Svet
16.03.2025. 23:10
Svet
17.03.2025. 19:50
Marko R. Petrović
Analiza
Mir u Ukrajini ima cenu - ko će da plati, a ko da naplati?
"Zavrtanje“ ruku Volodimiru Zelenskom u Ovalnoj sobi poslednjeg dana februara je, očigledno, urodilo plodom.
Ukrajinski predsednik, kako je tada ocenio njegov američki kolega Donald Tramp, u tom trenutku nije bio spreman za razgovore o miru. Mir je i dalje daleko, ali dve nedelje nakon onog vašingtonskog rijalitija, Zelenski prihvata ideju jednomesečnog primirja koja je iskristalisana na sastanku američke i ukrajinske delegacije u Džedi, u Saudijskoj Arabiji.
Pomoglo je dosta i to što je od Trampove i Vensove predstave u Beloj kući, gde je Zelenski imao ulogu posmatrača, američka strana "pauzirala“ vojnu i obaveštajnu pomoć Ukrajini, kao deo "pokazne vežbe“ šta će da se dogodi ako Kijev ne bude igrao po pravilima koja sada diktira nova Trampova administracija. Možda je slučajnost, ali upravo u tom periodu Rusija je povratila najveći deo teritorije oko Kurska, koju je Ukrajina držala pod kontrolom još od početka avgusta 2024. godine.
No, loptica je, ipak, prebačena u dvorište Vladimira Putina. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc razgovarao je sa, kako je agencija Rojters javila, "svojim ruskim pandanom“. Nije detaljno objašnjeno ko je bio Volcov sagovornik, mada se moglo pretpostaviti da je reč o Nikolaju Patruševu, nekadašnjem sekretaru Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije, a od prošle godine potpredsedniku Ruske Federacije.
Istovremeno, portparola Bele kuće Karolina Levit najavila je da će narednih dana put Moskve da krene i Trampov izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof.
A sve to je krunisano direktnim razgovorom Donalda Trampa i Vladimira Putina, što je američki predsednik i najavio, koji bi, verovatno, trebalo da označi početak prvog primirja u trogodišnjoj rusko-ukrajinskoj klanici.
"Nadajmo se da će Rusija da pristane na prekid vatre... To bi bilo 80 odsto puta da završimo ovo užasno krvoproliće“, rekao je Tramp u sredu popodne tokom sastanka u Ovalnoj kancelariji sa irskim premijerom.
Ukoliko bi odgovor iz Moskve bio pozitivan, to bi praktično značilo da bi meci trebalo da prestanu da lete sa jedne na drugu stranu prvi put posle više od tri godine!
Ali, kao što svaki rat ima cenu, tako i svaki mir ima svoju cenu. Jedino je pitanje – ko će da plati, a ko da naplati. Po svemu sudeći, najveću cenu platiće Ukrajina koju je trogodišnja vojna sa velikim istočnim susedom već skupo koštala.
Svet
13.03.2025. 18:08
Putin o prekidu vatre u Ukrajini: "Slažem se"
O tome govore i izjave američkog državnog sekretara Marka Rubija koji je potvrdio da se u Džedi, pored ostalog, razgovaralo i o eventualnim teritorijalnim ustupcima koje bi Kijev morao da učini.
On je na povratku iz Saudijske Arabije u Irskoj na pitanje novinara da li se tokom sastanka sa Ukrajinom govorilo o teritorijalnim ustupcima, rekao: "Da, razgovarali smo“ i dodao "nećemo o tome javno pregovarati.“
Rekao je da je "većina našeg razgovora“ bila o tome kako će izgledati pregovarački proces.
To je na svoj način preveo šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. U razgovoru sa američkim blogerima Mariom Naufalom, Lerijem Džonsonom i Endrjuom Napolitanom, ruski ministar spoljnih poslova naveo je da je postojala mogućnost da Ukrajina zadrži svoje granice iz 1991. godine, ali bez Krima i dela Donbasa, da su njene vlasti sarađivale i sprovodile sopstvene inicijative, odnosno da je, kako je rekao, Kijev poštovao sporazume iz Minska. "Svaki put kada varaju, gube. Ovaj proces se nastavlja“, naglasio je Lavrov, a prenela RIA Novosti.
Druga cena koju će Ukrajina morati da plati odnosi se na to da će, po svemu sudeći, morati da prepuste Sjedinjenim Državama udeo u nekim državnim nalazištima minerala, kao i deo prihoda od nafte i gasa, kako je navedeno u dokumentu koji je definisan u Džedi.
