Sport
12.09.2021. 10:00
Zoran Šećerov

Cilj je blizu

Piksijev počasni krug: Na korak od Šampionata sveta u Kataru

Dragan Stojković Piksi 11.9.2021.
Izvor: Starsport / Srđan Stevanović ©

Naš fudbalski selektor davno je naučio da pobede ničemu ne uče, ali zato porazi donose mudrost. On je svoju mudrost nadgradio u Japanu kao fudbalski trener. Sada je u poziciji da kao selektor trči svoj počasni krug 14. novembra kada utakmicom protiv Portugalaca kvalifikacije budu i zvanično za Srbiju završene.

Počivši i u fudbalskom svetu poštovani Radomir Antić je „orlove“ odveo u Južnu Afriku, Slavoljub Muslin u Rusiju. Obojica na Mundijal. Isti zadatak imao je i Siniša Mihajlović, ali Srbija nije bila učesnik Šampionata sveta u Brazilu 2014. Tog trenutka fudbalskoj naciji kakva je srpska bilo je teško da preživi krah sopstvene iluzije, ali nije se imalo kud. Više od igrača, priznala je fudbalska Srbija, grešio je selektor Siniša Mihajlović. Srbija je uz bilans od četiri pobede, dva remija i četiri poraza, kao i nekoliko infantilnih poteza selektora u pokušaju, završila kao treća u grupi. Mihajlović je podneo ostavku. Onima koji su mu ukazali poverenje nije falilo ništa.

Naredne godine ili 2022. domaćin Svetskog šampionata u fudbalu biće pretopli i za fudbalsku čaroliju nepodobni Katar. Zbog svega biće to prvi šampionat planete koji će se igrati u klimatizovanim uslovima. Kvalifikacije su u toku. Četvrte za šampionat sveta od kako je Srbija samostalna država. Nacija drhti uprkos činjenici da su srpski reprezentativci, predvođeni velikim Piksijem u ulozi selektora, na korak od cilja. O strepnji s razlogom ne treba trošiti puno reči jer ne bi bilo prvi put da srpski nacionalni tim od gotovog napravi veresiju.

Jedan od dokaza da je tako nešto moguće uvek i u svakoj prilici je i meč „orlova“ u Dablinu. Dobijenu utakmicu s bezbroj neiskorišćenih šansi Piksijevi izabranici pretvorili su u remi protiv Republike Irske. Vodili su, stvarali šanse i promašivali. Do kraja kvalifikacija Srbiju čekaju dueli sa Luksemburgom u Luksemburgu, Azerbejdžanom u Beogradu i Portugalcima u Lisabonu. Da nema optimizma, bio bi ovo, za one koji sve o fudbalu znaju, pretežak raspored. Ali kako ga ima, ovog puta s apsolutnim pokrićem, sasvim je moguće da će poslednji meč odlučivati ko direktno ide u Katar, a ko će pasoše vizirati kroz baraž. U ovom momentu nije suvišno znati i to da ne bi bio ovo prvi put da Srbija izlazi kao pobednik iz kvalifikacione grupe u kojoj nije bila favorit. Takođe, i da je kroz baraž znala da stigne tamo gde je krenula.

„Važan je 4. i 7. septembar“, govorio je selektor Piksi Stojković posle prve runde kvalifikacija i tri odigrana meča.

Dragan Stojković Piksi 11.9.2021.
Izvor: Starsport / Srđan Stevanović ©

Bio je u pravu. Mislio je na susrete s Luksemburgom i Republikom Irskom u kojima nije bilo važno samo pobediti ili sačuvati svoju mrežu. Trebalo je na oba meča dokazati i da fudbalski vrediš, da znaš da igraš podjednako dobro u gostima kao i kod kuće. „Orlovi“ su kod kuće dobili, u gostima su osvojili samo bod uprkos činjenici da su i zaista zaslužili tri. Igrali su dobro da bi se na kraju dogodila greška koja je jednog od junaka, Milinković-Savića, pretvorila u tragičara. U fudbalu se to jednostavno događa. Međutim, taj kobni trenutak nije glavni utisak s utakmice. Ono što će se još dugo pamtiti jeste lakoća s kojom su uz bogat repertoar fudbalskog majstorluka Piksijevi momci stvarali brojne šanse.

Receptura dobrih igara srpskog nacionalnog tima u dosadašnjem delu kvalifikacija za SP, pokazalo se, utemeljena je na ofanzivi. Šteta što u Dablinu brojne šanse nisu bile krunisane i golovima. Ali, ništa nije izgubljeno. Ono što se propusti na jednom meču nadoknadi se već na sledećem ili nekom od sledećih. Bog uzima, ali i vraća.

