Talenat plus kombinacija tehnologije ‒ formula dugovečnosti

Ovako brojno učešće takmičara na zalasku karijere do sada u istoriji planetarnih fudbalskih takmičenja nije zabeleženo. Posle svega, ono što je definitivno, a zvanični podaci to nedvosmisleno potvrđuju, fudbalski vek proizvođača zabave na magičnom zelenom pravougaoniku je produžen.

Ubedljivo najstariji igrač Mundijala 2026. je golman Škotske Krejg Gordon sa napunjene 43 godine. Novinari su skenirajući karijeru škotskog kapitena saznali i to da su još u martu 2026. lekari golmanu Hartsa objasnili kako njegov organizam nije spreman za tako veliki izazov, emocionalni i fizički, ali je on uprkos istini da bi posle svega mogao da ostane možda i nepokretan odlučio da bude učesnik Mundijala.

Lista veterana Svetskog prvenstva 2026. od druge do 12. pozicije izgleda ovako: Kristijano Ronaldo (41 godina, Portugalija), Gilermo Očoa (40, Meksiko), Luka Modrić (40, Hrvatska), Edin Džeko (40, BiH), Manuel Nojer (40, Nemačka), Vozinja (40, Zelenortska Ostrva), Fernando Muslera (39, Urugvaj), Juto Nagatomo (39, Japan), Ernan Galindez (39, Ekvador), Mahdi Soliman (39, Egipat) i Lionel Mesi (39, Argentina).

Uprkos godinama, svi oni su na ovaj ili onaj način dokazali da nisu slučajno zaslužili poverenje selektora. Većina njih i dalje su na ovaj ili onaj način jako bitan šraf u igri svoje selekcije.

U žiži fudbalske javnosti su, uz maksimalno poštovanje prema ostalima, Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi. Razloga je milion. Ne samo zbog godina, već i zbog onog što oni u fudbalskom svetu već godinama predstavljaju i znače.

U prvim utakmicama nokaut faze 41-godišnji Kristijano Ronaldo je protiv Hrvatske u 68. minutu postigao ključni gol sa bele tačke. Bio je to istovremeno i njegov prvi gol u nokaut fazi svetskih prvenstava u karijeri zahvaljujući kojem je ušao u istoriju kao najstariji strelac (41 godina i 147 dana) u eliminacionoj fazi takmičenja na SP-u.

Lionel Mesi je na drugoj strani još jednom dokazao da nije slučajno jedan od najboljih fudbalera sveta svih vremena. Mundijal 2026. pamtiće i po tome što je baš na njemu napunio 39 godina. Uslovno argentinski veteran je protiv Zelenortskih Ostrva imao 30. jubilarni nastup na svetskim šampionatima što je apsolutni rekord u istoriji fudbala. Zanimljivo je i to da je Mesi kao kapiten odigrao svih 120 minuta protiv reprezentacije koja je definitivno i najprijatnije iznenađenje šampionata, kao i da je svoju igru krunisao golom, sedmim na Mundijalu 2026.

Bez obzira na rezultat, ostaće za sva vremena upisano da su upravo njih dvojica, Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi, redefinisali pojam dugovečnosti modernih napadača. I jedan i drugi su na aktuelnom Mundijalu postavili istorijski rekord kao jedini igrači u istoriji sa šest svetskih šampionata u karijeri.

U jednom ozbiljnom istraživanju može se pročitati da su pre ere Ronalda i Mesija napadači koji uđu u 33. ili 34. godinu smatrani "igračima na zalasku karijere“ koji se sele u slabije lige ili idu u fudbalsku penziju. I oni su, misli se na Ronalda i Mesija, učinili slično, ali su istovremeno i pomerili granicu vrhunskog napadačkog fudbala za gotovo celu deceniju.

"Pokazali su modernim generacijama da napadač može ostati elitno produktivan i blizu svoje 40. godine, pod uslovom da spoji ekstremnu brigu o telu (Ronaldo) ili vanserijsku taktičku adaptaciju i čitanje igre (Mesi)“, tvrdi se u jednom elaboratu o produženom veku trajanja fudbalera.

Gde se krije tajna njihove fudbalske dugovečnosti? Objašnjenje, ne laičko, već ono zasnovano na ozbiljnim istraživanjima, naravno postoji.

