DELHI POD KLJUČEM: "Ako me korona ne ubije, glad hoće"

Mohamed Idriš nijr mogao da gleda obraćanje Narendre Modija naciji prošlog utorka, kada je pozvao 1,3 milijarde Indijaca da ostanu kod kuće. Televizija su mu odneli zajedno sa svim ostalim stvarima u njegovom domu u Delhiju tokom nedavnih antimuslimanskih nereda u indijskoj prestonici. Kad je Idriš, stolar, čuo kako Modi nagovara Indijce da ostanu kod kuće da bi se zaustavilo širenje koronavirusa, odmahnuo je glavom: "Ne razumem… Ne razumem. Zna li on da mi nemamo dom?"

AP Photo/Anupam Nath, File

Njegova kuća je 25. februara među brojnim drugim kućama srušena od strane razjarene gomile. Nasilje koje je četiri dana trajalo na severoistoku grada - uglavnom hinduističke gomile su ubijale muslimane i uništavale njihovu imovinu - ostavilo je 53 mrtvih i hiljade povređenih. Porodice su pobegle samo sa odećom i mobilnim telefonima u džepovima. Stotine su bile smeštene u logoru Eidgah, šatorima postavljenim u dvorištu džamije u Mustafabadu. Logor je bio privremeni dom Idriša, njegovih roditelja, supruge i četvoro dece. To im je dalo utočište i sigurnost dok su čekali nadoknadu za obnovu svog doma. Ali u ponedeljak, vlasti Delhija naredile su porodicama da napuste prenaseljeni kamp zbog straha da su pružili idealne uslove za savršenu virusnu oluju, prenosi The Guardian.

AP Photo/Anupam Nath

Dani kampa su odbrojani i pre nego što je Modi prošle nedelje uveo do tada neviđen zatvor širom zemlje, jer je Delhi već zabranio okupljanje više od 30 ljudi. "Od spaljivanja kuće do logora, sada me izbacuju iz šatora zbog koronavirusa. Ne razumem. Rekli su mi da odem i da iznajmim sobu, ali čime da platim stanodavcu?", istakao je Idriš.

AP Photo/Rafiq Maqbool

Vlada Delhija kaže da daje svim porodicama nekoliko obroka i 3.000 rupija (£ 33), minimalnu kiriju za malu sobu. Ovo ne ostavlja dodatni novac za hranu. Većina stanodavaca takođe zahteva mesečni depozit. Neke porodice su dobile obroke, druge su dobile novac, neke su primile oboje, a druge nijedno.

AP Photo/Rafiq Maqbool

Idrišu su dali mleko, šećer i pirinač i rekli su mu da ode. Nakon što je pregledao uličice oko logora, pronašao je gazdaricu koja je pristala da pusti porodicu u jednoj sobi dva ili tri dana. "Ne znam šta ću raditi za nekoliko dana. Izgubio sam sve. Očajnički želim da prehranim porodicu, želim da radim, ali sa zaključavanjem čak ni to ne mogu", rekao je on.

AP Photo/Rajesh Kumar Singh

Zaključavanje je katastrofalno za siromašne u Indiji koji žive od dana do dana. Vozači, sobarice, vozači rikši, stolari, električari, vodoinstalateri, zanatlije i ulični prodavci kupuju mleko ili povrće kako bi prehranili porodice od zarade tog dana. Nema rezervi, dobro opremljenih zamrzivača ili bilo čega sačuvanog za teške dane. Kao što je jedan radnik istakao: "Ako me koronavirus ne ubije, glad hoće." Za muslimane čiji su životi ispnjeni nemirima, sve ovo važi, ali još je i gore. Bez domova, kamp Eidgah bio je njihovo glavno utočište.