„I prvo i drugo poluvreme odlično, igrali smo fantastičan fudbal. Obično ekipa koja je bolja i dominira i ne iskoristi šanse – ne pobedi. Nismo postigli gol, a sami smo sebi dali gol. Idemo dalje“, izjavio je u Dablinu srpski selektor.
 

Sa Antićem i Muslinom srpski reprezentativci su 2010. i 2018. kvalifikacije završili kao prvi u grupi. S Piksijem bi mogli isto da ponove. Ukoliko im to pođe za nogom, ne bi bilo dobro, za fudbalsku Srbiju i srpske selektore generalno, a najviše za reprezentaciju koja je još u potrazi za samom sobom, da Piksi kao selektor doživi tužnu sudbinu Antića i Muslina. I jedan i drugi su posle ostvarenog uspeha, u ime despotije srpskog tipa, dobili otkaz, a da oni koji su im otkaze uručili nisu snosili nikakve posledice. I ovo nije bilo ništa drugo osim ilustracije koliko je srpski fudbal i tada bio bolestan. Na svu sreću, i dalje je uprkos dijagnozi hroničnog bolesnika – živ. Bilo bi dobro da, makar i takav, doživi i preživi i Katar. Ono što je za Piksija dobro jeste to da obezglavljena nacionalna fudbalska federacija u ovom času nema predsednika. Bez njega, misli se na genijalca kome je sve dopušteno i koji ni za šta nije odgovarao, očigledno srpski nacionalni tim može.

Dragan Stojković Piksi 11.9.2021.
Izvor: Starsport / Srđan Stevanović ©

Nije zgoreg napomenuti da Piksi odlično zna šta znači neuspeh u kvalifikacijama. Treba podsetiti na podatak da se reprezentacija u vreme kada je Dragan Stojković bio predsednik nacionalnog fudbalskog saveza nije plasirala na SP 2002. koji je odigran u Japanu i Južnoj Koreji, odnosno Šampionat Evrope 2004. godine. Moguće je da je nekadašnji fudbalski virtuoz još tada spoznao istinu da pobede ničemu ne uče, ali zato porazi donose veliku mudrost. On je svoju mudrost, posle neuspeha kao fudbalski radnik, dodatno nadgradio u zemlji samuraja kao trener. Sada je u poziciji da kao selektor trči svoj počasni krug. Možda već u oktobru kada se nastavljaju kvalifikacije ili 14. novembra kada utakmicom protiv Portugalaca budu i zvanično za Srbiju završene.

Kada je 3. marta 2021. imenovan za selektora, Stojković je posle svih omalovažavanja koja je poslednjih godina doživeo u rođenoj zemlji i Crvenoj zvezdi, klubu koji je najviše voleo, prvo sebi dokazao da i dalje ima inata negde u njemu, a onda je na pitanje da li će Srbija zaigrati na Mundijalu u Kataru srpskoj fudbalskoj naciji željnoj uspeha poručio:

„Borićemo se u kvalifikacijama za prvo mesto. Moramo da verujemo u to da tako nešto i možemo.“
 

On, večiti pobednik, verovao je još pre početka kvalifikacija da je tako nešto moguće. Reprezentativci su u isto poverovali nešto kasnije. Ili tačnije u trenutku kad su počeli da pobeđuju. Zašto? Možda i zato što im je selektor Stojković, autoritativno i bez podignutog tona, saopštio šta moraju da imaju na umu kad istrče na teren. Piksijeva poruka izgovorena između četiri zida svlačionice glasila je:

„Pobeda nije sve, već jedino što postoji.“

Dragan Stojković Piksi 11.9.2021.
Izvor: Starsport / Srđan Stevanović ©

I pobede, rezultatske i svake druge, počev do one da je većina reprezentativaca uspešno nadvladala sopstveni ego, počele su da se nižu. Bili su zadovoljni i fudbaleri i sve više od brojnih praznih obećanja umorna fudbalska nacija kojoj je Piksi preuzimajući reprezentaciju poručio:

„Verujem da možemo da igramo fudbal na način na koji ljudi žele da nas vide.“

Nije to bila prazna priča. Utakmice su pokazale da Dragan Stojković Piksi i te kako dobro zna šta hoće. Takođe, i koliko svaki njegov izabranik fudbalski vredi. Nacija se već na startu kvalifikacija uverila u još nešto što nije bila filozofija prethodnih srpskih selektora. Piksi se predstavio kao jedan od onih stručnjaka koji reprezentaciju vodi po principu „neka protivnik misli o nama, a ne mi o njemu“.

Dejan Švaba Đurđević, srpski trener s internacionalnim iskustvom i selektor mlađih selekcija, konstatuje: „Piksi je na dobrom putu. Ova i ovakva reprezentacija već sada ima njegov pečat kvaliteta.“

Šta je to što nekadašnjeg fudbalskog asa, reprezentativca sa 84 reprezentativna meča u nogama i 15 postignutih golova, Zvezdinu četvrtu zvezdu, čini toliko različitim od njegovih prethodnika u ulozi selektora?