"Predsednici obe zemlje složili su se da što pre zaključe sveobuhvatan sporazum za razvoj kritičnih rudnih resursa Ukrajine kako bi se proširila ukrajinska ekonomija i garantovao dugoročni prosperitet i bezbednost Ukrajine“, navodi se u dokumentu.
Reč je, zapravo, o sporazumu koji nikada nije potpisan, nakon što je Zelenskom rečeno da napusti Belu kuću prošlog meseca.
Tramp ovo vidi kao efikasnu bezbednosnu garanciju za Ukrajinu, tvrdeći da bi to sprečilo novu invaziju Rusije jer bi američke kompanije bile na terenu.
Njegovi protivnici ističu da je ovo besmisleno jer američko ekonomsko prisustvo u Ukrajini nije odvratilo Putina ni 2014. ni 2022. godine.
Osim toga, vrlo je verovatno da će Ukrajina, zarad mira sa Rusijom, a na zahtev SAD, morati da se odrekne svog sna o pridruživanju NATO-u te bezbednosnih garancija koje članstvo u Alijansi donosi.
Svet
03.03.2025. 15:38
Zbog čega je Zelenski najmanje bitan, da li će novi rat voditi Rusija i NATO… pitali smo analitičara
Svet
25.02.2025. 15:10
Pregovori o sudbini Ukrajine u kojima se Ukrajina ništa ne pita
Cenom ukrajinskog rata pozabavio se u autorskom tekstu Social Europe (socialeurope.eu) i Mario Pianta, profesor ekonomije na Scuola Normale Superiore u Firenci.
"Rusija danas ima bruto domaći proizvod (BDP) procenjen na nešto više od dva triliona dolara (hiljadu milijardi), dok u Italiji iznosi 2,2 triliona dolara. BDP Ukrajine je jedna desetina ruskog, oko 200 milijardi dolara. Rat je smanjio ukrajinski BDP za oko 20 odsto ‒ daleko više od ruskog ‒ pogoršavajući dugogodišnji disparitet. Ruski prihod po glavi stanovnika sada je dvostruko veći od ukrajinskog. U realnom smislu, ukrajinski dohodak po glavi stanovnika prepolovio se sa raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine, kasnije se oporavio, ali je ostao zaglavljen na tri četvrtine nivoa iz sovjetske ere. Rusija je doživela isti početni pad nakon 1991. godine, ali je od 2000. godine njen prihod po glavi stanovnika udvostručen u realnom iznosu.
Cena rata u ljudskim životima je najtragičnija. U februaru 2024, predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je ubijena 31.000 ukrajinskih vojnih lica. Do 31. avgusta 2024. godine, posmatračka misija Ujedinjenih nacija za ljudska prava dokumentovala je najmanje 11.743 smrtna slučaja civila i 24.614 povređenih u Ukrajini od početka invazije. Šest miliona Ukrajinaca pobeglo je da bi izbeglo rat i vojnu obavezu, dok je oko četiri miliona interno raseljeno. Prema podacima Ujedinjenih nacija, stanovništvo Ukrajine smanjilo se za jednu četvrtinu od početka invazije.
Razaranja izazvana ratom su ogromna. Do decembra 2023. međunarodne institucije procenile su štetu na 152 milijarde dolara. Danas Ujedinjene nacije predviđaju da bi rekonstrukcija zemlje mogla da košta 486 milijardi dolara – otprilike dva i po puta više od ukrajinskog BDP-a.
I ekonomija Ukrajine i njeni ratni napori imali su međunarodnu podršku. Prema Ukraine Support Tracker sa Univerziteta Kiel, Kijev je primio 267 milijardi evra pomoći u protekle tri godine. Polovina od toga je u oružju i vojnoj pomoći, uz 118 milijardi evra finansijske podrške i 19 milijardi evra za humanitarnu pomoć. Evropske zemlje doprinele su više od Sjedinjenih Država: 62 milijarde evra u oružju i 70 milijardi evra druge pomoći iz Evrope, u poređenju sa 64 milijarde evra u oružju i 50 milijardi evra u drugoj pomoći iz Sjedinjenih Država.
Zalihe evropskog oružja dolaze iz pojedinačnih zemalja i Evropskog mirovnog fonda, koji ujedinjuje resurse država članica EU. Zajedno sa Fondom za pomoć Ukrajini, Kijev je dobio 11,1 milijardu evra oružja iz Brisela u poslednje tri godine, prema podacima Evropskog saveta. Između domaće potrošnje i spoljne pomoći, direktni troškovi rata za Ukrajinu već su premašili dvostruko veći obim BDP-a zemlje.