Pažljivi analitičari njihovih karijera dokazuju da je Kristijano Ronaldo zapravo dokaz kako se ekstremna radna etika može suprotstaviti prirodnom starenju. Iako igra na poziciji napadača koja najbrže strada zbog gubitka brzine, on je uspevao da postigne vrhunske rezultate i u petoj deceniji života.

Svoju igru je evoluirao od eksplozivnog krila do klasičnog, nemilosrdnog egzekutora u kaznenom prostoru čime je smanjio broj dugih sprintova, a maksimizovao svoj skok i pozicioniranje.

Takođe, njegov životni stil podređen je dugovečnosti. Nikada nije krio da koristi krioterapiju (ledene komore za brzu regeneraciju mišića), odnosno da spava u specifičnim ciklusima tokom dana i drži rigoroznu dijetu od šest strogo kontrolisanih obroka bez šećera i gaziranih pića. Rezultat svega, kazuje nauka, jeste da Ronaldo sa 41 godinom i dalje poseduje telo i proređen procenat masti na nivou znatno mlađih sportista.

Priča Lionela Mesija se razlikuje. Zapravo je sušta suprotnost. Oni koji prate njegovu karijeru uveravaju da je argentinski as evoluirao na potpuno drugačiji način "dokazujući da fudbalski genij i promena uloge mogu produžiti karijeru jednako uspešno kao i fizički treninzi“.

Mesi je poznat po tome što provodi dosta vremena "šetajući“ po terenu tokom utakmice. Ovo nije nedostatak želje, već vrhunska taktička inteligencija. Na taj način, uveravaju upućeni, skenira prostor, čuva energiju za ključne momente i drastično smanjuje rizik od povreda lože i zamora mišića. Sa godinama se povukao sa krila i pozicije "lažne devetke“ dublje u sredinu terena. Njegov uticaj, tvrde analitičari, "više se ne meri pretrčanim kilometrima, već hirurški preciznim pasovima, asistencijama i diktiranjem tempa utakmice“.

O tome ko je od njih bolji ili uspešniji fudbaler diskutovaće se i narednih decenija. Ono što ih povezuje jeste istina da su svojim prisustvom i igrama promenili moderni fudbal. Takođe i da su posle svoje 35. godine postigli više od 430 zvaničnih golova, što je apsolutni podvig u istoriji fudbala. Ne treba zanemariti ni činjenicu da su u veteranskim godinama oborili rekorde koje mnogi napadači ne dostignu tokom čitave karijere.

Učinak obojice nakon što su proslavili 35. rođendan je više nego impresivan.

Posle napunjene 35. godine (februar 2020) Kristijano Ronaldo je sačuvao oreol elitnog napadača. Igrajući za nacionalni tim, Juventus i Al-Nasr postigao je 267 golova u svim takmičenjima. U sezonama 2023/24. i 2025/26. ostvario je impresivan bilans, 35 i 28 golova, u dresu Al-Nasra.

Briljirao je i u dresu nacionalnog tima. Nakon napunjenih 35 godina mrežu rivala portugalske reprezentacije zatresao je više od 50 puta. Veličanstven je i podatak da je u svojim 30-im godinama ukupno postigao više golova (više od 500) nego u svojim 20-im, što ga čini jedinstvenim biološkim fenomenom u istoriji sporta.

Trenutno se nalazi na korak od istorijskog jubileja sa više od 960 zvaničnih golova u karijeri.

Verovali ili ne, i Lionel Mesi je posle 35 (od juna 2022) ušao u najtrofejniji i statistički najneverovatniji period. Igrajući za Pari Sen Žermen, Inter Majami i Argentinu mrežu protivnika zatresao je više od 165 puta. Istovremeno je postao najbolji strelac u istoriji svetskih prvenstava sa ukupno 20 golova uz napomenu da još nije završio posao na aktuelnom šampionatu.

Zadivljujući je i podatak da je čak 14 golova na Svetskim prvenstvima postigao nakon 35. godine (uključujući titulu 2022. i čak sedam golova na tekućem prvenstvu 2026). Zvuči fascinantno i podatak da je posle 35. godine postigao više golova na Mundijalima (14) nego što su najveće ikone fudbala poput Pelea, Maradone, Ronalda Nazarija ili Kristijana Ronalda postigle tokom svojih karijera na svim svetskim prvenstvima. Takođe, nadmašio je i granicu od 900 golova (911) u karijeri. U ovoj priči je iza Kristijana Ronalda, ali ne treba zaboraviti činjenicu i da je dve godine mlađi.

