Pretvara li se antisemitizam u političku normu

Jedna od velikih, možda na prvi pogled ne toliko upadljiva, jeste promena javnog ispoljavanja antisemitizma u svemu. Sve do 7. oktobra, antisemitizam je gotovo bio tabu tema u svetu. Žar koji tinja pod pepelom spreman je da se ponovo raspali, a antisemitizam bi mogao da postane norma. I to ne samo metaforički.

Od 7. oktobra “hrišćanski brend antisemitizma“ bio je podstaknut uvezenim antisemitizmom arapsko-muslimanskog porekla, koji je zauzvrat pojačan desničarskim političkim antisemitizmom koji se od pandemije i njene zavere (poput mreže Kanon i njenih sledbenika), transformisao u pojačan eho u komorama društvenih medija “antivakser galaksije“. I kao da sve to nije bilo dovoljno loše, “sada imamo izuzetno oštru reakciju Izraela na napade Hamasa“. “Vatra bukti“, tvrdi italijanska “La stampa“.

Prema podacima Bnai Brita (ADL), međunarodne jevrejske organizacije, koji uključuju krivična i nekriminalna dela nasilja nad Jevrejima, u Americi je 2022. godini bilo ukupno 3697 antisemitskih incidenata, što je najveći broj zabeležen od početka praćenja podataka ADL-a 1979. godine. Napadi, koji se smatraju najtežim prestupima, povećali su se za 26 odsto te godine. Dok Jevreji čine samo dva odsto američke populacije, antisemitski zločini iz mržnje činili su 9,6 odsto svih zločina iz mržnje koje je evidentirao FBI.

U proteklih nekoliko godina, stručnjaci se ne slažu oko toga zašto su zločini iz mržnje protiv Jevreja porasli. To je debata koja delimično zavisi od toga kako se takvi zločini definišu i kategorizuju – u prošlosti je ADL bio kritikovan zbog toga što je neke antiizraelske izjave karakterisao kao antisemitske. Podaci ADL-a za 2022. otkrili su da je antisemitsko uznemiravanje činilo većinu prijavljenih incidenata.

Antonio Gutereš Gazu opisao kao "groblje za decu"

Ujedinjene nacije

Ujedinjene nacije

Svet 06.11.2023. 20:42

Antonio Gutereš Gazu opisao kao "groblje za decu"

U Los Anđelesu, muškarac viče “Ubij Jevreje“, na dečjem igralištu u Londonu devojčicama se govori da su “smrdljivi Jevreji“ i da siđu sa tobogana, dok se u Kini objavljuju postovi na društvenim mrežama u kojima se Jevreji upoređuju sa parazitima, vampirima i zmijama i koji dobijaju hiljade lajkova.

Ovo su primeri, kako navodi Rojters, antisemitizma koji je snažno porastao širom sveta nakon Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra i poslednjeg rata Izraela protiv islamističke grupe u pojasu Gaze. U zemljama u kojima su dostupni podaci policije i civilnog društva, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Južnu Afriku, obrazac je veoma jasan: broj antisemitskih incidenata porastao je za neverovatnih nekoliko stotina procenata nakon 7. oktobra u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Većina incidenata uključuje verbalno zlostavljanje, uvrede i pretnje na internetu, grafite, uništavanje jevrejske imovine, bilo prodavnica, preduzeća ili verskih objekata, i fizičke napade velikih razmera.

Veoma upečatljiv antisemitski incident dogodio se u ruskom regionu Dagestana kada je besna rulja tragala za Jevrejima u nedelju na aerodromu nakon što je sleteo avion iz Tel Aviva. Inače, na letu iz Tel Aviva je, između ostalih, bio i muslimanski lekar, kardiohirurg, koji leči muslimansku decu u Tel Avivu i Jerusalimu kod izraelskih kardiohirurga koji ne mogu da dobiju dovoljno stručne medicinske pomoći u svojoj zemlji.

