Svet
27.08.2019. 16:47
R.E. i M. Paunović
DESNIČAR, DIKTATOR, BRAZILSKI TRAMP: Ko je prvi čovek Brazila kojeg optužuju za požare u Amazoniji?
"Prvo želim da zahvalim Bogu", rekao je Žair Bolsonaro u direktnom TV prenosu iz svoje kuće u Rio de Ženeiru u trenutku kada je, prošle godine, izabran za novog predsednika Brazila.
Bogu nije bio zahvalan samo zbog izbora na najvišu državnu funkciju. Niti zbog činjenice da je istu merkao i čekao gotovo 30 godina, koliko je proveo u parlamentu. Bogu je bio najzahvalniji zbog toga što je preživeo napad nožem u sred izborne kampanje. Eto, toliko je predsednička trka podelila brazilsko društvo... A kako i ne bi, kada je nakon četiri izborna ciklusa, na kojima je pobeđivala levica, na proscenijum brazilske političke scene izašao jedan - ultradesničar.
"Naša zastava neće biti crvena i Brazil neće postati druga Kuba" vikalo je na stotine Bolsonarovih fanova koji su ga čekali na aerodromu. Hteli su da vide svog "mitskog heroja". Pa da ga dodatku. A na kraju su ga u ekstazi nosili na ramenima, sa sve ešarpom na kojoj je pisalo "Bolsonaro 2018".
Ali to je samo jedna strana medalje. Naličje "mitskog heroja" izgleda drugačije...
Dok mu je sam Donald Tramp pisao čestitku na izboru za predsednika, međunarodne organizacije, poput Amnesti internešenela (Amnesty International) odmah su upozorile da je njegova pobeda "veliki rizik" za domorodačko stanoviništvo, LGBT zajednice, mladu generaciju crne puti, žene, aktiviste i organizacije civilnog društva, migrante...
Takav zaključak, ruku na srce, nije došao bez osnova...
"Brazilski Tramp"
Iako je šezdesetšestogodišnji predsednik Brazila dugo na političkoj sceni, a u parlamentu još od 90-tih godina, on se nije preterano isticao svojim konstruktivnim predlozima. Koristio se isključivo verbalnim napadima. Tako je jednom prilikom 2014. godine koleginici iz parlamenta rekao da je "ne bi silovao jer to ne zaslužuje".
Na karakterističnom ponašanju se nije zaustavio ni kada se kandidovao za predsednika Brazila, zbog čega su ga vrlo brzo svetski mediji prozvali - "brazilskim Trampom".
On je u kampanji obećavao da će "očistiti" Brazil od kriminala i ponovo uspostaviti "tradicionalne vrednosti", ali je navodio i da će poštovati ustav i građanske slobode. Pozitivno je govorio o periodu vojne diktature u Brazilu (1964-1985), uključujući i ubistva oponenata u to vreme. Obećavao nasilan obračun s narko kartelima i kriminalom, ali je i davao provokativne izjave o abortusu, migraciji, homoseksualnosti i kontroli oružja, navodi Bi-Bi-Si.
"Izbori ništa neće promeniti u ovoj zemlji. Promeniće se tek kada u ovoj zemlji izbije građanski rat i kada se uradi ono što nije za vreme vojnog režima - ubiti 30.000 ljudi. Ako neki nedužni ljudi stradaju, to je u redu. U svakom ratu nevini umiru", izjavio je sada većč davne 1999. godine.
Politički uzor sadašnjeg predsednika Brazila je Karlos Alberto Briljante Ustra, koji je za vreme vojne diktature (1964-1985) do smrti mučio oko 40 pripadnika opozicije. Zbog toga i ne čudi što je jednom prlikom rekao da u vojnoj diktaturi 1964-1985 godine, nije ubijeno dovoljno ljudi. Jedno od prvih predizbornih obećanja koje je ispunio, jeste to što je potpisao ukaz kojim se ublažavaju propisi za posedovanje vatrenog oružja.
"Kako bih obezbedio pravo na samoodbranu, ja ću kao predsednik da iskoristim ovo oružje", rekao je Bolsonaro.
U moru tvrdo tradicionalnih, konzervativnih izjava i stavova, za današnje prilike, najistaknutije je Bolsonaro obećanje da će "izvući Brazil iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama" i da će ukinuti ograničenja u vezi sa zaštitom životne sredine kako bi učinio zemlju privlačnijom za međunarodne investitore. U više navrata je brazilski lider rekao da veruje da Brazil mora da otvori Amazoniju za poslovne interese, da dopusti rudarstvo, poljoprivredu, i drvnim kompanijama da iskoriste prirodne izvore.
"Piroman Amazonije"
To obećanje je očigledno dobrano i ispunio, jer posledice su već tu - Amazonija bukti.
Ekološke organizacije okrivljuju farmere za podmetanje vatre radi stvaranja pašnjaka u čemu imaju prećutno ohrabrenje šefa države. On je, s druge strane, za podmetanje požara okrivio nevladine organizacije bez ijednog dokaza. A onda je gnev usmerio i na svetske lideri koji su se prethodnih dana okupili u Parizu na samitu G7 grupe.
Nakon što je samo dan ranije priznao da Brazil nema sredstava da kontroliše požare, koje su kako tvrdi podmetnule NVO kako bi "skrenule pažnju" na ukidanje subvencija za očuvanje "pluća planete" ("To mogu biti, iako to ne tvrdim, kriminalne akcije tih 'NVO-ovaca' da bi okrenuli pažnju protiv mene, protiv brazilske vlade. To sa čime smo mi suočeni je rat") svetski lideri na samitu G7 odredili su hitnu finansijsku pomoć za Amazoniju.
Nije prošlo mnogo, a Bolsonaro je pomoč odbio ističući da je to mešanje u Brazilsku nezavisnost.
"Te zemlje koje ovde šalju novac, ne šalju ga iz milosrđa ... Šalju ga u svrhu uplitanja u našu nezavisnost", rekao je predsednik Brazila u prenosu uživo putem Facebook-a.
Sukob sa Makronom
Iza svega očigledno stoji jedan dublji sukob na relaciji Bolsonaro - Makron. Naime, francuski predsednik optužio ga za požare u Amazoniji i ponovio da laže u vezi sa promenom svoje politike prema klimatskim promenama i krčenju šume.
Na to je brazilski predsednik brže-bolje odreagovao ocenivši da su Makronovi "smešni i nepotrebni napadi na Amazoniju" neprihvatljivi i optužio ga da tretira region "kao da je kolonija".
Povezane vesti - Istina o požarima u Amazoniji: Gorelo je i ranije, a kiseonik nije najveći problem
Ovaj sukob tinja još od početka godine, kada je Makrona nazvao "oportunistički kretenom" koji ima kolonijalni mentalitet", a nedavno se javno na Tviteru podrugivao prvoj dami Francuske na osnovu njenog fizičkog izgleda. Vrhunac lucidnosti je bio krajem jula, kada je gotovo izazvao diplomatski skandal, jer je, zbog posete frizeru, otkazao sastanak u Braziliji sa šefom francuske diplomatije Žan-Ivom le Drijanom.
Kažu, ošišao se na "trampovku".
Kontroverzne izjave:
- "Imam petoro dece, ali na petom sam imao trenutak slabosti, i pojavila se žena" - 2017. godine
- "Zalažem se za mučenje, znate to. Ljudi su takođe za to" - 1999. godine
- "Posetio sam Kuilombo (naselje koje su osnovali potomci prognanih robova) i najlakši afro-potomak ima približno 230 kilograma. Ne rade ništa. Nisu čak dobri ni za razmnožavanje" - 2017. godine
- "Ne bih bio u stanju da volim sina da je homoseksualac" - 2011. godine
- "Izbori ništa neće promeniti u ovoj zemlji. Promeniće se tek kada u ovoj zemlji izbije građanski rat i kada se uradi ono što nije za vreme vojnog režima - ubiti 30.000 ljudi. Ako neki nedužni ljudi stradaju, to je u redu. U svakom ratu nevini umiru" - 1999. godine
- "U našoj zemlji možemo da uzgajamo sve. Reći da su ljudi u Brazilu gladni je velika laž. Ne vidite siromašne ljude na ulici koji su kost i koža, kao što je slučaj u drugim zemljama" - 2019. godina
Komentari
