U fokusu
28.10.2023. 17:54
Svet
22.11.2023. 14:05
Boško Vukčević
Predsednik Turske
Erdoganov ples između Palestine i Zapada
Erdogan je i prethodnih godina imao zapaljive izjave, čak je i proklinjao zapadne diplomate upravo zbog Palestine i položaja Palestinaca u Gazi. Međutim, sve se uvek završavalo na toj jakoj retorici, dok je potreba da se mostovi sa Zapadom ne spaljuju uvek bila jača od preduzimanja nekih konkretnijih poteza.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan oglasio se odmah po izbijanju izraelsko-palestinskog sukoba i naravno stao na stranu Palestinaca. On je osudio akciju Izraela, nazivajući je "bezumnim genocidom".
Na mitingu podrške palestinskom narodu koji je održan u Istanbulu Erdogan je optužio Zapad za licemerje.
"Zapadne zemlje, predvođene Sjedinjenim Državama, ograničile su se na posmatranje masakra u Gazi iz daljine. One su preslabe da bi pozvale na prekid vatre. Primeri licemerja koje smo videli od 7. oktobra mogu se umnožiti", naglasio je.
Međutim, ovako jaka i preteća retorika samo je politička kamuflaža, smatraju analitičari. U stvari, Ankara je zainteresovana za ugovore i očuvanje svog mesta u strukturi NATO-a, a ujedno Erdogan koristi priliku da se prikaže i nametne kao zaštitnik palestinskog naroda.
S druge strane, Zapad je prilično dosledan u stavu da pruža bezuslovnu podršku Izraelu, šta god da se desi, čak i ako izraelska vojska počne da sipa napalm po izbegličkim kampovima i da seče glave palestinskoj deci na trgovima Gaze, ističu pojedini analitičari.
Sa te strane gledano, pozicija i stav Zapada su jasni i nedvosmisleni.
Međutim, oni ističu da je malo nejasno kakva je situacija sa stavom muslimanskih zemalja, koje verbalno podržavaju borbu palestinskog naroda i osuđuju izraelsku agresiju, ali šta rade u praksi, veliko je pitanje.
Erdogan, koji pokušava da se pozicionira kao vatreni branilac Palestine, do sada je nebrojeno puta proklinjao Izrael i Zapad što podržavaju "neljudsku agresiju", zastrašivao Zapad "ratom krsta i polumeseca" i drugim obećanjima.
"Ne možemo se složiti sa Bajdenom ako ovom konfliktu pristupi tako što će na Gazu gledati kao na zemlju okupacionih doseljenika ili Izrael, a ne kao zemlju palestinskog naroda", rekao je Erdogan.
Praktično, međutim, nije učinjeno gotovo ništa da se pomogne Palestini i spreči izraelska agresija, ne računajući humanitarnu pomoć.
Turska nije sposobna da se bori protiv Izraela. Tako barem izgleda trenutna situacija. Iako bi na osnovu retorike njenog lidera moglo da se zaključi drugačije, Turska ostaje deo NATO-a, a to znači da je, kao članica ovog vojnog saveza, dužna da prati spoljnu politiku kolektivnog Zapada.
"Članstvo u NATO-u je konstanta daleko konstantnija od aktuelnog predsednika", objašnjava Volfgango Pikoli, konsultant u kompaniji "Teneo".
Svet
28.10.2023. 12:09
Šta je Erdogan zatražio o Izraela
Spoljnopolitički komentator "Politike" Boško Jakšić za "Ekspres" kaže da turski predsednik odavno ima ambiciju da sebe predstavi kao zaštitnika palestinskog naroda i ovaj rat mu je dobrodošao kao prilika da pokaže tu lidersku ambiciju.
"Međutim, on ima i kritičare i to pre svega u Saudijskoj Arabiji i Iranu koji bi takođe da se nametnu kao da su zaštitnici Palestinaca", ističe Jakšić.
On objašnjava da je ovaj sukob, svakako, uticao i na odnose Turske i Izraela koji se ponovo kvare, iako su dve zemlje tek nedavno ponovo uspostavile diplomatske veze.
"Ali bez obzira na snažnu retoriku i osude Izraela i SAD, kao glavnog pokrovitelja jevrejske države, Turska pripada onoj grupi zemalja regiona koje ne žele proširenje sukoba", kaže Jakšić.
Svet
17.11.2023. 12:18
Erdogan dolazi u Berlin, a atmosfera između Nemačke i Turske - ledena
On zaključuje da sa jedne strane imamo Erdoganovo pozicioniranje kao zaštitnika Palestinaca sa izrazito jakom retorikom protiv Izraela I SAD, ali da se sa druge vidi da im širenje sukoba nikako ne odgovara.
Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije za "Ekspres" kaže da je Turska razapeta između zapaljive retorike i potrebe da se režim solidariše sa javnošću.
On objašnjava da je Turska u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji i da joj je neophodna saradnja sa Zapadom.
"Zbog toga nije u mogućnosti da preduzme konkretne akcije i rizikuje da ugrozi ekonomske veze sa Zapadom", kaže Peović.
Svet
16.09.2023. 16:08
"Moguć razilazak s Evropskom unijom"
On podseća da je Erdogan i prethodnih godina imao zapaljive izjave pa da je čak i proklinjao zapadne diplomate upravo zbog Palestine i položaja Palestinaca u Gazi.
"Međutim, sve se uvek završavalo na toj jakoj retorici, dok je potreba da se mostovi sa Zapadom ne spaljuju uvek bila jača od preduzimanja nekih konkretnijih poteza", ističe Peović.
On ipak smatra da ne treba potceniti uticaj Erdoganove retorike i to ne samo na tursku javnost, već na ceo Bliski istok.
"Njegove poruke se prenose, mediji ih prenose i one, sigurno, dodatno utiču na atmosferu koja je već goruća", kaže Peović.
"Izrael već najavljuje da će proširiti akcije i na jug Gaze. Na Zapadnoj obali gde takođe žive Palestinci pojavili su se leci na kojima piše da se Palestinci isele u Jordan. Sve to utiče kao dodatni pritisak na režime muslimanskih zemalja", ističe Peović.
On smatra da bi, ako Izrael nastavi sa ovako agresivnom politikom prema Palestincima, to moglo da utiče ne samo na Tursku, već i na Saudijsku Arabiju i na Iran da preduzmu konkretne mere.
"Koliko je situacija ozbiljna pokazuje i činjenica da su za istim stolom na nedavno održanom samitu u Rijadu sedeli Iran i Saudijska Arabija", zaključuje Peović.
Međutim, pojedini analitičari smatraju da osim direktnog sukoba sa Izraelom postoje i drugi načini da se on spreči da okupira i uništi Palestinu.
"Međutim, Erdogan kao da ne žuri da ih iskoristi", rekao je Usaid Sidikui, komentator "Al Džazire".
Kako je preneo ovaj medij sa sedištem u Kataru, posle izraelskog napada na bolnicu u kojem je poginulo gotovo 500 ljudi, demonstrantima u Ankari i Istanbulu je dozvoljeno da napadnu izraelska diplomatska predstavništva i zapale njihovu zastavu.
Svet
29.10.2023. 22:42
Stogodišnjica Turske Republike i Erdoganov govor
Ovo je ocenjeno kao čist populizam. Ništa značajno nije uništeno, niko nije stradao, ali je sve predstavljeno tako kao da vlasti u Turskoj podržavaju narod i izlaze u susret njegovom gnevu.
S druge strane, prenosi "Al Džazira", tokom demonstracija u Adani policija je morala da upotrebi suzavac i vodene topove protiv demonstranata koji su pokušali da uđu u američku vojnu bazu Indžirlik. Ipak, i ovde je sve proteklo mirno i bez većih sukoba.
"Al Džazira" prenosi da demonstranti nisu slučajno odabrali bazu Indžirlik.
"Ona se smatra glavnim simbolom ’NATO okupacije’ Turske", prenosi "Al Džazira" i objašnjava da iako njom zvanično komanduju Turci, u stvari je to zatvorena teritorija Pentagona, njegovo "sidro" u regionu.
Koliki je značaj i koliko je ova baza važna pokazuje i podatak da je nakon turske okupacije Severnog Kipra i američkog uvođenja embarga na oružje Turskoj, Ankara zatvorila sve američke objekte na svojoj teritoriji, sa izuzetkom baze u Izmiru i, naravno, Indžirliku.
"Vredi napomenuti da je Ankara poslednjih godina aktivno koristila faktor Indžirlik u svom pregovaranju sa Amerikom, preteći da će zatvoriti bazu kad god počnu trvenja sa Vašingtonom. Komandant ove baze pokušao je državni udar 2016. godine, predvodeći pobunu protiv Erdogana. Verovatno bi bilo logično da Turska posle ovoga potpuno napusti NATO", piše "Politika".
Dodaje da možda to izgleda logično, ali je i nepraktično.
"Turska i NATO su potrebni jedno drugom. Političari i na jednoj i na drugoj strani mogu da govore šta hoće, ali Turska neće biti izbačena iz NATO-a i neće sama da izađe. Ista je situacija i sa Indžirlikom – Erdogan može da preti da će Amerikance proterati koliko hoće, da zažmuri na pokušaje ’juriša’ stanovništva, zahvaćen samo besom, ali ništa se neće promeniti", zaključuje "Politika".
Komentari
