Svet
12.08.2020. 17:06
R. E. / Index. hr
DAN KADA JE POTONUO KURSK: Jedna od najvećih pomorskih tragedija
Pre 20 godina, 12. avgusta 2000., slučajna eksplozija torpeda izazvala je potapanje ruske nuklearne podmornice Kursk, dragulja ruske Severne flote, a sudbina 118 članova posade zarobljenih na 108 metara dubine držaće naciju bez daha punih devet dana, sve do tragičnog kraja i najveće katastrofe ruske postsovjetske mornarice.
Ruska podmornica K-141 Kursk, klase Oscar II bila je ponos ruske flote, koja je simbolizovala moć i snagu ruske mornarice. Stavljena u pogon 1994. godine, 154 metra dugačka nuklearna podmornica bila je aktivna manje od šest godina u trenutku kad je potonula, piše Index. hr.
Tog subotnjeg jutra prije 20 godina, podmornica opremljena s 24 rakete i 24 torpeda učestvovala je u pomorskoj vežbi u vodama Barentsova mora, na granici Rusije i Norveške.
U 11:28 po lokalnom vremenu (7:28 GMT-) norveški seizmografi zabežili su snažnu eksploziju, a dva minuta kasnije usledila je je još jedna snažnija detonacija.
Druga eksplozija imala je snagu oko šest tona TNT-a i bila je dovoljno velika da bude registrovana na seizmografima širom severne Evrope.
Ruska mornarica locirala je podmornicu u nedjelju u zoru, ali svaki radio kontakt s posadom je bio prekinut, primljena je tek jedna SOS poruka.
Podmornica na nuklearni pogon mogla je imati do 130 članova posade. U vreme tragedije u podmornici je bilo 118 mornara i časnika, pod zapovedništvom kapetana Genadija Lijačina. Većina članova posade bila je mlađa od 30 godina.
U nedjelju popodne jedna je mini podmornica krenula u izvidnicu, ali je motorom udarila u olupinu Kurska i morala je brzo izroniti na površinu.
Nesreću Kurska ruske su vlasti potvrdile tek dva dana kasnije, 14. avgusta, navodeći kao uzrok potonuća "tehničke probleme".
Mornaričko zapovedništvo je saopštilo da je eksplozija u delu za torpeda oštetila podmornicu koja se morala spustiti na dno, u međunarodnoj zoni na oko 150 kilometara severno od ruske luke Severomorsk te da posada ima dovoljno kiseonika do 18. avgusta.
Rusija je takođe u prvom trenutku odbila ponuđenu spasilačku pomoć Britanaca, Norvežana, kasnije i Amerikanaca, ali sa svojom zastarelom opremom njihovi pokušaji spašavanja usred oluje bili su neuspešni pa su kasnije prihvatili međunarodnu pomoć.
Verovalo se da su neki preživeli eksploziju i da su se premestili u preostale delove podmornice, ali nivo kiseonika dramatično je padala.
Dana 21. avgusta norveški su ronioci nakon samo 30 sati uspeli da uđu u podmornicu, ali bilo je prekasno. Unutrašnjost je bila potpuno potopljena. Svi ljudi na Kursku bili su zarobljeni u vodenom grobu, a ronioci su pronašli samo mrtva tela.
Prema rečima stručnjaka, životi su mogli biti spašeni da su operacije spašavanja počele ranije.
Putin na letovanju
Nesreća podmornice Kursk dogodila se rano tokom prvog predsjedničkog mandata Vladimira Putina koji je u tom trenutku letovao u Sočiju, na Crnom moru.
Čekaće sve do 16. avgusta da bi dao prvu izjavu u kojoj je nonšalantno konstatovao da je stanje "kritično", ali da Rusija "raspolaže svim potrebnim spasilačkim kapacitetima". Ipak nakon telefonskog razgovora s američkim predsednikom Billom Klintonom bivši agent KGB-a će isti dan prihvatiti "pomoć od koga god došla".
Zbog potonule podmornice i traljavih pokušaja spašavanja izazvao je kritike u medijima kao i bes i frustraciju ne samo među porodicama stradalih pomoraca nego i kod cele nacije, ali i širom sveta.
"Od prvog trenutka ta je nesreća trebalo da bude prioritet cele države, počevši s predsednikom", istakao je tada dnevni list Izvestija. Mediji su vojni vrh optužili da laže i da su se zapitali koja je cena ljudskih života u postkomunističkoj Rusiji.
Putin je 18. avgusta saopštio da su šanse za spas posade "vrlo male, ali još uvek postoje". I tada je odlučio konačno prekinuti letovanje i vratio se u Moskvu.
Nakon što su norveški ronioci 21. avgusta ubili svaku nadu porodicama nestalih i javili tužnu vest da preživelih nema, 23. avgusta je proglašen dan žalosti.
Rusko tužilaštvo pokrenulo je istragu koja je zaključena u julu 2002. bez imenovanja odgovornih, na veliko nezadovoljstvo ožalošćenih porodica. U zaključcima istrage stoji da je došlo do eksplozije torpeda koja je potom prouzročila eksploziju celokupnog naoružanja.
Pomorci nisu mogli biti spašeni i umrli su najkasnije osam sati nakon eksplozije, stoji u zaključcima službene istrage.
Channel One, televizijski kanal koji je tada bio u vlasništvu Borisa Berezovskog, intenzivno je izveštavao o tom događaju, prozivajući vlasti za nekompetentnost u akciji spašavanja. Nespremnost i nepripremljenost u rukovođenju te katastrofe uporedili su s nesrećom u ukrajinskoj nuklearnoj centrali Černobil 1986.
Komentari
