Srpska deca s druge planete

Ulični mudraci opšte prakse, sakriveni iza pseudonima na društvenim mrežama, zahvaljujući srpskoj deci s druge planete ponovo su dobili priliku da dele neukusne lekcije iz patriotizma praveći sebi i svojim istomišljenicima dvorac od napisanih i izgovorenih gluposti. Istovremeno, ona u mulj prostakluka zaglibljena Srbija dobila je tako još jednu priliku da se podeli. Na svu sreću, bez posledica

Srpski sport je danas jedna od retkih oblasti u kojoj možemo da pariramo ozbiljnim svetskim velesilama, da ih nadmudrujemo, nadigravamo i pobeđujemo. Jedna od onih srpskih, medaljama okićenih sportskih grana na kojima decenijama uspeva uspeh jeste i košarka, koja je, nimalo slučajno, ponovo tema dana u zemlji. Naravno, uz uslov da je Srbija uistinu "zemlja košarke". Povod da se uzburkaju strasti bile su karijere i dileme supertalentovanog Marija Nakića i sad već dokazanog NBA asa Nikole Jokića, uz krucijalno pitanje da li će igrati za srpski nacionalni tim - Jokić na predstojećem šampionatu sveta u Kini i još godinama posle toga, a Nakić u nekim budućim vremenima.

Ulični mudraci opšte prakse, uglavnom sakriveni iza pseudonima na društvenim mrežama, tako su zahvaljujući srpskoj deci s druge planete ponovo dobili priliku da dele neukusne lekcije iz patriotizma praveći sebi i svojim istomišljenicima dvorac od napisanih i izgovorenih gluposti. Istovremeno, ona u mulj prostakluka zaglibljena Srbija dobila je tako još jednu priliku da se podeli. Da su Srbi u svetu i među svetom znani i kao narod koji često nije lak za razumevanje, zapravo koji je najglasniji kada raspravlja o onome o čemu pojma nema, dokazano je i u slučaju košarkaša. Na sreću, bez posledica.

" Samo zato što nije igrao na prvenstvu Evrope 2017, odnosno uoči poslednje godine ugovora u NBA ligi, i što je, kao i mnogi drugi košarkaši iz sveta, propustio dve kvalifikacione utakmice u 2018, Jokiću je iz srpske javnosti upućeno bezbroj neumesnih komentara uz naglašen animozitet, što je, uprkos svemu, više nego čudno.", rekao je iskreno menadžer Miodrag Ražnatović, čovek koji je Jokića lansirao u košarkašku orbitu. Suludo bi bilo ne istaći da je Nikola Jokić, uz neskriven nacionalni ponos, igrao za Srbiju. U srpskom dresu osvojio je i srebrnu olimpijsku medalju, a onda je sticaj okolnosti učinio da ne prihvati poziv selektora Đorđevića. Ne zato što Srbiju manje voli. Razlozi su bili nadasve sportski, i košarkaška Srbija je to potpuno razumela. Ona druga uglavnom nije.

"Bio sam na pragu toga da se posle uvredljivih komentara na društvenim mrežama zauvek odreknem dresa Srbije. Padale su mi i neke druge gluposti na pamet.", govorio je nedavno Nikola Jokić ne krijući da ne razume ko i u ime čega upućuje strelice mržnje.

Posle svega, uistinu je suludo razmišljati šta bi sve u Srbiji doživeo mlađani Mario Nakić, dečak iz mešovitog srpsko-hrvatskog braka, ukoliko bi odlučio da ne obuče dres Srbije.

"Sportisti ne bi trebalo da pridaju pažnju necenzurisanim komentarima na društvenim mrežama anonimnih i nekompetentnih ljudi koji ne znaju šta znači tuđi znoj, niti imaju predstavu o natprosečnom pristupu sportista kada je reč o treningu, utakmici, odricanju ili zaradi.",  poručuje sociolog sporta, profesor dr Dragan Koković.

Povezane vesti - Najveći talenat Evrope izabrao Srbiju... "Sve čestitke sine... Čekamo te."

To, naravno, važi jednako za sve, pa i za Marija Nakića, supertalentovnog košarkaša koji je još uvek junior (rođen 14. juna 2001). Nedavno ga je u Madridu, gde trenutno živi i uživa u blagodetima ugovora s velikim Realom, posetio potpredsednik KSS Igor Rakočević.

"Nakić namerava da se ovog leta posveti individualnom radu. To je jedini pravi način da postane kandidat za prvi tim Reala naredne sezone i da tako krene stopama Luke Dončića.",  prepričao je namere sedamnaestogodišnjeg mladog asa Rakočević.

Srpsku javnost, posebno košarkašku, interesovalo je i ono drugo.
"S obzirom na to da je prošao program Razvojnog trenažnog centra KSS, pitao sam ga i o njegovoj reprezentativnoj budućnosti. Rekao je da je najbliži tome da igra za Srbiju. Naravno, mi želimo da on igra za nas, ali nećemo pritiskati momka, samo smo mu stavili do znanja da smo na raspolaganju za sve što mu je potrebno.", rekao je Rakočević srpskim medijima po povratku u Srbiju.