Vladimir Stanković, doajen među sportskim novinarima i neko ko je kroz karijeru imao bliske susrete sa mnogim jugoslovenskim i srpskim manje uspešnim i više neuspešnim fudbalskim selektorima, sve ukratko objašnjava: „On je veliki igrač s drugačijim pogledom na fudbal.“

Dragan Stojković Piksi 11.9.2021.
Izvor: Starsport / Srđan Stevanović ©

Na skeneru Vladimira Stankovića Piksi je i selektor koji „svaku utakmicu želi da pobedi“.

„Pod jedan – nije kukavica. Pod dva, malo podseća na Ivicu Osima. Bio je njegov ljubimac, Osimov standardni reprezentativac. Sasvim je sigurno da danas koristi neke stvari koje je nekada u radu s reprezentacijom upotrebljavao Osim. Prepoznajem to po tome što u sastavu ima umetnike i radnike. Tadić i Milinković-Savić rade tu finu pripremu, stvaraju kolosalne šanse, dok je fenomenalni izvođač završnih radova Aleksandar Mitrović.“
 

U kvalifikacionom ciklusu za SP u Kataru Mitrović je, uveravaju fudbalski autoriteti, ubedljivo najbolji igrač srpske reprezentacije. Uživa maksimalnu podršku selektora Stojkovića. On, za mnoge prevaziđeni centarfor sidraš, već je postigao sedam golova, najviše od svih koji predvode svoje reprezentacije na putu do Katara. U leđa mu gledaju Zahavija, Lukaku, Levandovski, Jilmaz i mnogi drugi. I u jednoj drugoj priči on je poseban. Jedini je reprezentativac, bar tako misli Srbija koja voli fudbal, koji igra bolje i sa više žara u nacionalnom timu nego u ino klubu čije boje brani. Piksi Stojković to zna da ceni i upotrebi u interesu reprezentacije na pravi način.

Postoji još nešto, uverava Vladimir Stanković, što povezuje Osima i Stojkovića.

„Piksi od igrača traži da protivnika nadigraju i pobede upotrebom tehnike i znanja, a ne snagom. Tako je on igrao, to je pristup iz njegove igračke filozofije. Nadmudri, nadigraj rivala tehnikom, maestralnim potezom i proigravanjem, driblingom, brzinom, talentom.“
 

Tajnu Piksijevih uspeha, ali i različitost u odnosu na prethodnike srpski trener Vlada Gaćinović tumači na sledeći način:

„Piksi Stojković ima harizmu, viziju i jasno opredeljenje da od igrača kojima raspolaže napravi tim za pobede. Od svakog reprezentativca, što je i te kako vidljivo, izvlači maksimum. Prepoznao je i šta prija našem timu, utakmice pokazuju da je napravio atmosferu oko ekipe i dobru energiju u ekipi. Takođe, i laiku je jasno da se nešto pozitivno događa u kampu. Još od vremena Radomira Antića bolja energija i pripadnost nacionalnim timu nije viđena. Igrači nestrpljivo čekaju okupljanje. A kad se svemu doda i to da je tim od prvog do poslednjeg minuta utakmice fokusiran na uspeh onda je sve jasno.“
 

Piksi Stojković nasledio je korektno selektiranu reprezentaciju. Dejan Švaba Đurđević to takođe potvrđuje:

„U trenutku kad je stigao već je imao reprezentativnu bazu, na tom polju se dakle nije ništa spektakularno dogodilo.“
 

Dakle, već na startu Piksi Stojković se zahvalio do juče nezamenljivim Aleksandru Kolarovu i Luki Milivojeviću. Pozvao je i neke igrače iz srpske Superlige, video ih na delu i...

Sa ovog spiska neki danas nisu na spisku reprezentativaca. I verovatno nikad više, bar dok je Piksi selektor, neće ni biti. Ali, zato su šansu dobili neki drugi. Ili oni koji bi mogli koliko sutra da predstavljaju vrednost. Piksi radi na duge staze i očigledno sa vizijom. Jedan od njih je talentovani golman Mile Svilar, drugi a jednako zanimljiv je levi bek Aleksa Terzić. Šansu je dobio i Veljko Birmančević. Piksi je naprosto želeo da ima takvog u timu i nije pogrešio. Šansu je dobio i zaboravljeni Nastasić, uskoro bi među reprezentativce mogao da se vrati i Mijat Gaćinović, momak iz one generacije koja je osvojila svetsko prvenstvo na Novom Zelandu. I ne samo on.

Piksi je sve one koje je pozvao naučio i da se ponašaju kao reprezentativci, takođe i da prihvate sve ono što jedan reprezentativac mora da prihvati, a to je da poslednju reč u reprezentaciji ima – selektor. I da u toj priči nema ljutnje, gunđanja, nezadovoljstva. Osmeh je obavezan i za one koji izlaze na teren i za one koji sede na klupi. Međusobno uvažavanje i poštovanje na liniji selektor – reprezentativci i reprezentativac – reprezentativac je već primetno.

