Srpska deca, a evropske zvezde

Fudbal je stvoren da bi u njemu uživali oni koji ga igraju. Tako je bar nekad bilo. Danas je priča drugačija, fudbal više nije, ili je sve manje, igra neizvesnosti. Postao je zanimanje ili rad na određeno vreme sa puno znoja i odricanja. Zapravo je sve drugo samo ne uživanje. Ne uživaju ni oni koji ga igraju, još manje oni koji dolaze da bi ga gledajući uživali. Takođe je i sve manje majstora igre, a sve više igrača čije se umeće ne meri lepotom poteza već egzaktnim statističkim podacima. Danas čak ni gol nije gol jer se posle pregleda snimka može ustanoviti da je postignut nakon ofsajda, faula ili već tamo nečega. Govore da je to posledica industrijalizacije a zatim i komercijalizacije fudbala. Zato je i sve manje onih koji fudbal igraju da bi stigli među besmrtne, a sve više fudbalera koji to čine da bi bili bogati.

Ni navijači više nisu navijači. Ovo je generacija koja ne zna da gleda fudbal, koja ne uživa u onome što fudbaleri čine na terenu, već lično zadovoljenje pronalazi jedino i samo u onim infantilnim performansima na tribinama koji polako prerastaju u poligone zla. Moguće da je i zato ovo trenutak kada sve više ljudi sve manje razume fudbal i način na koji on funkcioniše. Jednako fudbal koliko i fudbalsko tržište. Otuda i istina da je u fudbalu sve više neuspešnih, a sve manje uspešnih. Očigledno je da su u pravu oni koji tvrde kako priče o uspehu skrivaju okean suza i frustracija miliona onih koji nisu uspeli.

Fudbalu ostaje nada da će sutra, uprkos svemu, ipak biti bolje. Ponovo će se, govore upućeni, fudbal igrati za golove. Ili gol više. Opšti trend je da se sve manje kvari igra, a sve više kreira akcija. Ono što današnji fudbal čini atraktivnim jeste brzina odluke. Zato je i sve više golova, čak i kad protivnik pred golom parkira autobus. A gol je nešto najlepše u fudbalu. Znate ono: "Lepa si kao gol u 90. minutu". Golgeteri su ponovo na ceni, jer fudbal bez golgetera i nije fudbal.

Povezane vesti - MISIJA MADRID: Može li Jović da postane prvi Srbin koji je uspeo u Realu?

U toj priči o golgeterima je i srpski fudbal. Nekada smo ih pod ovim fudbalskim nebom imali u izobilju, pa onda nismo. Bilo je to nešto kao plima i oseka. Onda se dogodilo da ponovo imamo one koji znaju da daju gol. Oni to i čine, ali daleko od Srbije. Knjiže se kao rasuti biseri. Uglavnom po Evropi i evropskim klubovima. Evropa im, utisak je, sve više veruje. I sve više novca izdvaja za njih. Za jednog Srbina, golgetara, moćni Real potrošio je ovog leta 60 miliona evra. Transfer Luke Jovića iz Ajntrahta u Real rekordan je u srpskom fudbalu, ali mogao bi biti nadmašen. Možda već za koji dan jer je u opticaju i priča da srpski reprezentativac Sergej Milinković Savić konačno napušta Rim. Kako tvrde dobro obavešteni mediji, na korak je od Mančester junajteda. Saglasnost za transfer konačno je dao i predsednik Rimljana Klaudio Lotito posle ponude od 75 miliona evra, plus pet miliona kroz bonuse. Ali Savić Milinković nije špic. On igra na sasvim drugoj poziciji. Pošle sezone proglašen je za najboljeg vezistu italijanske Serije A. Član je Lacija četiri godine. Ranije je igrao za Genk i Vojvodinu.

Luka Jović (22) samo je jedan od trojice srpskih dečaka golgetera o kojima Evropa ovog leta glasno priča. Do juče su srpski selektori svećom tražili golgetere, danas ih očigledno ima na kilo. Parola je daj gol i uživaj. Mlađani Jović je nosio dres Crvene zvezde, zatim Benfike, a onda i Ajntrahta iz Frankfurta. Po rečima trenera Tomislava Milićevića, čoveka sa nagradom za životno delo kad je u pitanju pronalaženje fudbalskih talenata, to i nije neka velika šetnja u razvojnom procesu mladog fudbalera koji traži mesto pod evropskim fudbalskim suncem.