Sve ovo opravdava se ne samo izraelskom akcijom u Pojasu Gaze, nego još više izjavama izraelskih lidera o Palestincima kojima se oni dehumanizuju kao narod, gde se izjednačavaju sa životinjama, dehumanizuju i bestijalizuju, a koje su potkopale izraelski imidž i pored nepodeljene podrške koju je Izrael dobio u svetu za vojnu akciju protiv Hamasa.

U tome su na strani Izraela bile, takođe, najvažnije arapske i gotovo sve muslimanske zemlje, ali posle 30 dana rata i stradanja civila, žena i dece, Izrael se našao u poziciji da pokuša da sačuva svoj moralni kapital u ovom sukobu. Njega su narušila kako bombardovanja civilne infrastrukture, bolnica i stambenih zgrada tako i izjave izraelskih zvaničnika koje traže osvetu prema svim Palestincima, opravdavajući je time da nema razlike između običnog Palestinca i Hamasa te da su Palestinci u Gazi odgovorni za postojanje Hamasa. Izrael i Jevreji su, zbog svega što su pretrpeli u istoriji, posebno u Drugom svetskom ratu, gotovo imali moralnu tapiju na definisanje genocida i Holokausta. To se odnosilo kako na genocide u Srebrenici tako i na zabrane negiranja i jednog i drugog pojma u brojnim zakonodavstvima.

Jedan deo ovakvih ocena pripada levičarskom ideološkom bloku. Sedamdesetih godina prošlog veka Ulrike Majnhof bila je ta koja je studentskom miljeu dala obrazloženje koje im je omogućilo da prikažu teror RAF-a kao legitimno protivnasilje. Danas, za primer se uzima Džudit Batler, da daje argumente za novi antisemitizam. ...Muslimani se doživljavaju kao “novi Jevreji“ koji se suočavaju sa pretnjom široko rasprostranjene “islamofobije“. Štaviše, pošto se Izrael smatra zapadnim imperijalističkim mostobranom na Bliskom istoku, nasilje nad Jevrejima se uvek tumači kao reakcija na ovu političku situaciju.

U ovom okviru nalaze se i podele među britanskim laburistima koji su se u ocenama sukoba Hamasa i Izraela pocepali na dve struje. Laburisti su istorijski bili na strani izraelske države i jevrejskog naroda. Laburistički premijer Harold Vilson jednom se hvalio da je nemoguće “da politička partija bude više posvećena nacionalnom domu za Jevreje u Palestini nego što su to bili laburisti“.

U potpunom preokretu trenutnog političkog pejzaža, laburisti su se suočili sa sveprisutnim skepticizmom prema jevrejskom cilju koji je postojao na desnici britanske politike. Među aktivistima, antiizraelski stav postepeno je postao dominantan, što su pokazale scene u Londonu u protekla tri vikenda. Izrael se sada smatra moćnom i autoritarnom vojnom državom, a ne utočištem za žrtvovani narod.

Rezultat je ogromna promena političkih opredeljenja. Danas su istorijski cionistički instinkti laburista izbledeli. Grupa koju je tako dugo zastupala britanska desnica – Arapi u Palestini – postala je glavna briga britanske levice. Čak i ako su Starmerova uverenja o Izraelu tako jaka kao i Harolda Vilsona, malo je verovatno da on može da pobedi u svojoj partiji na istoj poziciji.

Sukob je ušao u još dublje sfere opravdavanja koja su potražena u verskim spisima koji ovaj sukob svode i interpretiraju kao izraelski, odnosno jevrejski “sveti rat“. Tu bi mogle da se pojave interpretacije koje pozivaju na genocidne akcije ili uzvratni “holokaust”. Sada se argumentacija koju koristi Izrael upotrebljava protiv njega samog, tvrdnjama da je Izrael izgubio moralno pravo na neponovljivost Holokausta i osporavanje genocida jer je sam spreman da ga počini.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u svojim govorima sve više koristi citate iz Tore, jevrejskog svetog pisma, u onome što je rabin rekao da je pokušaj da se spase njegov javni imidž narušen iznenadnim prekograničnim napadom palestinske grupe Hamas početkom oktobra.

