Svet
13.04.2021. 12:11
Svet
30.12.2021. 07:05
Milan Mišić i Marko R. Petrović
Predsednički izbori
Da li će Libija ponovo potonuti u sukobe i nasilje?
Muamer Gadafi, poznat i kao "pukovnik Gadafi“ jer nije menjao čin sa kojim je izveo puč da bi Libiju od kraljevine pretvorio u "Veliku Socijalističku Narodnu Libijsku Arapsku Džamahiriju“, vladao je 42 godine. To je rekord koji teško prebacuju i krunisane glave. Ubijen je 20. oktobra 2011. u okolini rodnog grada Sirta, na talasu prevrata koje je donelo "Arapsko proleće“ započeto u susednom Tunisu. Dotle čvrstom rukom vođenu bogatu zemlju to je gurnulo u haos iz kojeg ne izlazi ni posle više od deset godina.
Korak ka okončanju tada započetog građanskog rata trebalo je da bude načinjen 24. decembra. Za tada su bili zakazani predsednički izbori na kojima je jedan od 98 kandidata i sin pokojnog pukovnika, Saif al Islam Gadafi (49).
Libijska izborna komisija, međutim, u utorak je raspustila sva regionalna i lokalna tela za sprovođenje izbornog procesa, čime su, suštinski, mada to nijedan zvaničnik nije javno i saopštio, odloženi, ispostavilo se, preambiciozno zakazani predsednički izbori.
Možda je to i logičan ishod ako se uzmu u obzir sve tenzije koje su u predizbornom procesu postojale, a koje su kulminirale izlaskom pripadnika više lokalnih milicija na ulice tri dana pre zakazanog glasanja.
Zabrinutost zbog toga izrazila je i Misija UN u Libiji, navodeći da bi mobilizacija različitih oružanih grupa "lako mogla da preraste u konflikt“.
Na to je još ranije upozoravala i međunarodna nevladina organizacija "Hjuman rajts voč“, strahujući da će izbori umesto raspleta doneti nove zaplete i ukazujući da zbog mnoštva paravojnih formacija nema uslova da se izbori održe uz minimum slobode. Slično stanovište zauzeo je i vašingtonski Institut za politiku Bliskog istoka, ocenjujući da je obnova građanskog rata mnogo verovatnija ako se izbori održe, nego ako se odlože za neka bolja vremena.
Jedno od glavnih pitanja sada je kako će se u celoj situaciji postaviti međunarodna zajednica, a pre svega SAD, jer se strahuje od mogućih novih američkih sankcija. Konferencija o libijskim izborima održana je 12. novembra u Parizu. Samitu regionalnih i zapadnih lidera predsedavao je predsednik Emanuel Makron, dok su među učesnicima bili (tadašnja) nemačka kancelarka Angela Merkel, italijanski premijer Mario Dragi i potpredsednica SAD Kamala Haris. Mediji su izvestili da je tom prilikom postignut konsenzus da se izbori održe kada su i planirani.
Zvanično, SAD su za održavanje izbora i favorizuju političko rešenje za konflikt, mada u ovom momentu nemaju jasnog favorita. Vašington, naime, i dalje smatra da nema prepreka za održavanje prvih direktnih predsedničkih izbora u Libiji.
Američki pritisak pokazao se, međutim, nedovoljnim da se reši nekoliko gorućih pitanja u vezi sa sudbinom izbora, uključujući konačnu listu kandidata, koja nije objavljeni ni tri dana pred najavljeno glasanje.
Iz američke vizure jasno je jedino to da su trojica, od 98 prijavljenih, kandidata za njih "suštinski neprihvatljivi“. A to su samozvani "feldmaršal“ (i nekadašnji Gadafijev general) Kalifa Haftar (78) koji, pored libijskog, ima i američko državljanstvo (gotovo dve decenije živeo je na periferiji Vašingtona), zatim već pomenuti Gadafijev sin Saif, kao i šef prelazne vlade Abdul Hamid Dbeiba.
Svet
27.02.2020. 15:05
"NEĆE SE ZAUSTAVITI" DW: General Haftar - strah i trepet u Libiji
Drugo veliko pitanje je – a ko će da vodi Libiju nakon što u petak istekne mandat prelaznim institucijama koje su formirane marta ove godine da bi državu dovele do izbornog procesa? Da li bi to moglo da bude uvod u nove podele i sukobe, kojih je ova severnoafrička zemlja bila relativno pošteđena u poslednjih godinu dana?
Pripadnici lokalnih milicija u ponedeljak su već zatvorili četiri značajna izvora nafte i rasporedili snage po Tripoliju.
Libijski mediji tvrde da je, uz američku podršku, već načinjen novi plan, prema kojem bi o održavanju predsedničkih izbora trebalo da se izjasni novi parlament, posle izbora zakazanih za februar.
Nedugo potom pojavio se i alternativni lokalni plan, prema kojem bi predsednički i parlamentarni izbori morali da budu održani u razmaku od dva meseca.
Izborna komisija je, u međuvremenu, tražila niz amandmana na izborne zakone i rešavanje problema žalbenih veća, i sve to je predala u izveštaju u kojem je navela sve moguće prepreke sa kojima se suočavaju prilikom organizovanja glasanja. Prema oceni lokalnih medija, ti problemi ne mogu da budu rešeni pre februara.
Zbog toga, dakle, ni održavanje parlamentarnih izbora nije izvesno. Za novi saziv prijavilo se bezmalo 3500 kandidata. Predstavnici izborne komisije tvrde da do izlaska na glasanje neće biti moguće potvrditi sve kandidature.
Suštinski, prilično razjedinjena međunarodna zajednica svesna je činjenice da nema lakog rešenja krize koja je nastala posle ubistva Muamera Gadafija, pa mogućeg saveznika u procesu stabilizacije Libije traži u budućem pobedniku predsedničkih izbora.