Za Kristijana Ronalda igranje fudbala na najvišem nivou u 41. godini nije ništa drugo do još jedno sjajno iskustvo. Bar on tako tvrdi.

"Da bi stigao na ovaj nivo, moraš da žrtvuješ mnogo toga i odrekneš se mnogih stvari. To je ono što sam radio tokom cele svoje karijere“, objasnio je pre nekoliko dana u Dalasu na konferenciji za medije portugalski as, drugi najstariji igrač Mundijala 2026.

Nije krio ni to da se kroz karijeru, kako kaže, "prilagođavao promenama, kao i detaljima koje donosi starost“.

Bilo je i onih, komentatora i analitičara, koji su zamerali tokom Mundijala Roberu Martinezu, tada već bivšem selektoru Portugalije, što i dalje računa na "umornog starca“, uz tvrdnju da sa njim selekcija sa Iberijskog poluostrva "ima na terenu igrača manje“.

"Kristijano Ronaldo igra u startnoj postavi prvenstveno zbog svoje vrhunske fizičke pripreme, jedinstvene mentalne snage i taktičke discipline. Njegova sposobnost da ostane miran, otvara prostor saigračima i bude na pravom mestu u pravo vreme i dalje je od neprocenjive vrednosti. Takođe, njegov uticaj na ekipu ostaje presudan, posebno kada su u pitanju završnice mečeva. Uostalom, zar to nije potvrdio i golom iz penala u osmini finala“, replicirao je portugalski selektor.

Selektor Argentine Lionel Skaloni istovremeno je govorio kako je svima, pa i njemu, ponestalo reči za učinak 39-godišnjeg Lionela Mesija na Svetskom prvenstvu, naglašavajući da on kao selektor ne donosi važne taktičke odluke bez konsultacija sa njim.

Skaloni otvoreno priznaje i to da se oslanja na Mesijevo fudbalsko znanje i često ističe da je privilegija trenirati ga, posebno nakon što je Mesi trenutno jedan od najboljih strelaca turnira. Na konferencijama za medije, selektor Argentine je govorio kako je ekipa "umorna od ponavljanja hvalospeva“ jer on i dalje briljira na terenu, kao i da je ostao bez reči pred njegovom fudbalskom inteligencijom. Takođe, trudi se da mu pruži najbolju podršku kako bi ulepšao rođendanske i završne dane njegove reprezentativne karijere.

Za fudbalske laike, ali i mnoge druge koji s pažnjom prate sport i sportska zbivanja pitanje svih pitanja je šta je to što direktno određuje dužinu trajanja profesionalne karijere. Odgovor bi mogao da se svede na dve sledeće rečenice.

Produženi vek igranja fudbalera prvenstveno je rezultat napretka sportske medicine i nauke generalno, stroge individualno prilagođene ishrane i svesti igrača o važnosti oporavka nakon utakmica. Ovi faktori omogućavaju starijim igračima da održe fizičke performanse i taktički se prilagode zahtevima modernog fudbala.

Takođe i karakter pojedinca direktno određuje dužinu trajanja profesionalne karijere, a time posredno utiče i na fizičko i mentalno zdravlje fudbalera u kasnijim godinama. Istraživanja pokazuju da su faktori poput discipline, emocionalne stabilnosti i unutrašnje motivacije zapravo ključni.

Fudbaleri sa izgrađenim profesionalnim karakterom ostvaruju duži životni vek i aktivniju karijeru tako što poštuju određene norme utemeljene na naučnim postulatima. U prvom planu je posvećenost trenažnom procesu i oporavku. U jednoj studiji naglašava se da "razvijena radna etika i samodisciplina omogućavaju igračima da održe optimalnu fizičku spremu i smanje rizik od povreda, što direktno produžava njihovu karijeru“. Sledeći faktori su "izuzetna sposobnost fokusiranja, upornost i želja za učenjem“. Ujedinjena u celinu, ova tri faktora, tvrdi se, pomažu igračima da se lakše nose sa pritiskom, porazima i izazovima, što direktno utiče na nivo stresa i očuvanje mentalnog zdravlja.

Takođe, emocionalna stabilnost i odgovornost utiču na donošenje ispravnih odluka, kako na terenu tako i van njega.

