Izbori u Americi
Baj-baj, Bajden?
Hoće li Džozef Bajden zaista biti kandidat demokrata na ovogodišnjim predsedničkim izborima?
Ili će ipak popustiti pred pozivima koji su, praktično zahtevi, da odstupi i šansu pruži nekom mlađem ko bi imao veće izglede da pobedi Donalda Trampa.
U poslednjih nedelju dana, naime, učestali su pozivi da predsednik SAD Džozef Bajden (81) odustane od izbora u novembru. Ti pozivi dolaze istovremeno sa pojavom nekoliko snimaka navodnog “zamrzavanja“ i gafova koji su postali viralni na društvenim mrežama.
Iako su neki od njih osporeni, to je bilo dovoljno da se ožive debata i spekulacije u medijima o mentalnoj sposobnosti šefa Bele kuće, koja ni sada ne uliva preterano poverenje biračima, a on pretenduje da bude na vlasti i sa 86 godina.
Prvo je odjeknula prognoza Stiva Forbsa, glavnog urednika časopisa “Forbes“, koji je opisao nekoliko scenarija za smenu kandidata Demokratske stranke jer, po njegovom mišljenju, Bajden nije sposoban da, poput Džona Kenedija za vreme Kubanske krize, uspešno sprovede Ameriku kroz turbulentna zbivanja u svetu.
Forbs na početku videa od 11. juna, sa skoro milion pregleda, komentariše mogućnost da demokrate namerno smanjuju očekivanja javnosti pred predsedničku debatu 27. juna sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, kako bi Bajdenov nastup delovao ubedljivije nego što jeste.
Za Forbsa je glavno pitanje da li će Bajden odustati pre ili posle debate, između ostalog zbog toga što na njoj neće moći da koristi teleprompter, dok su njegove spontane opaske “sramotno zbunjene i brljave“.
“Kombinacija ljutnje, koja bi mogla da mu privremeno razbistri um, opsežnih proba i egzotičnih eliksira, omogućila bi Bajdenu da završi 90-minutnu debatu, pogotovo zato što bi verovatni moderatori bili na njegovoj strani, dok bi se bivši predsednik Tramp možda zaigrao. Možda se u ovo uzdaju pojedini zvaničnici Bele kuće i moćna, veoma uticajna prva dama. To je ipak veliki rizik jer bi povlačenje u slučaju konfuznog nastupa bilo posebno ponižavajuće“, rekao je on i dodao da bi čak i ako preživi debatu, Bajden bio u nezavidnoj poziciji zbog pogoršanja kognitivnih sposobnosti, a mnogi birači znali bi da je glas za njega u stvari glas za potpredsednicu Kamalu Haris.
Prema Forbsu, u slučaju povlačenja iz trke, kao vodeći kandidat mogao bi da ispliva guverner Kalifornije Gavin Njusom, ali bi zbog njegovog političkog “bagaža“ demokrate mogle da se odluče za nekoga manje poznatog, poput guvernera Pensilvanije Džoša Šapira, guvernera Merilenda Veslija Mura, ili guvernera Kolorada Džereda Polisa.
Poziv Bajdenu da se povuče uputio je i kolumnista “Njujork tajmsa“ Bret Stivens, uz zaključak da je to najhrabrija stvar koju može da uradi. Kao moguće zamene on takođe predlaže Šapira, ali i guvernerku Mičigena Grečen Vitmer.
Sličan rezon, da Bajden ne može da se izbori sa pretnjama u zemlji i van nje, ima i kolumnista desnije orijentisanog lista “The Hill“ Daglas Mekinon.
Kao dodatni alarm za uzbunu Mekinon se poziva na izjavu analitičara javnog mnjenja Nejta Silvera, čija je firma “FiveThirtyEight“ sprovela anketu, po kojoj je Bajden 9. juna pao na dosad najniži rejting sa samo 37,4 odsto ispitanika koji odobravaju njegove postupke.
Za razliku od svojih kolega kolumnistkinja “Vašington posta“ Ketlin Parker skoro u potpunosti fokusira se na percepciju Bajdenovih kognitivnih sposobnosti od strane birača, a ne stranih sila. Kao dodatni problem demokrata i ona ističe poprilično nepopularnu Kamalu Haris. Ona predlaže poprilično iznenađujuću opciju - davno poraženu Hilari Klinton.
Naime, Klinton se aktivirala na društvenim mrežama i podržala jednog kandidata za Predstavnički dom Kongresa, što neki smatraju signalom da je i sama spremna da se aktivnije uključi u predsedničku kampanju.