Miloš Teodosić - vetar je to...

Za mnoge, danas velike i uvažene, Valjevo je bilo baza odakle su se otisnuli za svojim snovima. Za neke su ti snovi bili sloboda, za druge znanje, obrazovanje, dokazivanje, a za Miloša je to bila košarka.

Za nju se opredelio zbog starijeg brata, a prve ozbiljnije košarkaške korake napravio je pod trenerskom palicom Milovana Teofilovića koji ga je odvukao od fudbala i belih rukavica.

Kao golman na travnatom terenu nije bio trkač, fizikalac, a isti je ostao i kada je promenio podlogu. Međutim, ništa od toga, pa ni činjenica da ne spada u najveće košarkaške radnike, Miloša Teodosića nije sprečilo da postane jedan od najboljih plejmejkera današnjice. Jer imao je ono sa čim možeš samo da se rodiš – vanserijski talenat i oko za ono što drugi ne vide.

Šarenac, Nedović, Kalinić... Ko je sve podržao Teodosića

Reprezentacija Srbije

Reprezentacija Srbije

Sport 09.08.2022. 11:32

Šarenac, Nedović, Kalinić... Ko je sve podržao Teodosića

Trag lidera ostavio je gde god je igrao u Evropi, od Moskve, preko Atine do Bolonje gde je i danas. Ali najdublji je ostavio tamo gde se košarkaški postaje besmrtan, u reprezentaciji.

Deo nacionalnog tima bio je više od decenije i po. Bio je nezamenljiva karika kako za Ivkovića tako i za Đorđevića, a na terenu vođa koga su svi pratili. Lider generacije.

Reprezentaciji je dao mnogo. Od ključnih poena, asistencija za špice, požrtvovanosti, ali najviše je dao svojim primerom kako se treba i mora ophoditi prema nacionalnom dresu. Taj primer ostavio je u amanet onima koji će tek put reprezentacije.

Odazivao se svaki put kada je mogao, ali i onda kada bi mnogi na njegovom mestu odbili, na jednoj nozi.

Odlukom Svetislava Pešića da Miloša Teodosića izostavi sa spiska igrača na koje računa za predstojeće Evropsko prvenstvo reprezentativna karijera Miše iz Valjeva se verovatno završila.

O Pešićevoj odluci nećemo ovog puta. Prvo, u selektora se ne "puca“ pred veliko takmičenje, ali ni kapiten nije zaslužio da ga neko zaseni, makar ne u ovom tekstu.

Teo je bio i ostaće lider jedne generacije. Možda uz ovu generaciju ne stoji prefiks zlatna, ali ćemo je pamtiti kao onu koja je vratila košarku kući i san da Amerikanci nisu nepobedivi.

Na sreću svih nas, Teodosić je na vreme skinuo golmanske rukavice i zaplesao košarkaškim terenima. Reprezentaciji i njenim navijačima pružio je nezaboravnih 15 godina i poteze koji će se tek prepričavati.

Kao onda kada je pogodio preko Horhea Garbahose, izribao saigrače na čuvenom tajmautu ili kada je Amerima prodao onu foru. I sve je to radio u prepoznatljivom maniru. Često neobrijan i razbacane kose, nezainteresovanog pogleda... Ali sa erupcijom emocije u sebi. Miran, staložen, prepoznatljive slobode i kreativnosti koju je nemoguće obuzdati.

Ne pamte se baš svi kapiteni. Ali sa Teodosićem to neće biti slučaj. Jer bio je tu i bio je isti i u pobedama i porazima.

Koliko je veliki i koliko je značio reprezentaciji shvatili smo tek kada je došao kraj. Zapravo, to su nam pokazali drugi. Svi oni koji su stali uz njega. Od onih kojima je u srcu crvena, ali i onih koji vole crnu boju. Od Mute, Šarenca, Kalinića, Nedovića, Markovića... pa do svih onih koji su zajedno sa njim uglas otpevali "Jednoga dana žaliće mnogi što ga više nema...“