Psiholozi i stručnjaci ističu i psihološki profil, uz upornost i fokus, kao treći ključni stub razvoja talenta kod fudbalera, koji pravi razliku između prosečnih i dugovečnih sportista. Istraživanja koja su rađena takođe su pokazala "da pozicija u timu i način na koji igrač doživljava igru utiču na dugovečnost“.

Krioterapije, hiperbarične komore, napredne masaže i analitika opterećenja tela omogućavaju igračima da se vrate na teren znatno brže nego ranije. Zatim, ishrana fudbalera više nije bazirana na improvizaciji, već se precizno prilagođava svakom igraču, vrsti treninga i rasporedu utakmica. Bitan deo priče je evolucija trenažnog procesa. Savremeni treneri uneli su sistemske promene poput zabrane alkohola i loših navika još od devedesetih godina prošlog veka, produžavajući tako indirektno igrački vek pojedinaca. Ne treba zanemariti ni taktičku prilagodljivost. Pošto brzina i eksplozivnost prirodno opadaju sa godinama, iskusni fudbaleri menjaju pozicije na terenu i prilagođavaju svoj stil igre, postajući taktički mudriji umesto da se oslanjaju isključivo na trčanje.

Profesionalni fudbaleri danas, uz sve drugo, koriste kombinaciju tehnologije, biologije i fizikalne terapije da bi maksimalno ubrzali regeneraciju mišića i smanjili upalne procese. Najefikasnije konkretne metode koje su danas standard u vrhunskim klubovima uokvirene su u tri celine: tehnološke i termičke metode, fiziološke metode i planiranje, odnosno nutritivni oporavak.

Prva celina ističe potrebu korišćenja ledenih komora (krioterapija), odnosno izlaganje tela ekstremnim temperaturama od -110 do -140 stepeni Celzijusovih na 2-3 minuta, što smanjuje upale, ublažava bol i ubrzava oporavak mišića. Hiperbarične komore se koriste s ciljem da igrači udišu čist kiseonik pod povišenim atmosferskim pritiskom, što drastično ubrzava zarastanje mikropovreda tkiva i obnavljanje energije. I na kraju tu su i kompresivne čizme koje koriste dinamičku kompresiju (pulsiranje) koja, nauka je to dokazala, stimuliše limfnu drenažu, uklanja mlečnu kiselinu i poboljšava cirkulaciju u nogama.

Fiziološke metode podrazumevaju praćenje sna igrača. Metoda je prosta. Igrači nose takozvane pametne prstenove ili narukvice koje mere duboke faze sna jer se hormon rasta najviše luči tokom sna. Faza ovog metoda je i lagana vožnja bicikla ili plivanje odmah posle utakmice, što pomaže telu da brže metaboliše nusproizvode teškog napora. Kao prirodna pumpa za čišćenje mišića koristi se hidroterapija, odnosno naizmenično smenjivanje tople i ledene vode, što izaziva brzo širenje i skupljanje krvnih sudova.

Vrlo bitan je i nutritivni oporavak, odnosno unos proteina brze apsorpcije i ugljenih hidrata odmah u svlačionici radi hitne obnove glikogena u mišićima. Pozitivan rezultat daje i suplementacija sokom od višnje koji je bogat antioksidansima i melatoninom. Na ovaj način, dokazano je, smanjuju se upale i poboljšava san.

U ovoj priči vrlo bitnu ulogu imaju i GPS prsluci koji su postali i te kako važan alat u ranoj detekciji i prevenciji povreda u modernom fudbalu. Uređaj ne prati samo lokaciju, već u sekundi prikuplja i do 1250 podataka o mehaničkom i fiziološkom stresu tela.

Sistem poredi opterećenje fudbalera u tekućoj nedelji (akutno opterećenje) sa njegovim prosekom u poslednje četiri nedelje (hronično opterećenje). Ako odnos pređe vrednost od 1,5 (što znači da je igrač naglo povećao intenzitet za 50 odsto u odnosu na svoj prosek), rizik od povrede mišića u narednih nekoliko dana skače za više od 70 odsto. Softver odmah pali crveni alarm za stručni štab.

Unutar uređaja nalaze se 3D akcelerometri i žiroskopi koji između ostalog mere i silu kojom igrač udara o tlo pri svakom koraku. Ako sistem detektuje da igrač prilikom trčanja vrši veći pritisak na levu nogu u odnosu na desnu, to je jasan znak da igrač podsvesno štedi desnu nogu. To se dešava zbog prikrivenog bola ili mikrotraume, što neizbežno vodi do povrede usled preopterećenja druge strane tela.

GPS prsluk povezan je sa trakom koja meri otkucaje srca. Sistem poredi spoljašnje opterećenje, konkretno koliko je kilometara i sprintova igrač pretrčao, sa unutrašnjim opterećenjem, odnosno kako je srce na sve reagovalo. Ako fudbaler za isti broj sprintova kao prošle nedelje sada postiže znatno viši puls ili mu je potrebno više vremena da se puls spusti tokom pauze, to dokazuje visok nivo centralnog zamora. Umoran mišić gubi stabilnost, što drastično povećava rizik od uganuća ili kidanja ligamenata.

Kada se igrač vraća iz povrede, GPS prsluk služi kao digitalni filter. Lekari unose parametre koje igrač ne sme da pređe. Primera radi, maksimalno pet sprintova preko 25 km/h. Čim igrač dostigne limit na treningu, prsluk radio-vezom šalje signal na tablet trenera i igrač završava sesiju.

Uživo praćenje podataka tokom same utakmice omogućava, opet, stručnom štabu da donosi ključne taktičke odluke i vrši izmene pre nego što dođe do povrede ili drastičnog pada u igri.

Nauka je dokazala i da pozicija u timu utiče na "vreme upotrebe“ nekog fudbalera.

Golmani u proseku imaju znatno dužu igračku karijeru od napadača, a istraživanja pokazuju da oni takođe ostvaruju duži životni vek (za oko pet do osam godina) u odnosu na igrače u polju. Razlike u dužini karijere između ove dve pozicije direktno proističu iz potpuno različitih fizičkih zahteva, biomehaničkih opterećenja i profila povreda.

Statističke studije, poput istraživanja objavljenog u naučnim časopisima, pokazuju da "prosečna karijera profesionalnog golmana traje 12,4 godine, dok kod igrača u polju (uključujući napadače) iznosi 11,6 godina“. Takođe, golmani aktivno igraju na najvišem nivou znatno stariji (prosek 33,3 godine) u poređenju sa igračima u polju (prosek 30,5 godina).

Tokom meča napadači pretrče između 10 i 12 kilometara. Ovakav visoki intenzitet troši zglobove, tetive i mišićna vlakna, zbog čega napadači brže gube na brzini – svojoj glavnoj vrlini – već nakon 30. godine života. Golmani pokrivaju znatno manju distancu i njihova pozicija ne zahteva dugotrajno aerobno trčanje. Njihova aktivnost bazira se na kratkim eksplozivnim reakcijama, skokovima i pozicioniranju. Pošto se manje oslanjaju na sirovu brzinu, a više na postavljanje, pad fizičke snage sa godinama manje utiče na njihov učinak.

Klubovi podatke sa GPS prsluka koriste i na poluvremenu u svlačionici za brzu dopunu energije?

Naravno, na tribinama se o ovome ništa ne zna. Dakle, stručni štab ima na raspolaganju tačno 15 minuta da resetuje ekipu. Podaci sa GPS prsluka, koji se automatski sinhronizuju čim igrači uđu u svlačionicu, koriste se za hiperpersonalizovanu hitnu energetsku i fizičku dopunu. Fokus je na "nadoknadi potrošenog glikogena, hlađenju tela i prilagođavanju taktike za preostalih 45 minuta“. To izgleda ovako.

Nutricionisti i kondicioni treneri na tabletu odmah vide takozvano "metaboličko opterećenje“ svakog igrača. Sistem računa koliko je tačno džula energije igrač potrošio kroz sprintove, ubrzanja i kočenja. Igrači koji su pretrčali najveću distancu u visokom intenzitetu (npr. krila i vezni igrači) dobijaju veće i brže doze ugljenih hidrata visokog glikemijskog indeksa. To su najčešće energetski gelovi, izotonični napici, urme ili specijalne gumene bombone koji se ekstremno brzo razgrađuju i šalju glukozu pravo u mišiće.

Ukoliko podaci na tabletu pokažu da je unutrašnja temperatura tela nekog igrača kritično visoka, što se vidi kroz hronično povišen puls čak i kada igrač stoji, primenjuje se hitno hlađenje. Igrači stavljaju ledene peškire oko vrata, oblače prsluke sa rashladnim gelom ili piju poluzamrznuti izotonični napitak. Hlađenje želuca i velikih krvnih sudova na vratu momentalno spušta puls za 10-15 otkucaja u minuti, što smanjuje osećaj centralnog zamora u mozgu.

