Velike seobe čine bolju NBA

Na predstojećem Šampionatu sveta u košarci koji se igra u Kini, Amerikanci neće igrati u najboljem sastavu. Selektoru Gregu Popoviču stiglo je čak sedam otkaza. Za svet je to možda iznenađenje, ali ne i za Ameriku. Naprosto zato što u SAD postoji verovanje da su Olimpijske igre najveće svetsko takmičenje van Amerike. Sve drugo, a tu se ubrajaju i svetski šampionati, njih jednostavno ne interesuje.

Istina je takođe i ovo: među NBA asovima koji su otkazali nalaze se i igrači u procesu rehabilitacije, izlaska iz povreda, podizanja forme. I tih mesec dana koliko im je potrebno, potrošili bi na SP, a to vreme je teško nadoknaditi. Svetski šampionat, zapravo, dolazi u dosta nezgodno vreme za NBA igrače koji imaju programe priprema. Oni koji su se odazvali pozivu Grega Popoviča okupili su se 7. avgusta u Las Vegasu i biće angažovani sve do 15. septembra. Neće, dakle, imati odmor, još manje vremena za sebe i svoje telo.

Uz to, u Americi postoji i verovanje koje se u praksi nije baš uvek potvrđivalo, da su Amerikanci unapred svetski šampioni bez obzira na sastav tima s kojim ulaze u takmičenje.

Povratak u škole

Amerika ima NBA i nju, bar kad je košarka u pitanju, interesuje jedino NBA. Preko 60 odsto igrača prisutnih u NBA bili su ovog leta slobodni agenti. Ovako nešto se do sada nikada nije dešavalo u najatraktivnijoj i najboljoj košarkaškoj ligi sveta. Podatak za istoriju. Jednako zanimljivo je i to što je u toku drafta trejdovano 45 košarkaša. Ako se zna da slobodni igrači ne mogu da se trejduju, onda je na neki način i razumljiv ovoletošnji NBA haos koji je kulminirao 1. jula, dakle u trenutku kada je otvoreno tržište slobodnih igrača.

Velike seobe učinile su i to da se sada napravio bolji balans, odnosno da novu sezonu osam, čak devet timova, čeka sa po dva ekstra igrača u rosteru. To daje neizvesnost uoči nove sezone, posebno u Zapadnoj konferenciji koja je u odnosu na Istočnu znatno ojačala.

Kako to izgleda u praksi, dokaz su dva primera - Kavaj Lenard, "ubica" košarkaških dinastija, prešao je iz Toronta u Kliperse. Reč je o najkorisnijem igraču finala NBA u dve različite konferencije. Koliko će značiti za Kliperse nemoguće je predvideti, baš kao što je nemoguće pričati o tome kako će u budućnosti, u paru, funkcionisati u sastavu Lejkersa legendarni Lebron Džejms i pojačanje iz Nju Orleansa Entoni Dejvis.

Sezona startuje 6. oktobra, a NBA se već sada priprema i za 2022. godinu, odnosno trenutak kada će se i u košarci uvesti takozvano bejzbol pravilo koje igračima omogućava da pravo iz klupa srednjih škola dođu u najkvalitetniju košarkašku ligu sveta. Sada je na snazi pravilo da igrači mogu da se prijave posle druge ili treće godine koledža, tako da će NBA klasa 2022. biti vrlo interesantna jer će se vratiti ono što je postojalo u vreme Lebrona Džejmsa. On je znan i kao jedini NBA košarkaš koji nikada nije igrao na koledžu, već je pravo iz škole došao u NBA ligu. Uvođenjem bejzbol pravila to će biti omogućeno i drugima, naravno uz uslov da poseduju kvalitet.

Sve to se čini u cilju ne samo podmlađivanja, već i podizanja kvaliteta, što je teško u toku same sezone. Prema pravilima koja su na snazi, u toku sezone NBA igrači imaju pet dana treninga. I vrlo su striktni, a minimum rada je četiri sata. Drugo pravilo je da samo tri puta nedeljno, ukupno 45 minuta, treneri imaju pravo da insistiraju na igri u kontaktu. Sve ostalo je šut ili postavljanje igre u napadu ili u odbrani, ali bez kontakta. Neki treneri su malo kršili to pravilo pa su kažnjeni, jer se na njihovo ponašanje žalio sindikat igrača.

Upijanje zvezdica

Ovog leta je definitivno svima postalo jasno da Evroliga, bez obzira na to što se činilo kao dobra ideja, neće postati nova NBA konferencija. Međutim, to ne znači da se NBA odrekla Starog kontinenta. NBA, u potrazi za svežim i talentovanim snagama, osvaja Evropu na jedan sasvim drugačiji, lukaviji način. A Evropa kao da toga nije svesna, nadajući se da će se možda jednog dana NBA utakmice igrati u Londonu, Madridu, Rimu... Reč je o NBA džunior ligi. Sve je osmišljeno kao "igra" u kojoj se dele dresovi, najmlađi igrači na specifičan način draftuju za sastav ove ili one ekipe, deca se s tom magijom u međuvremenu poistovećuju, igraju utakmice koje su sanjali u dresu Minesote ili Lejkersa, dakle svoju NBA ligu posle koje se organizuje i veliki Ol star meč.

Povezane vesti - KINA KAO SUDBINA: Sve sličnosti sa čuvenim Indijanapolisom kad smo postali prvaci sveta

Najbolje i najtalentovanije veoma mlade košarkaše zatim čeka učešće na NBA džunior kampu. Postoje evropski, azijski, afrički, na kraju i globalni kamp na kome učestvuju oni najbolji iz celog sveta. Ove godine skup košarkaških zvezdica planete je u Orlandu. Poziv imaju i dečaci i devojčice. U celoj priči je i Srbija sa svojom talentovanom decom. Bojan Popović, nekadašnji košarkaš, ispred NBA je zadužen za NBA džunior ligu u našoj zemlji.

Još jedna NBA priča, iz mnogo razloga, zaslužuje pažnju. Početkom januara naredne godine, što je mala ekskluziva, startuje NBA Afrika. To je projekat u koji je NBA ušao direktno sa svojom kompletnom infrastrukturom i ljudima, kao i s naglašenom namerom da se na Crnom kontinentu napravi liga koja će biti nešto poput Evrolige. Za ovaj futuristički poduhvat odabrali su osam zemalja uprkos saznanju da ih čekaju veliki problemi, počev od onih finansijskih, preko iskustava iz Afrike čiji svet sporta karakterišu korupcija i krađa, uz brojne mahinacije. Zbog svega, takmičenje će imati turnirski karakter i trajaće za početak samo četiri meseca, ali sam podatak da je sponzor svih timova u NBA Afrika ligi legendarni Majkl Džordan dovoljno govori koliko su Amerikanci u ovom poduhvatu ambiciozni.

AP Photo/Chuck Burton, File

Novi timovi kucaju na vrata

Puno je razloga zašto je u Evropi, iako se činilo da je jedino tu moguće, zapravo nemoguće napraviti NBA konferenciju. Oni koji su bili zagovornici ideje nisu, između ostalih, mogli da odgovore ni na sledeća pitanja: da li bi dolar bio valuta plaćanja, kako bi izgledali ugovori igrača u Evropi, kako i na koji način bi se oporezivali, da li ugovori u Engleskoj mogu da se vrednuje kao i oni u Americi...

Oni koji su bili protiv uzimali su za primer učešće u NBA ligi timova van SAD. Sada postoji jedan, Toronto iz Kanade. Jedan princip je na snazi kada Amerikanac igra u Torontu, a sasvim drugi kada Amerikanac igra u ekipi iz Amerike. Razlika je u visini poreza, radne dozvole ili boravka. Isto važi i za status i položaj evropskih igrača koji nastupaju u Kanadi.

Sve to su elementi koji bi se teško nivelisali u eventualnoj NBA konferenciji u Evropi, pogotovo sada, s obzirom na spoljnu politiku koju vodi aktuelni predsednik SAD.

NBA ima problem i sa širenjem lige. Priča je aktuelna i ovog leta uz napomenu da je tehnički gotovo neizvodivo da se pravi još jedna konferencija, ili da se u ligu uvedu neki novi timovi. Konkretno, Sijetl je klub koji ima tradiciju i koji je zbog sticaja okolnosti prebačen u Oklahomu. Sada u Sijetlu žele da vrate klub, ali s tim imaju poteškoće iako su spremni da naprave odgovarajaću dvoranu. Jednako koliko je Oklahoma spremna da klub sačuva pod svojim nebom.

Opet, Las Vegas je napravio neverovatno moćnu dvoranu i uveliko kucaju na vrata sa zahtevom da budu članovi NBA. Imaju kapital, imaju sve, mogu bez problema da naprave atraktivan i moćan tim, ali ukoliko bi se uključili u NBA karavan, onda bi zbog njih morao da se menja sistem takmičenja. I sve to u trenutku kad se ozbiljno razmišlja o tome da se smanji broj utakmica u NBA, od 82 na nekih 70. U aktuelnom i apsolutno pretrpanom sistemu jednostavno nema prostora za oporavak igrača. Onda se događa i ono što niko ne želi, a to je da timovi svesno odmaraju igrače što direktno utiče na konačan rezultat i plasmane. Konkretno, Hjuston sa Džejmsom Hardenom i bez njega u sastavu nije isti, pa su ekipe koje igraju mečeve protiv Hjustona kada se ovaj odmara u velikoj prednosti, što je nesportski naspram onih koji su od istog rivala gubili jer je igrao Harden.

Povezane vesti - AMERIKANCI VIŠE NISU BAUK: Od drim tima ostaje samo tim…

Kada se dođe do ukupnog plasmana, kada zafale jedna ili dve pobede, niko se ne vraća na ono što je bilo na startu. Zato su treneri, kad preračunaju da mogu svesno da izgube nekoliko mečeva uprkos tome što ugrožavaju regularnost takmičenja, odmarali pojedine igrače. To je bio jedini način da im sačuvaju svežinu. To se pogotovo odnosi na starije igrače koji nastupaju tokom cele sezone. Njihova forma po pravilu pada u završnici, plej-ofu, jer jednostavno nemaju snage da se nose sa mlađima od sebe. Zato se i razmišlja o smanjenju broja utakmica, a ne povećanju konferencija.

AP Photo/David Zalubowski

Igrači iz Srbije

Malo su promenjena i pravila. Neke od promena su NBA približile Evropi. Konkretno, pravilo 14 sekundi. Sve su prethodno testirali kroz Razvojnu ligu. U NBA sada ozbiljno razmišljaju i da uvedu pravilo tri sekunde. To je trenutno glavna razlika koja postoji između Evrope i NBA gde ne može da se udvaja igrač duže od tri sekunde, već mora da se vrati na svoju poziciju, što pravi razliku u individualnoj igri.

Bez obzira na to da li će se menjati jedno ili drugo, izvesno je da će naredna sezona biti vrlo interesantna i ujednačena. Učesnici u bajkovitoj košarkaškoj priči biće i šestorica srpskih igrača. Nekad ih je bilo malo više. Ako sećanje ne vara, u istom trenutku dres NBA ligaša nosili su Rebrača, Stojaković, Divac, Radmanović, Drobnjak, Jarić i Miličić.

Apsolutni lider biće Nikola Jokić. On je izuzetak u svemu, bez obzira na to što za razliku od nas Amerikanci na njegovu igru i sve ono što je doneo sa sobom ne gledaju preterano euforično. Prošlu sezonu pečatirao je sjajnim ostvarenjima. Da bi stranom igraču u Americi priznali vrednost, on je u obavezi da pokaže bar pet puta više od domaćeg košarkaša. Jokić je i u tome uspeo, bez obzira na to što je NBA je zapravo jedan zatvoren krug i veoma je teško ući u njega sa strane.

Povezane vesti - Karter rekorder – 22 godine u NBA ligi

Od Gudurića koji je stigao ovog leta u Memfis ne bi trebalo očekivati neko čudo. Biće mu neophodan period adaptacije i veoma je važno kako će ga na startu tretirati, odnosno da li će se na pravi način svemu prilagoditi.

Boban Marjanović je na neki način srpski NBA veteran. Iz Filadelfije se preselio u Dalas gde će imati verovatno neki veći prostor za dokazivanje i minutažu. Bobijeva nesreća je što košarka koja se igra u NBA, uopšte danas u svetu, sve više eliminiše igrače koji su ekstra visoki. Oni se naprosto teško snalaze u zahtevima igre koji su sve naglašeniji. U Filadelfiji su imali ideju da Bobi bude drugi centar, ali on jednostavno nije mogao da odgovori tim željama. Sve ovo ne znači da je loš igrač, daleko od toga. Suština je da način igre u NBA nije adaptivan stilu koji on igra.

Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica su već starosedeoci tima u kojem igraju. U međuvremenu, u Sakramento je došao nov trener, biće napravljena nova kompozicija, a da li će srpski asovi biti starteri, još se ne zna. U svakom slučaju od njih se očekuje da će imati iskorak u karijeri. Prvo zbog iskustva, a zatim i zbog poznavanja pravila igre.

