Evropska vrata otvorena, ali pod kojim uslovima

Posle premijera Grčke i Poljske, Kirjakosa Micotakisa i Donalda Tuska, u okviru svoje zapadnobalkanske turneje prestonicu Srbije posetila je i Ursula fon der Lajen.

Predsednica Evropske komisije nastavila je tako tradiciju poseta Beogradu u oktobru, a pored njega posetila je Albaniju, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Prištinu.

Fon der Lajenova je ovu turneju iskoristila da sa predsednicima i premijerima zapadnobalkanske šestorke odvojeno razgovara o napretku na evropskom putu, ali pre svega kao promociju plana rasta Evropske unije, vrednom šest milijardi evra.

Podsećanja radi, Evropska komisija odobrila je 23. oktobra reformske agende za pet država Zapadnog Balkana, čime je ispunjen ključni korak ka dobijanju sredstava namenjenih u okviru Plana rasta od šest milijardi evra. Usvojene su reformske agende Srbije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Kosova, dok je iz paketa izuzeta Bosna i Hercegovina koja je Briselu podnela nepotpunu agendu.

Poseta Ursule fon der Lajen je, u neku ruku, imala i simboličnu notu jer je do nje došlo svega nekoliko dana nakon što je Aleksandar Vučić odlučio da ne učestvuje na samitu BRIKS-a zbog ranije dogovorenih susreta, što mnogi čitaju kao jasno stavljanje do znanja da je strateški put Srbije upravo evropski.

Kada je reč o samom boravku predsednice Evropske komisije u Beogradu, od njega smo dobili manje-više ono što smo i očekivali. Pokoju packu, red komplimenata i očekivanja. Ali da krenemo redom.

Ono što je izazvalo veću pažnju, makar kod dela domaće javnosti, od poruka koje je Ursula fon der Lajen poslala u Beogradu, jeste njena odluka da otkaže susret sa Milošem Vučevićem, premijerom Srbije. Do ovakve odluke došlo je jer je u danu najavljenog susreta sa njom Vučević razgovarao sa ruskim ministrom ekonomije Maksimom Rešetnjikovom.

Pre odluke o otkazivanju susreta sa srpskim premijerom, Fon der Lajenova je udelila komplimente Srbiji rekavši da je jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

“Uzajamno partnerstvo jača i očekujem uspešan nastavak tog procesa“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Govoreći o ekonomiji, Fon der Lajenova je čestitala Srbiji na dostizanju investicionog kreditnog rejtinga ocenjujući to kao “sjajan uspeh“, dodavši da je EU broj jedan trgovinski partner Srbije i da je zemlja na dobrom putu da od sledeće godine postane deo jedinstvene zone za plaćanje u evrima.

“To će olakšati transfere novca i učiniti ih bržim, bezbednijim i jeftinijim“, istakla je.

Ona je navela da je njen dolazak u Beograd znak da veruje u budućnost Srbije u Evropskoj uniji i iskoristila priliku da po ko zna koji put naglasi da se pristupanje EU zasniva na zaslugama i da svaka zemlja kandidat bira brzinu i kvalitet puta pristupanja Evropskoj uniji.

“Pratim Srbiju već pet godina, videla sam napredak i očekujem da ćemo dalje uspešno ići“, dodala je.

U svom obraćanju je posebno naglasila tri inicijative, među kojima je Plan rasta za Zapadni Balkan koji, kako je navela, treba da približi privrede regiona privredi EU i da integriše regionalno tržište sa evropskim jedinstvenim tržištem.

“Princip je vrlo jednostavan. Mi otvaramo vrata za srpske kompanije u konkretnim sektorima. Zauzvrat, potrebne su reforme zarad fer uslova na tržištu, koje će biti podržane dodatnim ulaganjima iz EU“, objasnila je.

“Sada treba da počnemo sa implementacijom 1,6 milijardi evra koje će Srbija dobiti u okviru Plana rasta.“

Druga inicijativa je veliko partnerstvo u e-mobilnosti i kritičnim sirovinama, a treća Investicioni plan za Zapadni Balkan koji je pokrenut pre četiri godine.

Da je EU najveći trgovinski partner Srbije naglasio je i Aleksandar Vučić rekavši da je tokom prošle godine Srbija izvezla 51 milijardu evra i da očekuje da taj broj raste.