Nekadašnji as, a danas trener Vlado Čapljić ukazuje na nešto čini se jako bitno:

„Pre Piksija reprezentativci su samo Radomira Antića oslovljavali sa mister. I to, verujte mi, puno govori ne samo o Piksijevom kodu, već i o atmosferi ispunjenoj poštovanjem u reprezentaciji.“
 

Nekadašnji internacionalac i prvotimac sarajevskog Željezničara, beogradskog Partizana i zagrebačkog Dinama još naglašava:

„Piksi je autoritet, veliko ime, igrači takve vole, poštuju. Aleksandar Mitrović javno govori kako voli da radi sa Piksijem. I nije jedini u reprezentaciji koji tako misli. Nije nebitno ni to što je Piksi malo mlađi od prethodnika. Uz sve je i harizmatičan, ali njegov najveći adut je ipak to što igrači vole da dolaze na okupljanje reprezentacije. A to je njegova zasluga.“
 

U pet kvalifikacionih mečeva, sledeći svoju zamisao i ideju da na teren mogu da izađu samo oni sposobni da odgovore na postavljeni cilj, Piksi nikada nije izveo istu startnu postavu. Zapravo, jedini igrač starter na svih pet mečeva bio je mladi Strahinja Pavlović zvani Kalaba. Momak rođen u Šapcu 2001, đak škole Partizana kome je 2018. šansu u prvom timu ukazao Zoran Bata Mirković, danas je prvotimac Monaka i uzdanica hrvatskog stručnjaka Nike Kovača.

„I ova priča o startnim postavama samo je još jedna potvrda koliko je zapravo Piksi uspeo da tim stavi ispred pojedinca, da u svaki duel bez obzira na ime i kvalitet protivnika ulazi odvažno i bez kompleksa. Piksi to sebi može da dozvoli, on poseduje ono što se zove dvostruki autoritet, i igrački i trenerski“, komentar je Dejana Švabe Đurđevića.
 

Proslavljeni internacionalac Ivan Golac takođe s podosta uvažavanja govori o Piksiju Stojkoviću kao selektoru.

„Izdvaja se kao selektor. Pre svega po ideji, pozitivnoj igri, ofanzivi, cilju i jasnoj nameri da dobije utakmicu. Tako pravi i sastav. Lično volim takav fudbal jer to je jedini put da se dođe do cilja.“
 

Golac manirom dokazanog fudbalskog stratega sa bogatim internacionalnim iskustvom ukazuje i na sledeće:

„Danas nema kao nekada velike razlike u kvalitetu reprezentacija. Svi su na neki način uniformisani. Zar Irci nisu u Lisabonu poklekli tek u samom finišu meča. I to je bio samo još jedan dokaz da ako uđeš u utakmicu pozitivno, sa ofanzivom kao kvalitetnom varijantom, onda je to i takvo opredeljenje garancija uspeha. Piksi je očigledno zastupnik teorije da je bolje dobiti utakmicu 9:8 nego sa 1:0 i to je ono pravo.“
 

U prevodu, nije strašno primiti gol, već je ideja da se postigne gol više od protivnika. Reprezentacija Srbije danas tako i igra. Hrabro i na gol više. Postigla je u kvalifikacijama 12 golova, primila sedam. I za igru uglavnom bila nagrađena aplauzima. Sad još preostaje da kao prva u grupi ili kroz baraž obezbedi mesto među onima koji će u Kataru naredne godine jurišati na titulu svetskog šampiona.

Piksi u svemu ima i lični motiv. Ukoliko kao selektor izbori mesto sa reprezentacijom Srbije na Šampionatu sveta u Kataru, staće uz rame legendarnom Miloradu Mikici Arsenijeviću, jedinom Srbinu i jednom od retkih u svetu fudbala koji je u karijeri na svetskim šampionatima učestvovao i kao igrač i kao selektor nacionalnog tima. Mikica Arsenijević Balerina bio je učesnik na šampionatu sveta u Montevideu 1930, a selektor nacionalnog tima na SP u Brazilu 1950. Na potezu je Piksi. Kao fudbaler dokazao se na šampionatima sveta 1990. u Italiji i 1998. u Francuskoj. Sada je kao selektor na korak od Šampionata sveta u Kataru. Druga šansa ovog tipa se ne ukazuje baš svaki dan. I još nešto.

Da li i Piksi može nešto slično da napravi? Ako ne u Kataru 2022, onda možda na EŠ 2024. Do tada ima i ima ugovor sa FSS-om. I platu od 1.200.000 evra godišnje.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
4°C
05.12.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve