PRVA SRPSKA BEBA IZ EPRUVETE NAPUNILA 31 GODINU

Celo Vranje je slavilo kad je Slavica Trajković rodila Miloša,a sve jugoslovenske novine objavile su vest da je 27.juna 1987.godine na ovim prostorima  rođena prva beba iz epruvete. Radnica iz Vranja bila je prva žena  koja je rodila nakon veštačke oplodnje i to samo devet godina nakon što se u Velikoj Britaniji rodila Luis Braun,prva beba iz epruvete.

Tim lekara u Ginekološko-akušerskoj bolnici "Narodni front"uspeo je da nakon 14 godina lečenje ostvare najveći san Slavici Trajković (36) radnici Pamučnog kombinata u Vranju i Velimiru Trajkoviću (40), otpravniku vozova.

Jugoslovenska javnost čak nije ni znala da se u ovoj bolnici uveliko radi na poduhvatu koji je i u svetskoj medecini bio tek u začetku. U timu lekara bili su profesor dr Željko Živanović,dr Mirsanda Stanić, dr Dragica Pavlović, dr Milenko Proročić, dr Spaso Anđelić, medicinske sestre Ilinka Đurić i Jovanka Tomić.

"Tako zatrudneti je u to vreme bilo nezamislivo,ali ja sam čitala da se to radi u svetu i da se rodila ona devojčica u Velikoj Britaniji i htela sam pošto,poto da probam", priča Slavica.

"To je za mene bila poslednja nada jer sam se godinama uporno lečila i obilazila lekare. Sećam se da mi je, jedan od lekara, kada sam mu objasnila šta hoću, rekao ali Slavice ta metoda uspeva kod jedne od hiljadu žena. A kako vi znate da ja nisam baš ta? Otišla sam u bolnicu Narodni Front i bila sam iznenađena kako su me lepo prihvatili, uradili sve analize i videla sam da nisam jedina koja je spremna da to uradi. Sećam se da je na odeljenju bilo je još pet žena, ali samo sam ja izgurala celu trudnoću i porodila se. Celu trudnoću sam provela u bolnici, a u 18. nedelji trudnoće rekli su mi da ću roditi sina. Nema tih reči kojim bih opisala sreću kad sam ga prvi put ugledala. Nisam se ničega bojala osim, da neću poneti kući bebu. Porodila sam se carskim rezom 27. juna u jedanaest sati i trideset minuta i cela bolnica je čekala taj trenutak. Miloš je bio dugačak 58 santimetara i imao je skoro pet kilograma. Kad sam ga, nakon dve nedelje, donela u Vranje svi su hteli da ga vide. Ceo grad je prošao kroz našu kuću, cela država je čula za mene",priča Slavica.

"Međutim,nakon nekoliko meseci ja počnem da se gojim i ne znam šta mi se događa.Odem kod lekara, pregleda me jedna mlada doktorka i kaže "Čestitam trudni ste! Ja se umalo onesvestim, doktorka me gleda i čudu i pita jel nije željeno? Ama doktorka, jel vi znate ko sam ja? Ona me pogleda malo bolje, i prenerazi se. Pa vi ste Slavica Trajković. Onda me je poslala na ultrazvuk, ali ja ni onda nisam verovala. Kažem mužu ajmo za Beograd, uzmem bebu u ruke i pravac Narodni Front. Lekari se zaprepaste. Odkud ti Slavice? Pogledaju se u čudu kad sam im rekla da sam opet trudna, odmah me pošalju na pregled i utvrde  da sam u četvrtom mesecu trudnoće i da opet nosim dečaka. Tako sam, kad niko nije očekivao,po drugi put postala majka. Sina Marka rodila sam 13 meseci nakon prvog porođaja. Danas je medicina daleko dogurala, mnogo žena odlazi na vantelesnu oplodnju, još više njih se godinama  bore da zatrudne.Samo ću im jedno poručiti- zamisli kako svoju bebu držiš u rukama, ne odustaj i ne boj se ničega!

Miloš sada ima 31 godina,završio je Elektrotehničku školu, zaposlen je u kurirskoj službi u Vranju, oženjen Marinom i ima četvorogodišnjeg sina Đorđa, a u decembru očekuju i drugo dete..

Da je na svet došao drugačije od svojih vršnjaka saznao je tek sa deset godina kada je slučajno našao isečke iz novina.

"Isprva sam bio začuđen šta su novine pisale o mojoj majci i nije mi bilo svejedno kad sam video da nisam baš došao na svet kao ostala deca.U mojoj se kući o tome dok sam bio mali nikad nije govorilo, ni roditelji, ni nastavnici mi zbog toga nisu popuštali, tako da kao, prva srpska beba iz epruvete, nisam imao baš nikakve prvilegije. Da nije novinara koji me povremeno pozovu, verovatno bih to odavno zaboravio,"priča Miloš.