“Tokom rata, vođstvo se često oslanja na Toru i verske tekstove, a to je uobičajeno tokom rata“, rekao je rabin Elhanan Miler, koji je takođe levičarski izraelski analitičar. Uz napomenu da su u prethodnim ratovima “i u govorima komandanata brigada čuli citate iz verskih tekstova iz Tore“, ovo je postalo

Netanjahu: "Naši neprijatelji su tek počeli da plaćaju cenu"

Premijer Izraela

Premijer Izraela

Svet 13.10.2023. 21:54

Netanjahu: "Naši neprijatelji su tek počeli da plaćaju cenu"

u Netanjahuovim govorima od napada Hamasa 7. oktobra.

“To je neobično jer je to način da se obrati desničarskoj i verskoj bazi u Izraelu“, dodao je Miler.

Na nedavnoj konferenciji za novinare, Netanjahu je rekao: “Molim se za bezbednost naših vojnika. Neka im Bog podari pobedu nad neprijateljima koji su ustali protiv nas. Neka naši neprijatelji budu poniženi pred njima i neka budu krunisani spasenje i trijumf.“

On je takođe citirao knjigu Deuteronomije 25:17, zvanu Devarim i petu knjigu hrišćanskog Starog testamenta, rekavši “zapamti šta ti je Amalek uradio“, u vezi sa jevrejskim egzodusom iz Egipta. Dodao je: “Pamtimo, i borimo se.“

Deuteronomija 25:19, međutim, nastavlja: “Izbrisaćeš sećanje na Amaleka ispod neba. Nikad ne zaboravi!“ Hebrejska Biblija kasnije poziva na ubistvo celog – i duboko antisemitskog – naroda Amaleka, kao i njegovih životinja. Iako je Netanjahu pomenuo samo Deuteronomiju 25:17, pozicioniranje Hamasa kao srodnog Amaleku – čak i ako se to preduzima retorički –taktički, strateški i moralno je pogrešno, procenio je hajdelberški profesor Džošua Krug. Reči premijera se pažljivo čitaju i shvataju ozbiljno u različitim krugovima.

Netanjahuove reči se mogu pročitati ili, bolje rečeno, pogrešno protumačiti kako bi se osnovao i opravdao jevrejski “sveti rat“ u Gazi. Poslednjih dana, publikacije u mestima kao što su Turska, Indija, SAD i Bosna i Hercegovina su upravo to učinile.

Netanjahu i najveći deo sveta akcije Hamasa 7. oktobra smatraju zlom. Međutim, prizivati Amaleka na takav način i bez razjašnjenja sada nije prikladno, tvrdi Krug. Hamas nije Amalek. Hamas je islamistički pokret, izdanak palestinskog ogranka Muslimanske braće. Dalje, Hamas je označen kao teroristička organizacija spremna da namerno izvrši nasilje nad civilima. U biblijskom tekstu, Bog zapoveda Izraelcima da na mrske Amalečane gledaju kao na krajnjeg smrtnog neprijatelja čije uništenje moraju tražiti zauvek. Država Izrael ne bi trebalo da želi da bude prikazana na isti način. Reč u savremenom jeziku za ono što drevni tekst nalaže je “genocid“, upozorava profesor Krug.

Izrael je već pogrešno optužen za genocid. U istoriji biblijskog tumačenja, rabini su predstavljali Amaleka metaforički, a ne doslovno – kao spoljašnje egzistencijalne pretnje u tekućem životu jevrejskog naroda, uključujući Rimljane, naciste, staljiniste i druge. Javna argumentacija izraelskih lidera koja se poziva na biblijske izvore ima potencijal da bude pogrešno shvaćena od strane sekularnih medija i publike.

U drugim kontekstima, rabini su Amaleka pozicionirali kao unutrašnje, psihološko zlo koje je trebalo pobediti unutar svakog pojedinca. Mnogi savremeni rabini, po uzoru na jevrejske vođe prethodnih generacija, smatraju da je micva za uništavanje Amaleka zastarela.