Osim direktne podrške, postoji obimna indirektna vojna pomoć, koju je teško kvantifikovati. Ratni napori Ukrajine oslanjaju se na sisteme ʼkomandovanja, kontrole, komunikacije i obaveštajne službeʼ (C3I) koje obezbeđuju Sjedinjene Države i evropske nacije. Sateliti, izviđanje na bojnom polju, ratovanje raketama i bespilotnim letelicama, sistemi ciljanja, logistika i vojna koordinacija omogućeni su zahvaljujući zapadnoj vojnoj tehnologiji i podršci. Pored toga, zapadna podrška Kijevu igrala je ulogu u odvraćanju dalje ruske eskalacije u pogledu vrste raspoređenog oružja.
Donald Tramp sve ovo ima na umu kada zahteva da Kijev ʼnadoknadiʼ Sjedinjenim Državama troškove bezbednosti dok ʼbaca pogledʼ na strateške resurse Ukrajine. Prema privremenim procenama koje je objavio ʼFajnenšel tajmsʼ, ukrajinske rezerve strateških minerala procenjene su na približno 11,5 milijardi dolara. Međutim, Tramp je zahtevao 500 milijardi dolara vredne ukrajinske resurse – ne samo minerale, već i naftu, gas, luke i infrastrukturu – kao kompenzaciju za vojnu pomoć koju su pružile Sjedinjene Države čija je direktna podrška Ukrajini od 2014. iznosila 69,2 milijarde dolara.
Šta je sa Rusijom? Procene američkog ministarstva odbrane ‒ iako bi prema njima trebalo postupati sa oprezom ‒ sugerišu da su ruske vojne operacije koštale Moskvu do 211 milijardi dolara, otprilike jednu desetinu njenog BDP-a. Iste procene govore da je poginulo ili ranjeno 315.000 ruskih vojnika. Poput Ukrajine, Rusija je iskusila rastuću inflaciju i preusmerila je znatne resurse na proizvodnju oružja. Međutim, velike finansijske rezerve akumulirane kroz izvoz nafte i gasa pomogle su da se ublaže efekti zapadnih sankcija. U međuvremenu, novi trgovinski odnosi ‒ uključujući i poslovne triangulacije ‒ održali su funkcionisanje ruske ekonomije. Rastuće cene energenata kao rezultat rata dodatno su povećale vrednost ruskog izvoza.
Tragične činjenice o trogodišnjem ratu – uzimajući u obzir i ekonomske troškove i političke posledice – predstavljaju potpunu realnost. Ukrajina je krhka nacija, njena ekonomija i ratni napori održavaju se samo zahvaljujući zapadnoj podršci. Asimetrija sa Rusijom se produbila; Moskva je pokazala ekonomsku otpornost, repozicionirala se na međunarodnom nivou i učvrstila nacionalističku političku i ekonomsku elitu lojalnu autoritarnoj vladavini Vladimira Putina.
Cena rata je neproporcionalno pala na Evropu koja se našla politički marginalizovana od Sjedinjenih Država i pod Bajdenom i pod Trampom. Evropa nije bila u stanju da predloži rešenje konflikta putem pregovora. Prekinula je saradnju sa Rusijom dok se suočava sa neočekivanim naporima u odnosu sa saveznicima ‒ Sjedinjenim Državama, posebno pod Trampom. Kontinent je patio od inflacije, ekonomskog pada i rastućeg osiromašenja, sa dubokim posledicama po njegov društveni i politički pejzaž. Pod izgovorom da podržava Ukrajinu, Evropa se transformiše u vojnu silu – napuštajući same principe evropske integracije, podstičući dalje trke u naoružanju i gradeći vojno-industrijski kompleks koji ostaje podređen tehnološkoj nadmoći američkog naoružanja.
Bela kuća Donalda Trampa koristi rat i američku vojnu moć da izvrši pritisak na protivnike i saveznike. ʼZapadne vrednostiʼ stavljene su po strani dok ratna logika preoblikuje globalne odnose, sa posledicama koje se protežu i van Ukrajine – uključujući i tekući sukob između Izraela i Palestine.
Tri godine nakon što je počeo rat u Ukrajini, ova logika rata mora biti zaustavljena. Novi sporazum između Trampa i Putina neće doneti trajni mir Ukrajini. Ali Evropa ne može po svaku cenu da sledi plan rata, niti treba da juri za opasnim ambicijama da postane (mala) vojna i nuklearna sila. Nostalgija za narušenim atlantskim savezom je od male koristi. Budućnost Evrope sada zavisi od njene sposobnosti da okonča rat u Ukrajini, pokrene pregovore i izgradi trajni mirovni poredak na kontinentu – političkim sredstvima, a ne vojnom eskalacijom“, zaključuje profesor Pianta.
Komentari