"Znam da je to nekima možda čudno,ali iako je u to vreme moje rođenje bio veliki događaj, ne pamtim kad je mama to poslednji put pomenula,a ni otac o tome nije govorio.Verovatno nisu želeli da me time posebno opterućuju, niti da me razmaze. Rastao sam kao sva ostala deca i bilo im je najvažnije da sam zdrav.Oni nisu insistirali da sa mnom razgovaraju o svojoj borbi da dobiju potomstvo, pa ni ja nisam previše zapitkivao. Međutim, sećam se da me je majka, jednom kad smo bili u Beogradu, upoznala sa dr.Proročićem koji brinuo o njoj dok je bila u drugom stanju i bilo mi je drago da upoznam jednog od lekara koji su zaslužni sto sam se rodio! Mnogo je godina prošlo od tada, za njih je sve to sada prošlost, centar njihovog sveta su sada moj sin i dva sina mog brata i uživaju da se druže sa njima. Osim moje majke, čak i ne poznajem nijednu ženu u mom okruženju koja se podvrgla vantelesnoj oplodnji. Ali, da moja žena nije mogla da zatrudni, sigurno bismo to uradili. Da budem iskren, iako nisam imao nikave privilegije, drago mi je sto sam na neki način probio led i što je moja majka bila tako hrabra i uporna jer nakon nje, lekari su pomogli mnogim ženama da dobiju potomstvo i zbog toga sam veoma srećan.

Dok novine nisu objavile da je i kod nas rođena prva beba iz epruvete,malo ko je znao da se u klinici Narodni Front grupa entuzijasta uveliko tim bavila.

"Profesor Željko Živanović ,bio je u to vreme na čelu ekipe koja je radila na mogućnosti vantelesne oplodnje.Bio je veliki entuzijasta,pratio je sva svetska dostignuća i mene je, kao mladog lekara, odmah nakon završene specijalizacije poslao na Kembridž na usavršavanje", pričao je prof.Milenko Proročić koji je sve vreme pratio trudnoću Slavice Trajković.

"Možete da zamislite kakav je to bio izazov za mladog lekara, tim pre što sam imao prilike da obiđem još nekoliko evropskih klinika i upoznam njihove timove stručnjaka.Vantelesna oplodnja nije u to vreme svuda u svetu dočekana raširenih ruku. Mnogi su smatrali da lekari pokušavaju da se igraju božjim prstima, katolička crkva nije htela ni da čuje. Mi nismo imali taj problem,ali nismo imali ni deo potrebne opreme, čak nismo imali ni čestite inkubatore. Međutim,bili smo veoma uporni, a rezultati dr.Mirsande Stanić,koja je bila zadužena za vantelesnu oplodnju bili su fascinantni. Pre Slavice je u našoj bolnici rođenja još jedna beba ovako začeta, ali je vantelesna oplodnja urađena u Londonu, a naši lekari su kontrolisali trudnicu i uradili porođaj. Sa Slavicom smo uspeli da prvi put postignemo konačne rezultate i to nam je dalo krila. Slavica je bila izuzetno hrabra žena i kod nje se pokazalo da, kada uspete da otklonite poremećaj u organizmu,mnoge žene mogu kasnije da zatrudne prirodnim putem‚"objašnjava prof.Proročić.

Rođenje Miloša bila je velika pobeda za naše lekare,otvoreno je jedno novo poglavlje u medicini, i u Srbiji je od 1986.godine do sada urađeno nekoliko hiljada ciklusa vantalesne oplodnje, a u Evropi je oko tri odsto dece ovako začeto.

Pomogao da se rodi 300 beba

"Kao lekar i neko ko je osnovao Odeljenja za vantelesnu oplodnju u Narodnom Frontu, drago mi je da ovu mogućnost danas ima sve više žena. I sam sam u svojoj karijeri na ovaj način napravio 300 dece, kako ja obično kažem,ali jako je važno da svi shvate da ovo nije borba za natalitet već za pravo žene da bude majka. Ne smemo da zaboravimo da se u Srbiji godišnje, kroz namerne prekide trudnoće, izgubi ceo jedan Kragujevac, a vantelesnih oplodnji se uradi hiljadu. Uspeh je oko 25 odsto, a svaka košta oko 3.000 evra. Dobro je što država pomaže finansijski roditeljima da ostvare svoju najveću želju, ali ne smemo zaboraviti da nije dovoljno samo pomoći, već treba stvoriti uslove da žene rađaju na vreme, a ne da moraju godinama da čekaju posao i redovna primanja.Mnoge žene izgledaju fantastično sa četrdeset godina, ali ta slika u ogledalu ne važi i za njihov organizam. Vantelesna oplodnja je veliki korak za čovečanstvo, ali Srbija mora obezbediti ženi sigurnost da rodi dete onda kada je za to biološki najspremnija,jer ne smemo da zaboravimo da se mnoge žene podvrgavaju vantelesnoj oplodnji u kasnijim godinama jer nisu imale uslova da rode ranije", ističe prof.Proročić.