U međuvremenu Nakić, na kome bi trebalo da se projektuje vedra budućnost srpske košarke, pečatirao je završnicu juniorskog klupskog šampionata Evrope. Finale igrano u Vitoriji, uz 33 koša, ulepšao je sjajnom i nadasve zrelom partijom, čime je još jednom dokazao da je na košarkaškoj planeti malo onih u njegovom uzrastu, pa i starijih, koji u ovom trenutku mogu da mu pariraju. Posle svega, kako i zašto, ne zna se, možda i zato što Srbi često srljaju pred rudu, tek u srpskim medijima se pojavila vest da je Nakić definitivno odlučio da igra za Srbiju, a koja je zapretila da od svega napravi slučaj.

"Ma, neće igrati, sedeće samo na klupi.", poručio je na društvenim mrežama anonimni srpski ljubitelj košarke uokvirujući sve, čini se sasvim (dobro) namerno, u humor i košarkašku istinu o trenutnom ekstra kvalitetu srpskog nacionalnog tima, a bez želje da raspiruje strasti i frustracije onih koji u svemu vide nešto sasvim drugo.

Zapravo, istina je da Mario Nakić neće igrati za Srbiju u Kini ove godine, a neće ni sedeti na klupi orlova. On je zato neko ko bi već na Olimpijskim igrama narednog leta, ukoliko se izabranici Saše Đorđevića plasiraju za to takmičenje, mogao da bude zvezdica, a za par godina i istinska zvezda. Nešto poput onoga što su danas Nikola Jokić ili Miloš Teodosić. Nakić i njegov talenat su u ovom času investicija za neka buduća vremena, uz najiskreniju želju onih koji brinu o srpskom košarkaškom danas i sutra da ne dopuste sebi luksuz i ne izgube već sada Marija Nakića kao što su, koliko juče, mudrim i lukavim Slovencima prepustili Luku Dončića. Kao opravdanje im neće poslužiti ni to što su Srbi inače poznati po tome da ne propuštaju priliku da propuste priliku. U to ime putem društvenih mreža se oglasio i selektor Srbije Saša Đorđević.

"Na pogrešan način se svi zajedno borimo za Marija Nakića u interesu srpske košarke, a nadajući se da će jednog dana, između ostalog i zbog razumevanja i ljubaznosti svih nas i naše javnosti, on odlučiti da igra za našu reprezentaciju. Upozorenje na vreme, tim pre jer se pecanje na varalicu očigledno nastavlja. Udice su s istom ambicijom zabacili Srbi, Hrvati i Španci. Sportisti bi, u trenutku kada odlučuju o pripadnosti, svakako trebalo da vode računa i o tome odakle su krenuli na put ka uspehu i da se zapitaju da li bi takav rezultat ostvarili da nije bilo onoga što su naučili u Srbiji.", mišljenje je profesora Dragana Kokovića, sociologa sporta.

Mario Nakić je, pre nego što se otisnuo u Madrid, igrao za Zemun i Partizan. Sin je nekadašnjeg jugoslovenskog košarkaškog asa Ive Nakića, Riječanina po mestu rođenja koji je s velikim uspehom nosio dres zagrebačke Cibone i beogradskog Partizana, odnosno reprezentacije Jugoslavije. Trenutno je jedan od najtalentovanijih mladih košarkaša ne samo  Evrope. Igra na poziciji beka šutera i nosi dres sa brojem 13. Rođen je u Beogradu i odrastao je u srpskoj metropoli. Brat po majci mu je Filip Živojinović, sin nekadašnjeg teniskog asa Slobodana Živojinovića. Mariova majka Zorica bila je prva supruga proslavljenog srpskog tenisera koji već godinama živi u srećnom braku s folk zvezdom Lepom Brenom. Uprkos razvodu, dobri odnosi dve porodice nisu nikada bili ugroženi.

Povezane vesti - Sa ili bez Jokića, koliko je realno da dobijemo Amere na Svetskom prvenstvu?

Mario je talenat za košarku očigledno nasledio od oca, koji je posle odsluženja vojnog roka napustio Cibonu jer za njega pored braće Petrović i nekih drugih košarkaša nije bilo mesta u zagrebačkom trofejnom timu i zato se preselio u Partizan, s kojim je napravio rezultate za pamćenje. Hrvati mu to nikada nisu oprostili, ali bi mu, utisak je, sve zaboravili ukoliko bi uspeo da "srpskog Dončića", kako danas zovu njegovog Marija, nagovori da zaigra za Hrvatsku.

"Iz sportskog aspekta, Nakić ne bi trebalo da se dvoumi između Srbije i Hrvatske, koja u košarkaškom smislu nema isti rejting kao naša zemlja. Zato bih više razumeo da mu se javi dilema kome pre da se privoli, Srbiji ili Španiji, koje su, za razliku od Hrvatske, košarkaške velesile. Siguran sam, međutim, da nedoumica neće biti. Mario je odrastao u Beogradu, ima porodicu i društvo u srpskom glavnom gradu. On je neko ko navija za srpsku košarkašku reprezentaciju.", kazuje trener kluba u kojem je Mario naučio prva slova košarkaše azbuke.

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...