"Dečak je iz sela Batar nadomak Bijeljine. Upoznao sam ga kada je imao samo 10 godina. Dok sam ručao i pregovarao s njegovim roditeljima, on je u dvorištu žonglirao. I tad je, ne samo zbog tog žongliranja, bilo jasno da je fudbal njegov život. Zato je po hitnom postupku i došao u Crvenu zvezdu", priseća se Tomislav Milićević.

Odigrao je sjajnu sezonu u Nemačkoj. U Španiji nema sreće. Bar ne na startu. Na debiju za Real igrao je očajno protiv Bajerna, jednako kao i ceo tim Madriđana. Zatim je na drugoj utakmici morao van terena već u uvodnim minutima zbog taktičke izmene. Onda je na treningu pokazao da zna, postigao je gol kome se svet divio, da bi na trećoj utakmici doživeo povredu koja će ga, prema prvim prognozama, odvojiti od terena nekoliko nedelja. Prognoze nisu dobre ni kad o Joviću pričaju navijači Reala. Na osnovu ozbiljnih istraživanja, dostojnih imena i veličine Reala, samo njih 18 odsto veruje da će Srbin biti uspešan u dresu kraljevskog kluba.

"Suludo je žuriti za zaključcima. Istina je da se u Srbiji odavno nije pojavio špic sa tako vrednim napadačkim karakteristikama. Nesporno je da je vrhunski talenat. Uostalom, videlo se to i u danima kada je imao samo 15 godina, ali sve to nije garancija da će uspeti. Real je mašina. I mnogo veći talenti, čak i neki dokazani fudbalski vukovi, nisu se snašli u Madridu. Jedan od njih je i nezaboravni Rambo Petković. Nije, kako se očekivalo, zadivio Madrid, ali zato neočekivano jeste fudbalski Brazil. Čudni su putevi fudbalski - kazuje fudbalski stručnjak Miodrag" Profa Radanović.

I Vlado Gaćinović, koji trenutno kao trener predvodi subotički Spartak i koji zahvaljujući činjenici da su njegov sin Mijat i Luka Jović bili saigrači godinu dana u Frankfurtu, dobro poznaje novog špica Reala.

"Zapad je surov, tamo samo samuraji prolaze, odnosno fudbalski ratnici spremni da za igru žrtvuju baš sve. Jović po mnogo čemu jeste jedan od njih. U njegovom slučaju kvalitet, koji bez dileme poseduje, nije toliko bitan koliko je bitna glava. Česte su situacije da si najbolji na treningu, da radiš fantastično, ali te uprkos svemu nema čak ni među 18. Zašto, to tamo niko ne objašnjava. Ko to izdrži, tu logičkom razmišljanju neprimerenu psihološku torturu, taj i uspeva. Verujem u Jovića", tvrdi Gaćinović.

Jović će, ukoliko je verovati Gaćinoviću, a trebalo bi, morati na startu da raskrsti i sa tim da Madrid nije isto što i Frankfurt, da niko u Realu neće čekati da se navikne na ovo ili ono, da na terenu neće imati jednaku podršku kao što je to bio slučaj u Frankfurtu gde je zahvaljujući Kostiću i Gaćinoviću, zašto ne reći i Hrvatu Rebiću, često ulazio u šansu i nemilosrdno tresao mrežu rivala. Sada će zavisiti od lopti takođe Hrvata Luke Modrića i moćnog Belgijanca Edena Azara.

"Jović je igrač kome treba vremena za adaptaciju. Sve, dakle, zavisi od toga da li će ovo prepoznati i Real, da li će za sve imati strpljenje. Bilo bi dobro da ima. Isplatiće mu se jer je Jović napadač s fantastičnom završnicom. Tako nešto u prošlosti imali su samo neponovljivi Zoran Prljinčević i za golmane noćna mora zvana Slobodan Santrač. Jović je i tip igrača koga morate da hranite loptama. Kad to ima, onda do izražaja dolazi ono što je u njegovoj prirodi, a to je da nemilosrdno trese protivničke mreže. Real ga je upravo zbog toga i platio kao suvo zlato", kategoričan je Tomislav Milićević, koji je otkrio njegov vanserijski talenat.

Povezane vesti - MIJATOVIĆ O JOVIĆEVOM PRELASKU U REAL: Zašto potpisujemo rezerve?