Krug upozorava da je Netanjahuov jezički izbor “opasan“ u vreme rata kada mnogi ljudi širom sveta slušaju njegove reči i – pogrešno, da bude jasno – sada dodaju ovu izjavu municiji za optužbe da Izrael čini genocid. Netanjahu je politički autoritet, a ne verski vođa. Upravljanje neprijateljstvima u ratu koji je u toku ne zahteva davanje D’var Tore. Štaviše, javna argumentacija izraelskih lidera koja se poziva na biblijske izvore ima potencijal da bude pogrešno shvaćena od strane sekularnih medija i publike. Ulozi za pravilan izbor reči su veliki.

Baš negde uoči Hamasove akcije, ponovljeni su napadi na inostrane hrišćane u Jerusalimu, što je izazvalo ogorčenu reakciju i samog Netanjahua.

“Ono što se desilo sa desničarskim verskim nacionalizmom je da je jevrejski identitet rastao oko antihrišćanstva“, rekla je Jiska Harani, stručnjak za hrišćanstvo i osnivač izraelske telefonske linije za antihrišćanske napade.

Eliša Džered, lider ultranacionalističkih naseljenika i bivši savetnik poslanika u Netanjahuovoj vladajućoj koaliciji, branio je pljuvače, tvrdeći da je pljuvanje po hrišćanskom sveštenstvu i po crkvama “drevnojevrejski običaj“.

“Možda smo pod uticajem zapadne kulture pomalo zaboravili šta je hrišćanstvo“, napisao je on. “Mislim da milioni Jevreja koji su stradali u izgnanstvu zbog krstaških ratova nikada to neće zaboraviti“, napisao je Džered, izazivajući novi talas ogorčenja.

Netanjahu o tome da li će okupirati Gazu

Premijer Izraela

Premijer Izraela

Svet 10.11.2023. 11:33

Netanjahu o tome da li će okupirati Gazu

Zbog svega ovoga, profesor Brandajs univerziteta Džonatan Sarna tvrdi da je Izrael izgubio rat u javnosti ili “PR rat“ te da su početne simpatije koje je Izrael imao jednostavno nestale. Slike razaranja i smrti iz Gaze, kao i katastrofalni neuspesi u odnosima s javnošću doveli su do zamene izraelske lako razumljive priče uobičajenijim optužbama za “disproporcionalnost“ i “nepoštovanje civila od strane jevrejske države“.

Bela kuća je takođe pomogla u oblikovanju nove poruke. “Administracija je“, kako izveštava “Njujork tajms“, “postala kritičnija prema odgovoru Izraela na napade Hamasa, pomaku koji američki zvaničnici pripisuju humanitarnoj krizi u Gazi“.

Profesor Sarna tvrdi da je “za slabljenje izraelske medijske snage previše lako kriviti poznate zlikovce“: pristalice Hamasa, antisemite, levičarske profesore, pristrasne novinare i slično. On tvrdi da je Izrael napravio dve velike greške.

Prvo, ciljevi rata su loše artikulisani. Da li je cilj, pre svega, da se vrate taoci koje je zauzeo Hamas? Da u potpunosti “eliminiše Hamas“? Kažnjavanje Hamasa i tačna odmazda? Da transformiše Gazu? Da pokažu da danas, za razliku od dana Šoa, Jevreji ustaju i bore se? Učiniti svet boljim za jevrejske “studente koji se plaše da nose Davidovu zvezdu ili govore hebrejski“, kao što je ministar Beni Ganc predložio ranije ove nedelje? Bez jasnog i dobro artikulisanog skupa ciljeva, medijski rat se nikada ne može dobiti.

Sarna predlaže da se umesto takvih nagađanja “beskrajno ponavljaju dva direktna cilja koja se mogu sažeti u samo šest reči: osloboditi taoce; kazniti Hamas i njegove pomagače“. On je zatražio da svaki izraelski portparol “zapamti te reči“. Čini se da je to delovalo. Premijer Netanjahu već nekoliko dana odbija prekid vatre, dok se ne oslobode svi taoci. To se mnogima čini veoma razumljivo i pravi put da ovaj sukob ne dobije dimenzije u kojem će se u istorijskim analogijama ne samo izgubiti svaki njegov smisao, nego postaviti osnove za druge, još trajnije i dublje konflikte.