AP Photo/Rich Pedroncelli

Alen Smailagić je interesantna priča. Pravo je čudo kako je uopšte prošao, bez obzira na to što je sve zapravo bilo planirano da bude kako jeste. Kosta Jankov, skaut, talentovanog Smailagića, prati odavno i očigledno je ovo bio trenutak kada je svoje gazde u Golden Stejtu uspeo da ubedi da angažuju mladog Beograđanina. Smailagić pripada generaciji klase 2000. godine. Pecarski, Paunović, Petrušev, on i ostali su bili prošle godine prvaci Evrope u svom uzrastu. Koliko je iznenađujuć njegov angažman kao dokaz može da posluži i podatak da niko iz Evrope sa 18 godina nije otišao u Razvojnu ligu. Ovo, međutim, još nije potvrda njegove vrednosti, koliko autoriteta čoveka koji je uspeo da ubedi tamošnje ljude.

Smailagića su pratili i neki drugi NBA klubovi. Znali su za njega, ali je kod njih postojala određena rezerva što nije ništa novo kada su u pitanju evropski igrači. Uostalom, rezerva je postojala i kada je u pitanju bio Luka Dončić. Kad mladom Slovencu nisu mogli ništa da pronađu kao manu, onda su rekli da pije. I to nije ništa novo kad je Amerika u pitanju. Jer, kada ne mogu da nađu razlog da nekog omalovaže, onda su skloni izmišljanju. Ni to im nije pomoglo u Dončićevom slučaju jer je on naprosto imao fantastičnu sezonu u Dalasu.

Moguće je da će sličnoj torturi biti izložen i Smailagić koji od jeseni neće imati neku veliku rolu u Golden Stejtu. Sasvim je moguće da u nekoj fazi pređe i na dvosmerni ugovor, što će mu omogućiti da i dalje igra Razvojnu ligu, ali i da se po potrebi vraća u tim Golden Stejta. Otišao je u šampionski tim koji uvek ima najviše ambicije. Sad sve zavisi od zdravlja, prijema od strane saigrača, poverenja trenera, koncepcije kluba. On je velika perspektiva i to ne trenutna, već za nekih 10, pa čak i 15 narednih godina. Vreme će zapravo biti faktor koji će mu pomoći da se izgradi.

 

Ne bi bili prvi, ali ni poslednji

I naredne sezone balkanska improvizacija i košarkaški nerv biće više nego prisutni na NBA mečevima. Boje eks-Jugoslavije uz šestoricu srpskih igrača braniće i Hrvati Šarić, Zubac, Žižić, Bender, Slovenci Dončić i Dragić, verovatno i Čančar, zatim Bosanac Nurkić, Crnogorac Vučević...

Ima i onih koji tvrde kako bi to bila moćna NBA ekipa kad bi bili okupljeni na jednom mestu. Bolji poznavaoci NBA prilika kažu da takav tim sigurno ne bi bio šampion NBA, ali ni poslednji u diviziji. U razradi teze se još kazuje kako bi mnogo više postigli kada bi uz sebe imali američkog, a ne evropskog trenera.

 

Kako je Divac uspeo

Vlade Divac je NBA ikona. Kada je stigao u Lejkerse, imao je zaleđinu Džerija Vesta koji ga je birao, ali i fantastičnu podršku Medžika Džonsona i Karima Abdula Džabara koji su u njemu videli ogroman potencijal. Uostalom, igrači sami najbolje znaju ko i koliko kao igrač vredi.
Peđa Stojaković, koji takođe ima mesto u istoriji NBA lige, došao je u Sakramento iz PAOK-a u kome je bio glavni igrač. Za njega je NBA liga bila nešto čemu u početku nije mogao da se prilagodi i hteo je da se vrati. I vratio bi se da pored sebe nije imao Divca.

Koliko je zapravo sve relativno u NBA dokaz je i priča iz nastavka NBA karijere Vlade Divca.
Lejkersi su ga, kad to niko nije očekivao, prebacili u Šarlot zato što je isti onaj Džeri Vest izračunao da mu je bolje da dovede Kobija Brajanta, a da Divca skloni u tom trejdu kako bi bio prvak. Posle toga je Divac otišao u Sakramento.
Šta ovo govori? Između ostalog i to da u NBA ponekad takozvani nevidljivi trejdovi znače pun pogodak, ili da garantovan ugovor nikom, pa ni asovima veličine Divca pa i većih ne garantuje da će ostati u ekipi.