Evropa ostaje bez američke zaštite?

Fidan je na diplomatskom samitu u Antaliji rekao da se veoma intenzivno razgovara o tome kako da se upravlja ili da se ublaži povlačenje Sjedinjenih Država iz evropske bezbednosne arhitekture, prenosi Rojters.

"Ne potpuno, već delimično. Čak i delimično povlačenje bilo bi veoma destruktivno za Evropu ako se ne uradi na koordinisan način“, istakao je Fidan.

Fidan, čija je zemlja članica NATO-a, ali ne i Evropske unije, rekao je da je dugo iznosio žalbe na račun država Evropske unije koje su u NATO-u, a koje se "ponašaju kao poseban klub“ i koje su donosile odluke same, čak i ako je to bilo u suprotnosti sa stavom Severnoatlantskog saveza.

"Želite da budete posebna organizacija Evropske unije unutar NATO-a? Pa, Amerika je rekla ’puštam vas, prekidam veze’“, kazao je Fidan.

Turski šef diplomatije pozvao je saveznike da iskoriste samit Alijanse u Ankari u julu kao priliku da resetuju veze sa Trampom i Vašingtonom, dok se pripremaju za moguće smanjenje učešća Sjedinjenih Država u evropskim bezbednosnim strukturama.

Fidan je potvrdio da je Turska održala četvorostrani sastanak sa Pakistanom, Saudijskom Arabijom i Egiptom, koji je fokusiran na regionalnu stabilnost, saradnju i pomorsku bezbednost.

"Naš cilj je da ove četiri zemlje rešavaju regionalna pitanja sa realističnim i provodivim programom“, rekao je.

On je negirao tvrdnje da su razgovori imali za cilj formiranje vojnog saveza, rekavši da je Turska fokusirana na stabilnost i ekonomski razvoj, a ne na konfrontaciju.

"Ne formiramo saveze protiv drugih. Tražimo načine da okončamo sukobe, unapredimo ekonomski napredak i obezbedimo stabilnost u našem regionu“, istakao je Fidan.

Dodao je i da četiri zemlje predstavljaju širu regionalnu strukturu i naglasio da bi jača saradnja mogla da otključa potencijal regiona.

"Ako region nastavi da čeka spoljnu pomoć, nastaviće da se suočava sa istim problemima unedogled“, rekao je.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da razume Trampove frustracije savezom, ali je naglasio i da je velika većina evropskih zemalja bila od pomoći u ratnim naporima Vašingtona protiv Irana.

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će povući svoju zemlju iz NATO-a, kada su evropske članice zapadnog vojnog saveza odbile da pošalju brodove da deblokiraju Ormuski moreuz, nakon početka američko-izraelskog rata protiv Irana.

Odluka pojedinih članica NATO da ne podrže SAD u ratu protiv Irana povećala je trenje unutar Alijanse, koje je nastalo od kada je Tramp na početku svog drugog mandata rekao da želi da Sjedinjene Države preuzmu Grenland, koji je autonomna teritorija u sastavu Danske.

Visoki zvaničnik Bele kuće izjavio je ranije za Rojters da je Tramp, kao deo frustracije NATO-om, takođe razmatrao opciju povlačenja nekih američkih trupa iz Evrope.

Komentarišući trvenja u NATO-u, stručnjak za spoljnu politiku Branimir Đokić za "Ekspres“ kaže da je rat u Iranu jedno od raskršća koje će se pamtiti dugo godina.

On dodaje da je jedno od tih raskršća prekompozicija moći unutar NATO-a i smanjivanje uloge Sjedinjenih Država u Evropi, a povećavanje uloge Evropske unije u bezbednosnoj strukturi Starog kontinenta.

Đokić ističe da je na to upozorio i turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, nekadašnji "car“ turskih obaveštajnih službi.

"I ovo nije samo još jedno dugme za paniku u Evropi, ovo jeste prava stvar. Tokom intervencije u Iranu, američki predsednik Donald Tramp tražio je pomoć evropskih saveznika, odnosno članica NATO-a, iako ih nije konsultovao pre nego što je svojevoljno krenuo u rat. Kada nije dobio pozitivan odgovor, počeo je sa pretnjama o izlasku iz NATO-a, što je malo verovatno, ili deangažmanu unutar Severnoatlantskog saveza, što je verovatnije“, smatra Đokić.

Sagovornik "Ekspresa“ naglašava da su tu poruku dobro razumeli u Evropi i da "napokon počinje da se ispunjava san Francuske, da Amerikanci izađu iz Evrope, a da ona počne da bude vojno i bezbednosno prevashodno odgovorna za sebe“.

"Zvaničnici Evropske unije počeli su da rade na planovima koje neki nazivaju evropski NATO i nastoje da više Evropljana uključe u komandne i kontrolne uloge unutar saveza i da američke vojne kapacitete dopune sopstvenim“, kaže Đokić.

On objašnjava da prema ovoj novini planovi čije je osmišljavanje počelo prošle godine pokazuju dubinu evropske zabrinutosti kada je reč o pouzdanosti Sjedinjenih Država.

"Ovi planovi su ubrzani pošto je Tramp pripretio da će da zauzme Grenland, koji pripada Danskoj, a koja je inače članice NATO-a. Još su dodatno došli u centar pažnje nakon odbijanja Evropljana da podrže rat Sjedinjenih Država u Iranu“, pojašnjava Đokić.

Sagovornik "Ekspresa“ ističe da su čak i tradicionalno tvrdokorni Nemci po pitanju američkog učešća u kolektivnoj evropskoj bezbednosti, kako navode američki mediji, prestali da ulažu primedbe i slažu se sa time da Evropljani treba da preuzmu veću odgovornost za sigurnost svog kontinenta.

Nemačkoj je, inače, prisustvo pripadnika američkih oružanih snaga u Evropi izuzetno odgovaralo jer se, praktično, cela bezbednost same Nemačke oslanjala upravo na njih, a izdvajanja za nemačku vojsku bila su manja nego inače. Rat u Ukrajini je, međutim, te stvari promenio, Nemačka je počela u budžetu da izdvaja mnogo veća sredstva za opremanje vojske, od januara 2026. godine je ponovo uvedeno i obavezno služenje vojnog roka, što sve doprinosi tome da je moguće i smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi, odnosno Nemačkoj.

"I bez obzira na to što se ti planovi neće odmah niti brzo realizovati, to pokazuje tendenciju, koja je u skladu sa američkom i francuskom bezbednosnom politikom“, kaže Đokić.

Naš sagovornik naglašava da su Sjedinjene Države u svojoj nedavno objavljenoj Strategiji nacionalne bezbednosti jasno navele da žele smanjivanje odgovornosti i angažmana u Evropi i na Bliskom istoku, dodajući da Evropa može sama da se brani od agresivne Rusije jer je u svim pokazateljima višestruko jača od nje.

"Sa druge strane, Bliski istok nema spoljnih igrača koji bi mogli značajno da promene odnos snaga u regionu. Jedini koji može to da učini, smatraju stručnjaci, jeste Iran. I zato sada imamo rat sa Iranom“, napominje Đokić.

On smatra i da će nakon završetka rata na Bliskom istoku Amerikanci smanjiti prisustvo u ovom regionu, a da će po završetku rata u Ukrajini, koji Tramp žarko priželjkuje, smanjiti i angažman u Evropi.

"To ne znači da će Sjedinjene Države potpuno izaći iz tih delova sveta, već samo da će smanjiti svoje angažovanje, prepustiti većinu poslova u oblasti bezbednosti i odbrane lokalnim snagama, a oni će biti samo prisutni“, kaže Đokić.

Te američke snage, koje su sada angažovane u Evropi i na Bliskom istoku, prema Đokićevim rečima, sada su Amerikancima potrebne na drugom mestu.

"Pre svega u Indo-Pacifiku za obuzdavanje Kine, što je primarni cilj Sjedinjenih Država već godinama. Iz tih razloga, evropske i bliskoistočne armije moraju da se pripreme za vreme kada Amerika neće biti u punom kapacitetu prisutna, već će većinu bezbednosnih i vojnih operacija morati da izvode same“, objašnjava Đokić.

On naglašava i da je, u tom smislu, i Fidanova izjava samo jedna u sve većoj plimi sličnih izjava, i da predstavlja potvrdu da Evropa mora više da samostalno odlučuje o svojoj sudbini i svojoj bezbednosti.

"Ono što nas čeka jeste možda veća nestabilnost u svetu, ali isto tako jače evropske armije, vojske monarhija na Bliskom istoku koje isto tako jačaju i postaju agresivnije kako bi odvratile potencijalne suparnike. Sve to označava novu etapu u međunarodnim odnosima i svetskoj bezbednosnoj strukturi, ali isto tako nije ništa iznenađujuće“, kaže Đokić.

Sagovornik "Ekspresa“ naglašava i da će u vremenu pred nama morati mnogo više da se razmišlja o samostalnom bezbednosnom ambijentu, sistemima odvraćanja, nego o pukom oslanjanju na američku vojnu moć, kako je bilo prethodnih godina.

"Ta vremena su prošla iz racionalnih razloga, promenom odnosa snaga u svetu, a u velikom obračunu evroatlantskih sila i evroazijskih diktatura koji nam po svemu sudeći tek predstoji, tek će stranice te priče biti ispričane“, zaključuje Đokić.

Američka vojska ima veliki broj vojnih baza širom Evrope. Prema izveštaju Ministarstva odbrane o rasporedu snaga, zaključno sa 30. junom 2024. godine, na području nadležnosti Evropske komande Sjedinjenih Država (EUCOM) bilo je najmanje 65.754 aktivna pripadnika vojske SAD.

Američke trupe nalaze se u više od 38 vojnih baza širom Evrope. Spisak obuhvata lokacije američkih vojnih baza na kontinentu, ali obuhvata samo one koje imaju najmanje 10 hektara površine ili vrednost od najmanje 10 miliona dolara.

Pritom, stalne američke baze su po pravilu u državama koje su bile u NATO-u pre pada Berlinskog zida (izuzetak je teritorija Kosova gde se nalazi baza Bondstil), dok se u državama nekadašnjeg Istočnog bloka govori samo o "američkom vojnom prisustvu“.

Vojne baze u inostranstvu smatraju se važnim za projekciju američke moći van njenih teritorijalnih granica jer omogućavaju prisustvo u oblastima za koje "vlada SAD proceni da su važne za nacionalni interes“, navodi se u izveštaju Kongresne istraživačke službe iz jula 2024. godine.

U izveštaju se dodaje da vojne baze mogu i da "signaliziraju namere SAD drugim međunarodnim akterima, što može podržati različite strateške ciljeve“.

Postavljanje ili zatvaranje vojnih baza može omogućiti SAD da "pošalju poruku saveznicima“, navodi se dalje, što sugeriše da bi eventualno povlačenje trupa iz baza širom Evrope imalo geostrateške i političke namere.

Ovo su neke od glavnih američkih vojnih instalacija u Evropi, prema zvanično odobrenoj listi baza na sajtu Ministarstva odbrane SAD Military Installations.

NEMAČKA

(Glavno čvorište)

Baze: Ramštajn, Grafenvor, Štutgart

Funkcije: Komanda, logistika, obuka

Strateški značaj: Srce američkih operacija u Evropi i Africi

Status: Stalno prisustvo (najveći broj vojnika u Evropi)

ITALIJA

(Mediteran)

Baze: Avijano, Vičenca, Sigonela

Funkcije: Vazdušne operacije i Šesta flota

Strateški značaj: Mediteran i brza reakcija na jugu

Status: Stalno prisustvo (kombinacija kopnene vojske i mornarice)

POLJSKA/RUMUNIJA

(Istočno krilo)

Baze: Kamp Košćuško, Mihail Kogalničeanu

Funkcije: Odvraćanje i protivraketna odbrana

Strateški značaj: Direktna podrška NATO-a saveznicima na granici

Status: Ubrzano se širi (stalni i rotacioni sastav)

ŠPANIJA/UK

(Strateška podrška)

Baze: Rota (ESP), Lejkhit (UK)

Funkcije: Pomorska moć i eskadrile F-35

Strateški značaj: Pristup Atlantiku i vazdušna superiornost

Status: Stalno prisustvo (ključne luke i aerodromi)