kako bitno da ima vrhunske klubove. Da li vi mislite da bi za državu Srbiju bilo dobro da se Partizan ugasi? Ne bi. U Evropi klubovi jesu privatni, ali nemački privredni nacionalni simboli ulažu u nemačke klubove. ’Audi’ sponzoriše Bajern Minhen, ’Dojče telekom’ takođe. I šta je tu sporno? Ovde se postavlja pitanje zašto bi ’Telekom’ pomagao Partizan, a ja pitam ‒ a zašto ne bi.“

Da li će možda biti podnošenja krivičnih prijava protiv onih koji su loše upravljali i napravili rasulo, na kraju i povelik dug?

“Nismo mi istražni organ. Mi smo privremena uprava. Ono što budu eventualno tražili nadležni organi od nas mi ćemo dostaviti, ali, ponavljam, nismo mi ni tužilac ni sudija. Na kraju, mi nismo ni nadležni za to.“

Šta je najveći startni hendikep privremene uprave?

“Baš to što mi u ovom trenutku nemamo komfor, što gasimo požare, reprogramiramo dugove, što nemamo dovoljno vremena ni uslova da se bavimo razvojnim stvarima i da eventualno uređeni sistem nadograđujemo u smislu novih profitabilnih projekata i marketinških aktivnosti. Da je tako, bilo bi divno. Nažalost, fudbalski klub je trenutno, kako je to Rasim Ljajić slikovito rekao, nalik na Urgentni centar. Ljudi samo ulaze se problemima, dolaze sa računima koji su godinama nagomilavani, pričom o puštanju menice i onom kako nešto mora hitno da se plati uprkos tome što je to dug iz 2016. Ako jeste, zašto mora da se baš sada plati? To su ti neki pritisci kojima smo svakodnevno izloženi i koji nas, moram to da naglasim, sprečavaju da se kreativno bavimo ovim o čemu pričamo. Međutim, ja se nadam da će se iz ovog vanrednog stanja brzo izaći. Trenutno paralelno radimo na rešavanju nagomilanih starih problema, ali i uspostavljamo novi pristup, promovišemo nove ljude, energiju i nove pravce.“

Puno toga je već urađeno?

“Urađeno je dosta konkretnih stvari, ali je to tek početak. Mora još puno toga da se uradi. Istina je takođe i da ne možete nešto što je godinama urušavano preko noći da vratite u normalno stanje.“

A šta ako se uprkos Vašim dobrim namerama, a u nedostatku strpljenja, sa tribina zaori uprava napolje?

“Koliko sam obaveštena, nikada nijedna uprava nije stavila tačku na mandat bez ovih povika navijača koji su u principu vrlo dobro informisani o dešavanjima u klubu. To je naprosto deo folklora tribina koji i mi na neki način očekujemo, ali nadam se da taj trenutak neće tako brzo doći ili se možda neće nikada ni dogoditi.“