“Za nas su od izuzetnog značaja infrastrukturni projekti koje radimo sa Evropskom unijom. To je pruga Beograd‒Niš, a radimo i Niš‒Dimitrovgrad, a radićemo u potpunosti i Niš‒Preševo, sve do granice sa Severnom Makedonijom. Takođe, želim da zahvalim za sve grantove koje smo dobili od Evropske unije i za ovaj novac koji ćemo u okviru Agende rasta dobiti od Evrope, da kažem veliko hvala“, rekao je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da je Fon der Lajenova tražila od Srbije veću usaglašenost sa deklaracijama Evropske unije, ali i po drugim pitanjima, dok je on izneo poziciju Beograda.

“Evropski put Srbije je od ključnog značaja za napredak i Srbija će posvećeno raditi na tom putu. Ovoga puta mogu da kažem da se nadam da ćemo da otvorimo klaster 3 do kraja godine, što bi bilo važno i što bi bio značajan signal da Srbija napreduje na svom evropskom putu“, rekao je Vučić, ali je i dodao da dok je on predsednik države neće biti promena u glavnim ciljevima spoljne i unutrašnje politike.

Poruka kojom je predsednica Evropske komisije završila svoju posetu Beogradu bila je ‒ “Ohridski sporazum ključan je za Beograd i Prištinu kako bi imali koristi od Plana rasta za Zapadni Balkan“, čime je zvaničnom Beogradu ponovo stavljeno do znanja da će budući status Kosova igrati važnu ulogu kada se budu merile “zasluge“ i “brzina“ pristupanja Evropskoj uniji.

Međutim, sve što je Ursula fon der Lajen poručila u Beogradu može se svesti na reči. Šta Evropska komisija zaista misli o pristupanju Srbije Evropskoj uniji saznali smo na osnovu godišnjeg izveštaja EK za 2024.

Izveštaj EK za Srbiju za 2024. godinu predao je Milošu Vučeviću Emanuele Žiofre, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, koji je naveo da je EK potvrdila raniju ocenu i da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3.

Međutim, EK je i u ranijim svojim izveštajima ocenjivala da je Srbija ispunila tehničke uslove za otvaranje sledećih poglavlja u okviru klastera 3, o konkurenciji i inkluzivnom rastu, ali zemlje članice nisu davale zeleno svetlo, u prethodne tri godine, kako bi do konačnog otvaranja došlo. Da se konačna odluka tek čeka kada je u pitanju otvaranje klastera 3, potvrdio je i šef Delegacije EU u Srbiji.

“Komisija je potvrdila svoju ocenu iz prethodnih godina da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu. Sada je na zemljama članicama da donesu odluku da li je ukupan napredak ostvaren za otvaranje ovog klastera“, rekao je Žiofre.

On je objasnio da izveštaj pokriva prethodnih 12 meseci i da je zbog pauze u vladinim i parlamentarnim aktivnostima, usled prevremenih izbora, bilo malih zastoja.

“Pošto nemamo u skorije vreme izbore, nadamo se da ćemo videti intenzifikaciju reformi“, rekao je Žiofre.

Sa druge strane, premijer Srbije istakao je da je zadovoljan nakon pojašnjenja Žiofrea da EU beleži napredak Srbije posebno u oblasti ekonomije ‒ makroekonomske sigurnosti i stabilnosti Srbije i fiskalne discipline naše države. Podsetio je da je Srbija dobila investicioni rejting i naveo da će to značiti za privlačenje stranih direktnih investicija.

“Zadovoljan sam i napretkom u pogledu zelene agende odnosno ekologije i klimatskih promena i to je konstatovano, s tim što nas tu čeka još mnogo posla. Imamo napredak i u oblasti pravde, slobode, bezbednosti, statistike, oporezivanja, transevropske mreže, ali svakako moramo više. Čekaju nas naravno razgovori o najosetljivijem korpusu pitanja, a to je usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, rekao je Vučević.

U izveštaju se takođe navodi da je u ključnoj oblasti vladavine prava u okviru poglavlja 23 postignut “ograničeni napredak“ u prošloj godini, ocenjuje Evropska komisija. U oblasti pravosuđa Evropska komisija je takođe dala ocenu “ograničeni napredak“.

Navodi se da je “određeni napredak“ postignut u oblasti borbe protiv korupcije, usvajanjem antikorupcijske strategije za period 2024–2028.

U oblasti slobode izražavanja i medija nije bilo napretka, a preporuke iz prošlogodišnjeg izveštaja nisu usvojene, navodi Komisija.

Takođe, od Beograda i Prištine traži se puna primena sporazuma o putu ka normalizaciji i Ohridskog sporazuma, uz ocenu da tu nije bilo dovoljnog napretka. Komisija podseća da je “konstruktivan“ angažman u dijalogu preduslov za korišćenje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.