I ne samo njegov. Iz iste priče je i Dejan Joveljić (19), novi napadač Ajntrahta iz Frankfurta. Ili igrač koji je u špicu napada u ovom nemačkom klubu zamenio Luku Jovića. Nemce je oduševio na startu.

"Sjajan momak. Njega sam pronašao u Bijeljini. Jako verujem u to dete, izuzetna je ličnost i fudbaler neslućenih mogućnosti. Žao mi je zapravo što se moj san neće ostvariti, što Jović i Joveljić nikada neće igrati jedan pored drugog u dresu Crvene zvezde. Bili bi čudesan tandem, golgeterska mašina", otkriva deo lične intime Tomislav Milićević.

I Joveljić je iz Zvezde "gepekovan" po hitnom postupku ili bolje rečeno čim se pojavila dobra ponuda. Ovog puta radilo se o četiri miliona evra.

"Joveljić je sjajno startovao, trese mreže bez problema. Vrhunski je profesionalac, neko je ko ima kulturu igre što baš i nije prepoznatljiva odlika u karakteru većine naših fudbalera. Ako ništa ne krene po zlu, vrlo brzo će postati vrednost ili igrač na kome će, poput Jovića, Ajntraht podosta zaraditi. I kome će se Evropa iskreno diviti ", uverava Tomislav Milićević.

U Srbiji je na snazi nešto što bi se moglo nazvati (ne)kontorlisanom klupskom strategijom prodaje igrača. Zapravo, prodaje bisera koji se ponekad teško snađu u novoj sredini jer u inostranstvo odlaze kao poluproizvod ne bi li, kako to u Srbiji objašnjavaju, klubovi opstali. Srpski klubovi zarade koliko je potrebno za preživljavanje, a evropski od svega prave posao s moćnim profitima. Jedan od onih kojima na početku u inostranstvu nije baš krenulo je i megatalentovani reprezentativac Nemanja Radonjić, koga su na početku posrnule karijere i posle mnogo grešaka u koracima prvo Čukarički a zatim i Crvena zvezda vratili u život. Iz Beograda se, sa "Marakane", preselio u Marsej za 12 miliona evra. Na početku priče se nije proslavio, ali da ipak nije reč o propaloj investiciji Francuza, Radonjić pokazuje u utakmicama pred početak sezone u zemlji galskih petlova. Tamošnji mediji, posle utakmice Marseja sa Sent Etjenom, pišu hvalospeve: "Konačan rezultat od 2:1 postavio je Srbin i to na kakav način: uzeo je loptu na 30 metara iskosa, ušao u sredinu, predriblao dvojicu, pretrčao ih i zabio loptu direktno u rašlje".

Za Radonjića se znalo da je talenat, da ima u nogama milione kao i potez koji navijače diže do neba, ali i to da na putu do fudbalske slave mora puno toga da promeni, pre svega u ponašanju. Kad je kao dečak pre par godina stigao u Romu, veliki Toti je posle prva tri treninga svečano i s osmehom objavio da je u Radonjiću dobio dostojnog naslednika. Međutim, već sutradan je promenio mišljenje jer je Radonjić, pričalo se, zakasnio na trening mirišući na alkohol. Da li je konačno postao čovek odan fudbalu?

Da li znate ko je Ivan Šaponjić? Već ste zaboravili. Zato njegov ovoletošnji prelazak iz Benfike u Atletiko Madrid i jeste odjeknuo kao transfer bomba. Nekadašnji supertalentovani napadač crno-belih, član reprezentacije koja je na Novom Zelandu, ako i to niste zaboravili, osvojila svetsku šampionsku titulu, za tri godine u Benfiki nije odigrao nijednu utakmicu za prvi tim. "Jorgandžije" su uprkos svemu odlučile da daju novu šansu srpskom golgeteru.

"Za mene je njegov prelazak u Atletiko veliko iznenađenje. To što se nije pokazao i dokazao u Benfiki nije nimalo slučajno. Otišao je mlad, preskočio je mnogo časova fudbalske škole i to mu se osvetilo. Razvojni put svakog mladog igrača, bez obzira na talenat, ima svoje okvire. Ko iz njih izađe, skupo plaća ceh. Zato se i ne bih usudio da prognoziram kako će izgledati njegova karijera u budućnosti iako intimno želim da poverujem u to da su Madriđani u Šaponjiću prepoznali vrednost koju drugi nisu", kaže Nedeljko Kostić, godinama prvi čovek fudbalskih škola Galenike i Partizana.

Opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa...