Svet
05.10.2025. 10:45
Svet
07.10.2025. 22:10
Boško Vukčević
Istočno krilo NATO-a
Ratne igre na Baltiku: Strah od širenja sukoba
U toku je hibridni rat NATO-a i Rusije. O tome svedoči sve veći broj neregistrovanih i neidentifikovanih dronova nad strateškim civilnim i vojnim objektima u zemljama zapadne Evrope.
NATO je zbog toga odlučio da pojača misiju u Baltičkom moru jednom fregatom za protivvazdušnu odbranu i drugim sistemima.
U saopštenju Alijanse navodi se da je ovakav potez usledio kao odgovor na upade dronova u Danskoj.
Kako se navodi u saopštenju, NATO će kao odgovor na ove incidente sprovesti pojačani nadzor novim sistemima u regionu Baltičkog mora.
U saopštenju se dodaje da novi vojni resursi uključuju "obaveštajne, izviđačke i osmatračke platforme kao i najmanje jednu fregatu za PVO“.
"Pojačane mere uključuju više obaveštajnih, nadzornih i izviđačkih platformi i najmanje jednu fregatu za protivvazdušnu odbranu u regionu zapadno od Rusije“, rekao je portparol alijanse Martin O’Donel na konferenciji za novinare u noći između subote i nedelje, 28. septembra.
O’Donel je rekao da su najviši zvaničnici NATO-a "bili u stalnom kontaktu sa danskim liderima“ u vezi sa incidentima sa dronovima, najnovijim u nizu kršenja vazdušnog prostora zemalja članica Alijanse.
Portparol NATO-a rekao je da neće biti objavljeni detalji o tome koje zemlje će isporučiti dodatne sisteme.
Novim vojnim resursima biće pojačana misija "Baltička straža“ koja je pokrenuta u januaru kao odgovor na niz incidenata sa telekomunikacijama, gasovodima i podvodnim kablovima koji su oštećeni na dnu Baltičkog mora.
Zemlje NATO-a su u okviru te misije rasporedile fregate, patrolne avione i pomorske dronove kako bi zaštitile važnu infrastrukturu.
Nekoliko zemalja NATO-a poslednjih nedelja prijavilo je i upade ruskih borbenih aviona i dronova u svoj vazdušni prostor, optužujući Moskvu da testira Alijansu.
Estonija je saopštila da su tri ruska lovca MiG-31 narušila njen vazdušni prostor tokom 12 minuta pre nego što su ih ispratili italijanski avioni.
Poljska je takođe 20. septembra podigla svoju avijaciju, kao i avione savezničkih zemalja zbog upada ruskih aviona u njen vazdušni prostor.
"Usled pojačane ruske aktivnosti u Ukrajini, podigli smo svoje i avione savezničkih zemalja“, saopštila je Operativna komanda poljskih oružanih snaga.
U zvaničnom saopštenju navedeno je da su, pored vazdušnih snaga i sredstva zemaljske protivvazdušne odbrane i radarskog izviđanja dovedena u najviši stepen borbene gotovosti.
"Ove mere imaju za cilj da obezbede sigurnost teritorije u blizini ’ranjivih područja’ koja se nalaze uz granicu sa Ukrajinom“, naveli su iz Operativne komande poljskih oružanih snaga.
Napetost u regionu dodatno je pojačana nakon što je Estonija 19. septembra prijavila da su tri ruska borbena aviona MiG-31 narušila vazdušni prostor ove baltičke zemlje.
Iz Talina, glavnog grada Estonije, saopšteno je da su ruske letelice narušile estonski vazdušni prostor u blizini ostrva Vajndlo, gde su ostale oko 12 minuta.
NATO je u tom trenutku podigao svoje avione radi pratnje, a estonske vlasti pozvale su se na član 4 Povelje Alijanse i zatražile podršku saveznika.
Moskva je, međutim, odbacila ove optužbe, naglašavajući da je reč o redovnom letu iz Karelije u Kalinjingradsku oblast iznad neutralnih voda.
Svet
30.09.2025. 12:20
"Ne isključujem mogućnost da Putin napadne NATO"
Zbog svega navedenog NATO je prošlog meseca pokrenuo i misiju "Istočna straža“ kako bi ojačao odbranu istočnog krila Evrope zbog sve češćih upada ruskih dronova i aviona u vazdušni prostor istočnoevrospkih zemalja, članica NATO-a.
Međutim, Moskva je prošle nedelje odbacila svaku sugestiju da stoji iza diverzije sa dronovima i negirala je da su njeni avioni narušili vazdušni prostor bilo koje evropske zemlje. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov upozorio je da će NATO rizikovati "odlučan odgovor“ ako pokaže "bilo kakvu agresiju protiv njegove zemlje“.
U međuvremenu je dansko Ministarstvo odbrane prijavilo nove slučajeve pojave neidentifikovanih letelica u blizini vojnih objekata zemlje, dok je norveška policija navela da istražuje moguća viđenja dronova u blizini glavne baze lovaca F-35 u Erlanu, u centralnom delu zemlje.
Inače, početkom prethodne nedelje u Danskoj je došlo do upada nekoliko bespilotnih letelica u blizini aerodroma i važne infrastrukture u Kopenhagenu zbog čega je najprometniji aerodrom u nordijskom regionu krajem septembra bio zatvoren nekoliko sati.
Ministar odbrane Danske Troels Lund Poulsen izjavio je da noćni letovi dronova iznad danskog vazdušnog prostora predstavljaju "hibridni napad“ koji deluje kao delo "profesionalnog aktera“, ali da dronovi nisu lansirani iz velike udaljenosti i da trenutno nema dokaza o umešanosti Rusije.
Poulsen je dodao da iako još nije poznato odakle su dronovi tačno poslati, incidenti ukazuju na rastuću pretnju i zahtevaju ozbiljan pristup, piše "Gardijan“.
Takođe je naveo da bi mogla da postoji veza između nedavnog upada drona u Kopenhagenu i poslednjeg incidenta, ali nije doneo konačne zaključke.
Aerodrom u Alborgu na severu Danske privremeno je zatvoren zbog dronova, dok su tri manja aerodroma na jugu zemlje – Esbjerg, Senderborg i Skristrup, prijavila aktivnost dronova, ali nisu obustavili rad.
Danski ministar pravde Peter Humelgor ocenio je da je reč o hibridnom napadu osmišljenom da izazove strah.
Sa druge strane, danska premijerka Mete Frederiksen rekla je da umešanost Rusije ne može da se isključi.
I NATO je odmah za ove akcije osudio Rusiju i upozorio je da će koristiti sva neophodna vojna i nevojna sredstva kako bi se odbranio.
Komentarišući napetosti između Rusije i NATO-a na istočnim granicama i sve češće diverzije dronovima u zemljama Baltika i Skandinavije vojni komentator i analitičar Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam za "Ekspres“ kaže da su tenzije na istočnom krilu NATO-a, prevashodno u baltičkim zemljama plus Poljskoj, porasle još 2014. godine.
Tada je, prema njegovim rečima, uspostavljena ta prva misija jačanja istočnog krila NATO-a, pre svega u Litvaniji, Estoniji, Letoniji i Poljskoj, a nakon početka rata u Ukrajini, odnosno nakon 2022. godine, ona se proširila i na Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku kada dolazi do širenja dodatnog prisustva na istočnom krilu.
"Ono što sada gledamo je suštinski približavanje vrhuncu napetosti upravo u ovom delu Evrope, odnosno konkretnije na granicama Ruske Federacije. Korak bliže tome napravljen je onog trenutka kada je Finska postala članica NATO-a. Time je dobijeno više od 1300 kilometara granice između NATO-a i Rusije. Defakto je to granica između NATO-a i Rusije, a ne samo između Finske i Rusije“, objašnjava Radulović.
Svet
24.09.2025. 21:05
Arapski "NATO“ - licemerni san ili java Egipta
Dodaje da je kao odgovor na to Rusija počela sa razmeštanjem borbenih efektiva i ono što se dešava i prati u poslednje vreme, naročito u poslednjih godinu dana, jeste ubrzana obnova određenih vazduhoplovnih i helikopterskih baza, izgradnja pista, izgradnja određenih objekata za prihvat i smeštaj vojnika i sredstava ratne tehnike, pa čak i raspoređivanje određenih sredstava ratne tehnike u neposrednoj blizini granice sa Finskom.
"Imajući sve to u vidu, bilo je očekivano da istim smerom krene i Finska, odnosno konkretnije, pre svega u segmentu kontrole izlaza iz ruskih teritorijalnih voda u Baltičkom moru“, naglašava Radulović.
Ističe da je u skladu sa tim još od maja primetno jačanje ratne mornarice i Švedske, odnosno Nemačke kao ispomoć sa jednom korvetom, ali pre svega švedskih minolovaca i patrolnih brodova.
"Tu su, takođe, i patrolni brodovi Finske, koji su bili zaduženi za praćenje situacije u Baltičkom moru. Drugo, sada imamo i pojačano prisustvo britanske ratne mornarice kao odgovor na ova dešavanja koja su aktuelna u Evropi, a u vezi su sa pojavom dronova“, podvlači Radulović.
Vojni komentator Aleksandar Radić za "Ekspres“ kaže da NATO ima ambiciju da uspostavi potpunu kontrolu na istočnim granicama.
Dodaje da će se tek u narednom periodu videti koliko će ta kontrola biti efikasna.
"Za sada ona daje određene rezultate, ali borba protiv ovakvog vida provokacija i diverzija je preskupa i nezgrapna“, podvlači Radić, naglašavajući da se dronovima ne mogu suprotstaviti avionima F-35.
"Podizanje ovih aviona ima za cilj da se svom javnom mnjenju pokaže da je NATO spreman za funkcionalnu akciju“, kaže Radić.
Sa druge strane, Vlade Radulović naglašava da ono što zabrinjava jeste činjenica da se dronovi ne pojavljuju samo u zagraničnim oblastim Ukrajine, poput situacije sa Poljskom ili Rumunijom, odnosno u delti Dunava, gde je takođe granica sa Ukrajinom.
"To je bio slučaj u poslednje tri godine kada je bilo sporadičnih upada dronova ili ostataka raketa i narušavanja vazdušnog prostora u pograničnim oblastima zemalja koje se graniče sa Ukrajinom. Sada već imamo situaciju da se dronovi sve češće pojavljuju, uslovno rečeno, u dubini NATO teritorije“, podvlači Radulović.
Dodaje da je incident sa dronovima u Danskoj i Norveškoj primer toga.
"Upravo zbog svega toga potez NATO-a bio je očekivan. Kada se pogledaju aktivnosti, vidi se da je akcenat na tome da se pojača segment protivvazdušne odbrane, pre svega dopremanjem novih sistema, pa čak i jačanjem prisustva mornarice u određenim segmentima jer, kada se pogleda naoružanje, vidi se da su to neki PVO sistemi koje koristi ratna mornarica, odnosno koji se nalaze na određenim plovilima“, objašnjava Radulović.
Dodaje da Britanija čak raspoređuje i određeni broj vojnika u ovom regionu.
"To je sve odgovor na ovo što se dešavalo u proteklom periodu. Poljska je već preduzela neke poteze i mehanizme da ojača zaštitu svog vazdušnog prostora. Koliko mi je poznato, akcenat na tome je i u sve tri baltičke zemlje. Međutim, ostaje pitanje kako će se to kao lančana reakcija proširiti i na ostale zemlje, članice NATO-a jer mi još nemamo jasne i precizne podatke i dokaze kako su se određeni dronovi pojavili u Danskoj“, kaže Radulović.
Ističe da je, po svemu sudeći, kako su to okarakterisali NATO stručnjaci, reč o delovanju određenih diverzantskih grupa.
"Ko god stajao iza ovih incidenata, ono što je zapravo izazov jeste činjenica da jedan dron može da bude stavljen u torbu i aktiviran iz neposredne blizine neke vazduhoplovne baze ili generalno nekog vojnog objekta ili aerodroma. Svako može da donese dron u torbi, aktivira ga, upravlja njime bez ikakve namere da išta uradite samo da pokažete da je neko tu i da drugu stranu zabrine“, kaže Radulović.
Dodaje da, ukoliko Rusija stoji iza ovih incidenata, ona upravo sada radi ovakve diverzije.
"Druga stvar je, naravno, testiranje brzine odgovora i reakcije druge strane. Koliko dugo mogu dronovi da ostanu u vazduhu pre nego što budu primećeni i oboreni i tome slično. Mislim da je to za sada najznačajnija stvar, a ne neko snimanje i osmatranje“, ističe Radulović.
Podvlači da, kada se sve sabere i stavi na papir, ispada da je strah od širenja sukoba više nego ikada opravdan.
"I ponovo više nego ikada dve tačke dobijaju na značaju. Prva je taj famozni Suvalkski koridor, nekih stotinak kilometara jedine kopnene veze između tri baltičke zemlje, Litvanije, Letonije i Estonije, i ostatka NATO-a, odnosno potes koji razdvaja kalinjingradski region i Belorusiju“, naglašava Radulović.
Dodaje da se vežbe NATO-a uglavnom suštinski rade po scenariju fokusiranom na sukob u tom delu Evrope.
"Sa druge strane je tačka Gotland, najveće švedsko ostrvo koje je od trenutka kada je ova zemlja postala članica NATO-a postalo važna i značajna geostrateška pozicija. Švedska je počela ponovo da jača svoje vojno prisustvo, odnosno vojnu infrastrukturu na ovom ostrvu jer se odatle kontroliše ceo Baltik, odnosno ulaz u Baltik“, zaključuje Radulović.
Svet
28.09.2025. 07:45
Zbog dronova u Danskoj NATO pojačava misiju u Baltičkom moru
Svet
27.09.2025. 12:25
Neidentifikovani dronovi iznad vojnih baza u Danskoj. Čiji li su?
Svet
03.09.2025. 17:10
PET RATOVA od kojih strahuje svet
Komentari
