Odlazak kapitena i velikog borca

Kada je objavljena vest da je Dejan Milojević doživeo srčani udar, pred očima mi je bljesnuo trenutak kada sam pre 14 godina primio vest da je Deki odlučio da okonča košarkašku karijeru. 

Bilo je to u godini kada je po drugi put trebalo da obuče crno-beli dres, ali godine profesionalnog bavljenja sportom su rekle da je dosta. Te 2009. godine u intimnom opraštanju od Dekija kao velikog košarkaša prisećao sam se sjajnih momenata iz njegove karijere, srećan što sam imao priliku da ga gledam uživo... Dominirao je ispod koša kao malo ko pre, ali i posle njega.. Bio je oličenje sportiste, fer pleja. Pravi ratnik koji je krvario kolena za svaku loptu.

Pamtim ga i pamtiću ga velikog borca, kao čoveka koji nije poznavao bol, po onom meču protiv Olimpijakosa, kao jednog od najsnažnijih košarkaša, ali pre svega kao čoveka koji se uvek smejao. Gospodina i šmekera od koga je uvek moglo nešto pametno da se čuje. 

Život je hteo da, bezobrazno brzo, dođe i do drugog rastanka. Ovog puta se od Dejana Milojevića, velikog čoveka, opraštamo zauvek. Preminuo je u 46. godini. Srce ljudske gromade nije izdržalo. 

Dejan Milojević je rođen 15. aprila 1977. godine u Beogradu. Imao je sjajnu košarkašku karijeru koju je počeo u Beovuku. Igrao je za FMP, Budućnost, Partizan, Pamesu, Galatasaraj, da bi se na kraju ponovo vratio među crno-bele. Blistavu košarkašku karijeru krunisao je zlatom sa reprezentacijom SR Jugoslavije na Evropskom prvenstvu 2001. godine.

Na sreću svih ljubitelja košarke, odlučio se za trenerski posao. Kao trener je radio u Megi, Budućnosti, a od 2021. godine bio je član Golden Stejta. 

Srbiji je kao košarkaš dao mnogo, a kao trener je tek trebalo. Kada god bi se povela priča o naslednicima Svetislava Pešića i Željka Obradovića, Dejan Milojević, bi prirodno, bio prvi na listi.

Deki neće ostati upamćen samo kao jedan od najdominantnijih krilnih centara sa ovih pristora, niti kao čovek pored kog je Nikola Jokić košarkaški stasao. Nikada nije bio najbolji, ali je bio jedan od retkih koga su podjednako cenili i voleli i navijača Partizana i Crvene zvezde... Ali i svi drugi koji su imali priliku da sa njim rade ili uživaju u njegovom radu. Svi oni se danas opraštaju od velikog Dejana Milojevića. 

Bio je kapiten, bio je borac, bio je ljudska gromada... Bio je čovek koji je našem narodu mogao još mnogo da pruži, ali koji je ostavio toliko da nikada ne bude zaboravljen.