Dok nutricionisti hrane telo, šef stručnog štaba koristi GPS podatke za donošenje odluka. Ako podaci pokazuju da odbrambeni igrač drastično sporije reaguje i sporije se vraća u odbranu u poslednjih 10 minuta prvog poluvremena, trener donosi odluku da ga zameni već na poluvremenu ili mu nalaže da u nastavku meča igra bliže svom golu kako bi smanjio prostor koji mora da pokriva.

Igrači koji su na klupi i koji će ući u igru dobijaju instrukcije na osnovu intenziteta utakmice. Ako je utakmica ekstremno brza, rezerve na zagrevanju tokom poluvremena rade specifične, eksplozivne sprintove da bi im puls bio adekvatan tempu meča čim zakorače na teren.

Zanimljiva su i istraživanja koja se odnose na učestalost povreda, što naravno utiče i na dužinu karijere. Napadači su najugroženiji između ostalog i zato što su tokom utakmice izloženi stalnim, agresivnim kontaktima sa defanzivcima. Najčešće povrede su povrede kolena, zatim zadnje lože i skočnih zglobova. Nauka naglašava da akumulacija povreda drastično smanjuje igrački vek na ovoj poziciji.

I golmani su izloženi povredama, istina vrlo specifičnim. Najugroženiji delovi tela su ramena, prsti i kukovi. Retke su povrede uzrokovane zamorom materijala. Ono što je zanimljivo jeste statistički podatak da "golmani imaju manji rizik od ozbiljnih povreda glave tokom karijere u poređenju sa napadačima koji stalno idu u skok u kaznenom prostoru. Pokazalo se i da je iskustvo i te kako značajan faktor kad su u pitanju čuvari mreže. S godinama "golmani stiču sposobnost čitanja igre, anticipaciju protivničkih šuteva, komandovanje odbranom i mentalnu stabilnost“. Kad se ovo zna, onda nije slučajno što klubovi imaju ogromno poverenje u golmane od 35 ili više godina.

Kada, gledano kroz prizmu pozicije u timu, fudbaleri dostižu svoj fizički i igrački vrhunac? Odgovor nauke glasi: napadačima se to događa između 24. i 28. godine, a golmanima zbog kompleksnosti pozicije tek između 28. i 32. što automatski potvrđuje tajnu njihove dugovečnosti. Sve ovo potvrđuje i istorijat svetskih šampionata. Esam el-Hadari, egipatski golman, vlasnik je zvaničnog rekorda najstarijeg igrača u istoriji Mundijala. Na SP-u u Moskovi 2018. bio je na gol-crti svog tima u momentu kad je brojao 45 godina i 160 dana.

Italijan Dino Zof drži rekord kao najstariji osvajač Svetskog prvenstva. Pehar namenjen šampionu podigao je 1982. sa 40 godina života.

Zanimljivo je i da su mnogi napadači imali dug vek upotrebe. Ser Stenli Metjuz, čuveni engleski napadač i prvi osvajač "Zlatne lopte“, igrao je za Stouk siti do 50. godine. Bio je poznat po rigoroznom režimu ishrane i apstinenciji od alkohola u vremenu kada sportska medicina zvanično nije ni postojala.

U novije doba, u vremenu fizičkih ekstrema zahtevnom fudbalu, Zlatan Ibrahimović je fudbaler koji je na najvišem nivou igrao do 41. godine. Njegova dugovečnost bila je posledica sjajnog spoja borilačkih veština koje je upražnjavao i ekstremne posvećenosti fitnes oporavku.

Kristijana Ronalda nećemo gledati na narednom SP-u. Lionela Mesija možda i hoćemo. Sasvim je moguće da će i četrdesetogodišnjaka biti više nego na aktuelnom prvenstvu. Fudbal definitivno više nije samo igra, uveliko je i polje nauke.

I još jedan podatak za one koji vole kuriozitete. Do sada, otac i sin nikada nisu igrali zajedno u istom timu na nekom Svetskom prvenstvu. Međutim, istorija Mundijala pamti 35 slučajeva u kojima su otac i sin nastupali na različitim turnirima, a nekoliko njih je čak delilo isti teren, ali u suprotnim ulogama – kao selektor i igrač. Na nekom sledećem možda će tata i sin u istom timu biti kuriozitet broj jedan planetarnog šampionata.