Svet
25.03.2018. 09:21
GADAFIJEV DUH STIGAO DA NAPLATI DUG: Ko je sve od zapadnih političara uzimao novac od brutalno ubijenog lidera Libije
Problem, naravno, predstavlja činjenica da su najzvučniji kandidati za prvog direktno biranog predsednika Libije Gadafijev sin Saif, samozvani "feldmaršal“ Kalifa Haftar, Dbeiba, koji je inače obećao da se neće kandidovati, te bivši ministar unutrašnjih poslova Fathi Bašaga.
S druge strane, ne treba smetnuti sa uma nekoliko važnih stvari. Jedna je da je Saif Gadafi, iako osuđen na smrt 2015. godine, zbog zločina ubijanja demonstranata tokom pobune 2011, volšebno pomilovan, iako ga je zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti tražio i Međunarodni krivični sud u Hagu.
Druga važna stvar je kako možda ne bi bilo moguće zamisliti da se, pobedi li Haftar, aktiviraju njegove stare veze sa CIA-om. Feldmaršal je dužnik američkih službi kako zbog 20-godišnjeg gostoprimstva tako i zbog toga što su ga izvukle iz zarobljeništva u koje je zapao tokom jedne intervencije Gadafijevih snaga u Čadu.
Ono što svakako dodatno komplikuje celu situaciju u Libiji jeste i strano vojno prisustvo u ovoj zemlji. Na samitu u Parizu je kao negativno ocenjeno vojno prisustvo Turske i Rusije u Libiji (rusko posredstvom privatne vojske grupacije "Vagner“ koja je navodno angažovala oko dve hiljade plaćenika). Francuska je tim povodom od EU zatražila da se kompanijama koje organizuju vojne plaćenike uvedu sankcije, dok je zajednički stav SAD i Francuske da sve inostrane vojne formacije moraju da se povuku bez odlaganja.
Svet
14.06.2021. 11:00
Predsednik SAD se ponovo zbunio
Turska ne demantuje svoje vojno prisustvo u Libiji, kojim podržava međunarodno priznatu vladu u Tripoliju. To pravda faktorom stabilizacije zemlje i činjenicom da je njena vojna pomoć legitimna jer je zatražena.
"Glavni motiv Turske je da u Libiji blokira uticaj Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao deo svojih širih strateških interesa u Istočnom Mediteranu“, objasnio je "Glasu Amerike“ Nigar Goksel, turski direktor u Međunarodnoj kriznoj grupi. Ankara, međutim, ne odgovara na optužbe da je angažovala i plaćenike iz Sirije među kojima ima i džihadista.
Ti "širi interesi“ potvrđeni su 2019, kada je Turska sa vladom u Tripoliju potpisala Memorandum o pomorskom razgraničenju. Njime se reguliše i eksploatacija morskog dna (nalazišta nafte i gasa). Memorandum je, međutim, kao nelegitiman osporen u celom regionu jer, po oceni Evropske unije, "zadire u suverena prava trećih država“, pre svega Grčke i Egipta. Taj memorandum kritikovan je i zbog toga što nije u skladu sa morskim pravom.
Turska sa Libijom ima i ekonomske planove među kojima je obnova angažmana njenih građevinskih kompanija, kojih je pre Arapskog proleća tamo bilo oko stotinu. Sve one su, kad je izbio građanski rat, morale da se povuku i započete projekte ostave nedovršenim, što im je donelo gubitak od blizu 20 milijardi dolara.
Što se tiče Rusije u Libiji, ona balansira. Prema analizi vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), koji mahom finansiraju kompanije američkog vojnoindustrijskog kompleksa, Putinova strategija prema Libiji je fleksibilna. S jedne strane, ona je deo globalne ambicije Moskve da uspostavi alternativu postsovjetskom međunarodnom poretku kojim dominira Amerika. A sa druge je vođena željom Rusije da bude tretirana kao svetska (a ne samo regionalna) sila, na ravnoj nozi sa SAD i Kinom.
Hronika
11.12.2019. 09:00
MISTERIJA TAJNE SOBE: Ko se i zašto krio iza zidova u ambasadi u Tripoliju?
To na regionalnom nivou, kad je reč o Bliskom istoku i Severnoj Africi, podrazumeva podršku liderima koji imaju potencijal da joj postanu saveznici i koji mogu da budu od pomoći za proširenje ruskog vojnog prisustva i u tom području.
Libija je u tom pogledu veoma privlačna, kako zbog svog strateškog položaja, svoje geografije (zauzima 1770 kilometara obale Mediterana), tako i zbog nafte ispod svog tla.
Kalifa Haftar se na mnogo načina uklapa u ovu sliku, a rusko prisustvo na teritoriji koju on kontroliše pogodno je za ometanje planova Zapada sa Libijom.
Porast ruskog uticaja u delu Libije iritira Ameriku, koja to nastoji da neutrališe okupljanjem saveznika oko zahteva da sve strane vojske napuste Libiju, kao uslov za njenu stabilizaciju.
Amerika još nije vratila svoju ambasadu u Tripoli zbog procene da bi mogla da bude meta nekog terorističkog napada. Diplomate koje se neposredno bave Libijom su u susednom Tunisu.
Evropska unija pak nema jedinstvenu politiku prema Libiji, što potvrđuje njenu ukupnu diplomatsku nedelotvornost jer zemlje članice odbijaju da kolektivizuju svoje pojedinačne interese. To je stvorilo neobičnu situaciju da dva važna igrača kad je reč o Libiji – Francuska i Italija – podržavaju različite strane u tamošnjem konfliktu.
Komentari
